Izvor: RTS, 17.Dec.2010, 12:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blerov bizarni prijatelj
Trebalo je da se zapitamo kakvu je to vladu zapadna intervencija na Kosovu postavila, zarad navodne odbrane ljudskih vrednosti i prava, pita se komentator "Fajnenšel tajmsa". Naš bivši premijer ima neke veoma bizarne prijatelje, konstatuje "Dejli mejl".
Izveštaj Dika Martija baca sasvim drugačije svetlo na dešavanja pre deset godina i potvrđuje koliko je opasno svrstavati se na bilo čiju stranu u sukobima o kojima znamo malo ili ne znamo ništa, piše britanski novinar >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Džefri Vitkroft u današnjem izdanju Fajnenšel tajmsa.
U Vašingtonu će mnogi biti posramljeni zbog navoda u izveštaju Dika Martija. Sada treba da se vidi da li će se odreći Hašima Tačija, izjavio je pomoćnik direktora Instituta "Hariman" na Univerzitetu Kolumbija Gordon Bardos.
SAD je, tokom godina, ulagao veliki politički kapital u Hašima Tačija i njegov pokret, a sada se, napominje Bardos, postavlja pitanje moralne validnosti tolikih ulaganja u takvu ličnost i njegov pokret.
"Ako se ima u vidu zaista užasavajuća priroda optužbi iznetih u Martijevom izveštaju, razumljivo je što je sve ovo krajnje neprijatno za priličan broj ljudi u Vašingotnu", izjavio je Bardos za Bi-Bi-Si.
Uprkos prećutnom prihvatanju principa da se, zarad stabilnosti na Kosovu, mora sarađivati sa ljudima poput Tačija, Bardos očekuje da će, u slučaju da dokazi budu brojni i ubedljivi, u Vašingtonu uraditi pravu stvar i zaključiti da je sa ljudima koje Marti pominje nemoguće sarađivati i da oni moraju da odgovaraju.
Gordon Bardos na kraju zaključuje da je na Kosovu "prihvaćena kultura nekažnjivosti", a da međunarodna zajednica nikada ozbiljno nije pokušala da to promeni.
Toni Bler je bio glavni svetski lider koji se zalagao za bombardovanje SR Jugoslavije 1999. godine, kada je u govoru u Čikagu upozorio na "zlo etničkog čišćenja", naveo je Vitkroft, autor knjige o vladavini Tonija Blera, o kojoj se o bivšem britanskom premijeru uglavnom govori u negativnom kontekstu.
"Martijev izveštaj tereti predsednika kosovske vlade Hašima Tačija, koji se još u julu u Prištini zdravio sa Blerom, ne samo za kontrolu nad švercom heroina, već i za trgovinu ljudskim organima". Zato bi trebalo, piše Vitkorf, da se zapitamo kakvu je to vladu zapadna intervencija na Kosovu postavila, a sve zarad navodne odbrane ljudskih vrednosti i prava.
Vitkroft se osvrće i na ostale sukobe na prostoru bivše Jugoslavije i politiku nedavno preminulog američkog diplomate Ričarda Holbruka.
"Naravno da je Milošević bio tiranin i da su srpske snage u vreme sukoba činile stravične zločine. Ali u tome nisu bile usamljene", piše Vitkroft.
Rat koji je Bleru doneo slavu
Tači često na sva usta hvali Blera, zbog toga što je odigrao vodeću ulogu u "oslobađanju" Kosova od srpske vladavine 1999, piše Dejli mejl povodom optužbi Dika Martija.
"Naš bivši premijer ima neke veoma bizarne prijatelje. U novom izveštaju uglednog Saveta Evrope Tači se optužuje za nadziranje organizovanog kriminalnog klana mafijaškog tipa kasnih devedesetih, koji je učestvovao u ubijanjima, prebijanjima, trgovini ljudskim organima i drugim ozbiljnim zločinima", piše list.
Bivša tužiteljka Haškog tribunala Karla del Ponte pozvala je međunarodnu zajednicu da podrži Euleks u sprovođenju detaljne istrage, povodom objavljivanja izveštaja Dika Martija.
Bivša tužiteljka je 2008. objavila knjigu Lov, u kojoj je iznela dokaze o trgovini organima ubijenih Srba po završetku rata na Kosovu 1999. godine. Informacije objavljene u knjizi dovele su do istrage na osnovu koje je sačinjen taj izveštaj, rekla je ona u intervjuu za internet portal Svisinfo.
Bivša tužiteljka rekla je da je bila "šokirana i duboko uznemirena" tim otkrićima, posebno što su ubijanje zatvorenika, sa namerom da im se odstrane organi radi prodaje, sprovodili visoki pripadnici OVK, uključujući pojedince na najvišim položajima u vladi Kosova.
Haški tribunal nije mogao da sprovede kriminalističku istragu o tom slučaju, jer nije imao jurisdikciju, ali Unmik, kosovske i albanske vlasti su je imali, kao i ovlašćenje da to učine, istakla je Karla del Ponte.
"Ni kosovske vlasti, ni vlada, ni pravosuđe Republike Albanije nisu sproveli nikakvu istragu povodom tvrdnji iz moje knjige, a sada odbacuju i ozbiljne optužbe iz izveštaja Saveta Evrope", ukazala je Del Ponteova.
U ovom izveštaju, prenosi list, navodi se da je Tači vršio "snažnu kontrolu" nad švercom heroina na Kosovu tokom poslednje decenije, a pripadnici njegovog unutrašnjeg kruga su optuženi za prevođenje velikog broja srpskih zarobljenika preko granice, gde je izvestan broj njih ubijen da bi im se izvadili bubrezi, koji su prodati na crnom tržištu.
"Ukratko, premijer Kosova je u ovom izveštaju predstavljen kao veliki ratni zločinac koji predsedava iskorumpiranoj i nefunkcionalnoj državi, što je, kako se ispostavlja, pospešeno zapadnom pomoći, uključujući i britansku", piše Dejli mejl.
Međutim, isti taj Tači i njegovi saradnici iz redova takozvane OVK ustoličeni su pošto su SAD i Britanija organizovale snažan napad na Beograd, u martu 1999, navodi list.
"Bio je to Blerov prvi veliki rat...To mu je donelo slavu: Blera neki Kosovari posmatraju kao heroja, pošto je on odigrao veliku ulogu u 'oslobađanju' ovog regiona od srpske vladavine. Ali koliko nedužnih života je odnelo njegovo bombardovanje?, upitao je Dejli mejl.
"Organi državi"
Blerova i Klintonova administracija bile su sklone da ignorišu zlodela OVK na čelu sa Tačijem. Od 2.000 ljudi, koliko ih je ubijeno i na jednoj i na drugoj strani u godini pred početak američko-britanskog bombardovanja, značajnu manjinu su činili Srbi. U kasnije objavljenom izveštaju UN navedeno je da je 90 srpskih sela na Kosovu etnički očišćeno u mesecima do marta 1999. godine, naveo je list.
Pod dvosmislenim naslovom Organs of State koji može da se prevede kao "Organi države", ali i kao "Organi državi", nedeljnik Ekonomist piše o izborima na Kosovu, na kojima je bilo nepravilnosti, posle čega su usledile optužbe na račun Hašima Tačija iznete u izveštaju Dika Martija.
Prenoseći tvrdnju kosovske vlade da su takve "klevetničke optužbe" bile predmet istrage i ranije i da je utvrđeno da za njih nema osnova, londonski nedeljnik konstatuje da je autoritet Hašima Tačija poljuljan, i to naročito kod stranaca.
"Možda će Tači i uspeti da formira koaliciju sa jednom ili dve manje stranke i uz podršku kosovskih manjina, čak i nekih stranaka kosovskih Srba, ali optužbe za izbornu krađu, trgovinu organima i šverc droge ometale bi pokušaje bilo koje vlade da Kosovo postavi na put ka Evropskoj uniji", zaključuje Ekonomist.
