Izvor: Blic, 18.Jul.2011, 14:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitka za resurse Arktika
VAŠINGTON - Globalno zagrevanje doprinelo je alarmantnom otapanju ledene kape na Severnom polu i tako ugrozilo živi svet na Arktiku, ali je istovremeno omogućilo čoveku lakši pristup nalazištima nafte, prirodnog gasa i ruda i izazvalo trku, sličnu zlatnoj groznici, za dosad nepristupačna blaga zarobljena pod ledom.
To nadmetanje različitih zemalja za parče "arktičkog kolača” uslovilo je brojne vojne i pomorske aktivnosti, uključujući operacije atomskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << podmornica, fregata klase "Idžis”, strateških bombardera i nove generacije ledolomaca, koje nisu viđene na krajnjem severu planete od završetka Hladnog rata.
Prema podacima iz studije američkog Geološkog zavoda izrađene 2008. godine, u nedrima Arktika krije se približno 90 milijardi barela nafte, a prve procene pokazuju da se ispod leda na Severnom polu nalazi trećina svetskih zaliha prirodnog gasa.
Napetost na Arktiku znatno je porasla proteklih godina pošto na tu teritoriju pretenduju Sjedinjene Države, Kanada, Rusija, Norveška, Danska, Island, Švedska i Finska, države koje čine Arktički savet, diplomatski forum osnovan radi posredovanja u sporovima oko takozvanih arktičkih pitanja.
U tajnim depešama američkih ambasada sa Stejt departmentom, koje je obelodanio Vikiliks, danski ministar spoljnih poslova Per Stig Moler navodno je rekao Sjedinjenim Državama: - Ako se vi ne umešate, nama ostalima će ostati više za raspodelu.
Ova izjava razotkriva ozbiljnost pretenzija na Arktik, zbog kojih se prijatelji sukobljavaju ne samo s neprijateljima, već i sa prijateljima. Primera radi, Kanada i SAD, koje su strateški saveznici u NATO i Avganistanu, vode diplomatski spor za Severozapadni prolaz, dok su Kanada i Rusija nedavno sklopile sporazume o razvojnim projektima u tom području.
Rusi šalju specijalce
Za Amerikancima ne zaostaju ni drugi. Tako je Rusija ovog meseca najavila da će rasporediti dve brigade na Arktik, uključujući jedinicu specijalaca. Rusko ratno vazduhoplovstvo je nedavno obnovilo letove strateških bombardera iznad Severnog pola. Kanada, Danska i Norveška takođe jačaju vojno prisustvo u tom području.
Jedini pravni dokument koji trenutno reguliše pretenzije država na prirodna blaga Arktika jeste Konvencija UN o pravu mora (UNCLOS). Taj dokument je prvobitno korišćen za rešavanje pitanja kao što je pravo na ribarenje, pa je tako svakoj arktičkoj državi pripala ekonomska zona koja se proteže 320 kilometara od obale.
Međutim, Pravo mora ne može da reši sporove oko toga šta kome pripada na Arktiku. Najbolji primer je Lomonosovljev greben, na koji istovremeno pretenduju Kanada, Danska i Rusija, pozivajući se na svoje tumačenje kartografskih podataka.
Anketa sprovedena u januaru ove godine pokazala je da je Kanađanima toliko stalo da zaštite svoja prava da se čak 59 odsto građana založilo za to da se poveća broj vojnika u tom području. Situaciju komplikuje i činjenica da SAD nikada nisu ratifikovale Pravo mora, što navodi ostale članice Arktičkog saveta da se odlučnije zalažu za afirmaciju svojih prava.
S obzirom na to da ne postoji jasna zakonska regulativa ili međunarodni pravni arbitar za Arktik, članice saveta na rečima obećavaju saradnju, ali na delu kao da se spremaju za sukob. O tome svedoči pojačana vojna aktivnost u vodama Severnog ledenog okeana koja podseća na prošla vremena. Američke atomske podmornice "Konektikat” i "Nju Hempšir” nedavno su okončale manevre na Severnom polu.
Povezane vesti: Ruski deo Arktika sadrži 100 milijardi tona nafte i gasa
.jpg)
