Izvor: Politika, 24.Maj.2010, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biti ili ne biti u Kandaharu
Amerikanci pripremaju kombinovanu vojno-civilnu „akciju” u glavnom uporištu talibana, od koje se očekuje da preokrene ratnu sreću
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 24. maja – Talibani su minulog vikenda izveli drzak napad na aerodrom u Kandaharu, najveću vojnu bazu zapadne koalicije u Avganistanu. U osam sati uveče, u subotu, njihov napad raketama i minobacačima, uz >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << istovremeni pokušaj grupe boraca da se probiju kroz aerodromske kapije, trajao je nekoliko sati, izazvavši žrtve i štetu koji se ne preciziraju.
Sličan napad izvršen je tri dana ranije na takođe vazduhoplovnu bazu Bagram nedaleko od Kabula, a potom je, u posebnoj akciji, talibanski borac, samoubica, svoje vozilo sa oko tonu eksploziva „zakucao” u NATO kolonu u Kabulu. Poginulo je 18 ljudi, od toga pet američkih vojnika, među njima četvorica oficiri.
To je doprinelo da ovog meseca broj poginulih Amerikanaca u Avganistanu dostigne hiljadu. Za prvih 500 trebalo je da prođe pet godina, za drugih manje od dve.
Sve ovo se događalo u okolnostima kada se uveliko najavljuje, reklo bi se i reklamira, velika američka ofanziva na Kandahar, glavni grad istoimene južne pokrajine. Od te akcije se očekuje da bude „biti ili ne biti” za Američki rat u Avganistanu: da ratnu sreću preokrene na jednu ili drugu stranu.
U opsežnim medijskim i psihološkim pripremama naglašava se da nije reč o klasičnoj ofanzivi. „Neće biti ulaska tenkova u Kandahar, i grad nećemo porušiti da bismo ga oslobodili”, izjavila je državna sekretarka Hilari Klinton. Generali pak poručuju da će to biti kombinovana vojno-civilna akcija, koja je dobila i adekvatno ime: „Saradnja za Kandahar”.
Cilj je da se uz pomoć desetine hiljada vojnika (glavnina pojačanja od 30.000 trupa koje su u Avganistan poslate odlukom predsednika Obame završava upravo tamo) i milijardi dolara, razbije mit o nepobedivosti talibana, kojima je ovo područje sa oko dva miliona ljudi glavno uporište. U isto vreme, ova akcija treba da overi novu Obaminu strategiju i stvori uslove za početak američkog povlačenja, od jula 2011.
Pripreme za ovu operaciju traju bezmalo godinu dana. Iako zvanično nije ofanziva, vatrena moć američkih trupa je i te kako važna, mada je glavni zadatak vojnika selektivno eliminisanje samo talibanskog vođstva. Politička dopuna ovoj akciji biće osnivanje 10 novih administrativnih okruga, sa novim vlastima kojima će biti na raspolaganju impresivni fondovi za lokalni razvoj.
Uspeh će se meriti „raspoloženjem stanovništva”, piše američka štampa. Takođe i „nivoom trgovine na ulicama”. Ključno je dakle pridobijanje „duša Avganistanaca”, koje treba uveriti da im je nova vlast bolja od talibanske. Zbog toga je važan elemenat u ovoj akciji i značajna uloga koju imaju avganistanska vojska i policija.
„Ništa nije važnije za budućnost avganistanske vlade i talibanske pobune od grada Kandahara”, konstatuje se u analizi Pentagona od 30. marta dostavljenoj Kongresu. Drugi po veličini grad u zemlji, Kandahar je naime tradicionalno središte avganistanske politike: odatle potiče 1972. svrgnuta dinastija Durani, vođama tamošnjih paštunskih plemena dodvoravale su se i vođe komunističke „Saur revolucije” iz 1979, u tom području je sovjetska okupacija doživela ključne poraze, a odatle potiče i današnji vladar u Kabulu, predsednik Hamid Karzai.
Zbog svega toga ulog je velik, kao, uostalom i rizik koji se podrazumeva. Glavni je u tome što bi talibani mogli da odaberu strategiju izbegavanja sukoba – da se jednostavno primire i aktiviraju se tek kad Amerikanci počnu da se povlače. Oni su inače u Kandaharu pustili duboke korene: pomenuti izveštaj Pentagona konstatuje da ih većina stanovništva podržava u 48 od 92 sadašnja administrativna okruga, da u svakom imaju svog „guvernera u senci”, da prikupljaju poreze, obavljaju suđenja, pri čemu su, kako se ukazuje, dosta olabavili svoju rigidnu verziju islama.
Drugi rizik je da se glavnina novca namenjenog razvojnim projektima protraći kroz korupciju, koja je glavni problem avganistanskih vlasti podržanih od okupacionih snaga.
Najzad, glavni u tom regionu je Ahmed Vali Karzai, polubrat predsednika Karzaija, koji je na mestu izabranog predsednika pokrajinske vlade Kandahara. On sebe smatra jedinim koji talibane može da privede mirovnim pregovorima, ali ga Amerikanci optužuju za veze sa lokalnim narkobosovima i šurovanje sa pobunjenicima, kao i za veliku korumpiranost.
O njemu je razgovarano i prilikom nedavne posete Karzaija Vašingtonu i pitanje je, prema njegovim rečima, „skinuto s dnevnog reda”.
Karzai će inače biti redovno konsultovan o svim elementima „Saradnje za Kandahar”, ali nije jasno da li će imati pravo veta na neke njene aspekte.
Milan Mišić
[objavljeno: 25.05.2010.]
