Izvor: Politika, 21.Apr.2013, 12:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biti Kenedi
Najava da će predsednik Barak Obama za ambasadorku u Tokiju imenovati Karolinu Kenedi kao novi podsetnik na uspone i tragedije jedine političke dinastije SAD
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Iako nije zvanično saopšteno – što se očekuje do kraja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << meseca – zvanično je pušteno u opticaj: Barak Obama je za ambasadora SAD u Tokiju odredio Karolinu Kenedi (55), ćerku Džona i Žakline Kenedi i jedinog živog člana porodice bivšeg američkog predsednika.
Karolina Kenedi je – Kenedi. Sve drugo iz njene biografije je manje važno: da je pravnica, publicista, da je aktivna u mnogim neprofitnim organizacijama. Ona će se pridružiti grupi takozvanih „političkih ambasadora”, čije je imenovanje po tradiciji u diskrecionoj nadležnosti svakog stanara Bele kuće. Takvih je oko 30 odsto, svi ostali su diplomatski profesionalci.
Obama se za nju opredelio zato što je Kenedi (muževljevo prezime Šlosberg – suprug joj je poznati dizajner Edvin Šlosberg sa kojim ima troje dece, što se uglavnom ne pominje) i što će u Tokiju svakako biti neka vrsta „diplomatske princeze”.
Glavnina diplomatskog posla sa važnim saveznikom biće, kao i u svim ambasadama kojima šefuju politički izabranici, u rukama zamenika. U ovom slučaju to je sadašnji ministar savetnik Kurt Tong, koji je u Aziji 17 godina, tečno govori i japanski i kineski – ali nema političku „težinu”.
Ta težina je svakako na strani inače vitke nove ambasadorke, zbog njene nesumnjive bliskosti sa predsednikom. Rano ga je podržala u kampanji 2008, kada se još borio sa partijskom rivalkom Hilari Klinton, a 2012. bila je kopredsednica njegove izborne kampanje.
Kao i svi Kenedijevi, nije odolela iskušenju da i sama zagazi u vode politike: 2009. je pokušala da popuni mesto u Senatu koje je, postavši državna sekretarka, oslobodila Klintonova, ali to se završilo neuspehom, kako zbog otpora političkih veterana, tako i zato što se pokazala slabim političkim materijalom.
Ostalo je upamćeno da je u jednom intervjuu „Njujork tajmsu” čak 138 puta upotrebila verbalnu poštapalicu „ju nou” („znate”).
Ali slavni otac i majka – predsednik koji je bio žrtva atentata u novembru 1963. i postao neka vrsta mita u novijoj političkoj istoriji Amerike – i čuveno prezime kompenzacija su za sve. Pa je tako i najava njenog ambasadorskog postavljenja ovde bila podsetnik na sagu Kenedijevih, jedine političke dinastije koju ova zemlja ima.
Prvo je što tim povodom izneto bilo je to da Karolina kreće stopama svog dede, Džozefa Kenedija (1888–1969) osnivača dinastije, svojevremeno američkog ambasadora na Dvoru Svetog Džejmsa (u Londonu) uoči Drugog svetskog rata. Njena tetka Džin En Kenedi (85) bila je pak pet godina ambasadorka u Irskoj, po izboru predsednika Bila Klintona.
Mit o Kenedijevima stvorili su njen otac i dva strica, Robert (Bob) i Edvard (Ted). Bob je takođe, u pokušaju da u Beloj kući nasledi brata, ubijen u atentatu 1968. Ted je nastavio da nosi političku zastavu porodice i takođe imao predsedničke ambicije, ali je u borbi za partijsku nominaciju Demokratske stranke 1980. poražen od Džimija Kartera.
Porazu je umnogome doprinela i nikad do kraja nerazjašnjena saobraćajna nesreća iz 1969, u kojoj je, u automobilu kojim je upravljao, posle sletanja s mosta u reku, poginula njegova saputnica Meri Kopečni.
Senator Kenedi je tada otišao sa lica mesta ne pozvavši pomoć i ne prijavivši nesreću. Osuđen je uslovno na samo dva meseca zatvora. Ali nije prekinuo političku karijeru: senator iz Masačusetsa bio je 37 godina, od 1962. do svoje smrti (od tumora na mozgu) u avgustu 2009.
Posle njegovog odlaska klan Kenedi u Kongresu je zastupao njegov mlađi sin Patrik Kenedi (46), čiji je mandat istekao u januaru 2011, ali nije želeo da se ponovo kandiduje.
Kenedija potom u Kongresu i u nacionalnoj politici nije bilo dve godine – jedina pauza otkako su stupili na političku scenu – sve do novembarskih izbora prošle godine, kada je u Predstavnički dom došao Džozef Kenedi (32), unuk Boba Kenedija i sin Džozefa Patrika Kenedija Drugog, kongresmena od 1987. do 1999. (danas je na čelu jedne neprofitne energetske kompanije).
Nije ni Amerikancima lako shvatiti ko je ko među Kenedijevima danas. Od devetoro dece „patrijarha” Džozefa i Rouz Kenedi (čiji su preci iz Irske), četiri sina i pet kćeri, danas je živa samo ambasadorka Džin En, ali i ukupno 29 unuka, koji čine treću generaciju familije. Njihova deca, odnosno praunuci, nisu uračunata.
Šta je međutim sa „prokletstvom Kenedijevih”, koje se obavezno pominje uz njihovo ime, zbog činjenice da je pored uspona porodica imala i velike tragedije. Pored dva atentata, tu su i mnogobrojne nesreće.
Stariji brat Džona Kenedija, Džozef P. Kenedi poginuo je u kao pilot u Drugom svetskom ratu 1944, a četiri godine kasnije, u avionskoj nesreći u Parizu, poginula mu je i sestra, i 28-godišnja Katlin Kenedi.
Druga sestra, Eunis Kenedi Šrajver, umrla je od Adisonove bolesti, retkog poremećaja.
Kao pilot privatnog aviona stradao je i Džon Kenedi junior, sin predsednika Kenedija, brat buduće ambasadorke.
Samo tri meseca pre atentata na Džona Kenedija, preminuo mu je prerano rođeni sin Patrik Buvije Kenedi. Dejvid Kenedi, sin Roberta Boba Kenedija, umro je 1984. posle predoziranja kokainom. Njegov brat Majkl (Robert i Etel Kenedi imali su jedanaestoro dece) poginuo je skijajući se 1997. Edvard Kenedi junior je 1973. ostao bez noge koja mu je amputirana zbog kancera...
I tako redom, navođenje svih nesreća zahtevalo bi mnogo prostora. One su u svakom slučaju deo mita o Kenedijevima, kojima je slavno prezime preporuka, ali često i teško podnošljiv teret.
Kao i svaki mit, i ovaj o Kenedijevima mnogo toga preuveličava da bi mnogo toga prikrio.
ratko predsednikovanje Džona Kenedija tako se najčešće pominje kao američki „Kamelot”, doba obnove sa asocijacijama na dvor i legendu o britanskom kralju Arturu.
Istoričari međutim mladolikog Kenedija pre slikaju kao serijskog preljubnika, fizički veoma bolesnog čoveka i ne baš dalekovidog političara, koji je zemlju uvukao u Vijetnamski rat, u Kubanskoj krizi svet zamalo nije gurnuo u nuklearnu katastrofu, a kod kuće se nije adekvatno suočavao sa rastućim problemom građanskih prava crnaca, dok su sve njegove zakonodavne inicijative blokirane u Kongresu.
Njegov mlađi brat je međutim bio „drugačiji čovek za drugačije vreme”: svoju predsedničku kampanju 1968. vodio je na antiratnoj platformi i znao je kako da motiviše crnce, hispanike i tih godina politički veoma aktivne studente, a da nije ubijen verovatno bi ostavio dublji trag nego brat.
Ted Kenedi je uprkos tome što je bio manje harizmatičan od ubijene braće ipak uspeo da decenijama bude jedan od stožera Demokratske partije, mada nije postigao ono glavno: da u Beloj kući opet bude jedan Kenedi.
Ali aura ostaje – i deluje. Najnovija priča je da bi za mesto senatora Masačusetsa koje je upražnjeno smrću Teda Kenedija, poslednjeg od slavne braće, mogao da se kandiduje Ted Kenedi junior (52), njegov stariji sin. On je sada pravnik koji mirno živi u Konektikatu, dosad se nije bavio politikom, ali mu je prezime – Kenedi.
Šta znači „biti Kenedi” svojevremeno je opisao baš Edvard (Ted) Kenedi, pričom kako mu je protivkandidat u njegovoj prvoj kampanji za senatora 1962. u lice rekao nešto što nije bilo ni najmanje sporno: „Da se zoveš samo samo Edvard Mur, tvoja kandidatura bi bila vic”.
Edvard Mur je međutim bio i Kenedi. Pobedio je tada i u sedam sledećih senatskih izbora.
Milan Mišić
objavljeno: 21/04/2013
