Izvor: Politika, 31.Avg.2010, 23:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beznadežni optimizam
Bliskoistočni mirovni proces fosilizovao se kao proces dok su događaji na terenu vukli u suprotnom pravcu od mira diskreditujući svaki dijalog
Direktni izraelsko-palestinski pregovori počinju danas u Vašingtonu uz mnogo diplomatske pompe, ali dok učesnici pokušavaju da u životu zadrže rešenje dve države retko ko pomišlja da je mir iza ugla.
Sumnjičavost je čvrsto utemeljena na činjenicama: 17 godina pregovaranja, u kojima su učestvovali razni izraelski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i palestinski lideri, i dvojica američkih predsednika nisu uspeli da reše najduži konflikt savremenog sveta.
Bliskoistočni mirovni proces fosilizovao se kao proces dok su događaji na terenu – od strateške izraelske kolonizacije i okupacije palestinske zemlje do palestinskog fundamentalizma i terorizma – vukli u suprotnom pravcu od mira diskreditujući svaki dijalog.
Čak i najumereniji pregovarači dve strane do sada nisu uspeli da se slože oko ključnih problema sukoba, takozvanog pitanja konačnog statusa: budućih granica, jevrejskih naselja na teritorijama okupiranim u ratu 1967, Jerusalima i sudbine palestinskih izbeglica iz vremena 1947–48. i njihovih potomaka.
Ima li šanse da se u Vašingtonu ostvari suštinski napredak ili će se sve okončati kao foto-sesija poput one Džordža V. Buša u Anapolisu 2007. ili Bila Klintona u Kemp Dejvidu 2000? Šanse za uspeh su svakako ispod 50 odsto.
„Kratko saopštenje Hilari Klinton u Vašingtonu da će se pregovori završiti za godinu dana deluje beznadežno optimistično”, piše kairski „Al ahram”. Iskustva prošlosti navode i generalnog sekretara Arapske lige da pominje pesimizam.
Svako od pregovarača ima svoje velike probleme. Čak da Netanijahu prihvati sve realnosti palestinske države, kod kuće mu ultradesničarski i ultraortodoksni koalicioni partneri prete izlaskom iz vlade.
Kod Palestinaca je situacija još teža. Podeljeni su između palestinske vlasti u Ramali i Hamasove vlade u Gazi. Abasova saglasnost da pregovara u Vašingtonu razbesnela je lidere Hamasa koji pregovore odbacuju kao „apsurdne”.
Američki predsednik ulaže i rizikuje mnogo na terenu na kome su propali mnogi njegovi prethodnici. Duboki antagonizam arapskog Bliskog istoka prema SAD nije novost, ali ukoliko pregovori propadnu, ne samo da se propušta jedinstvena šansa već će se definitivno cementirati mišljenje o SAD kao neobjektivnom posredniku. Radikalizacija je neizbežna.
Nedavno istraživanje agencije Pju obavljeno u 22 zemlje pokazuje da ispitani imaju pozitivno mišljenje o Obami – ali da dve trećine negativno ocenjuje performanse njegove administracije prema Palestincima.
Pojedini arapski komentatori skreću pažnju i na „nestrpljenje” SAD da što brže obezbede pun legitimitet nezavisnosti Kosova nasuprot 40 godina čekanja Palestinaca na svoju državu.
Obamine šanse da ozbiljnije izmeni debalans u pristupu dodatno su ugrožene približavanjem kongresnih izbora 2. novembra. Uz perspektivu da republikanci ubedljivo pobede malo je verovatno da će predsednik biti spreman na bilo kakav suštinski pritisak na Izrael.
Obamin start je bio obećavajući. Posle samo dva dana u Beloj kući imenovao je specijalnog izaslanika za Bliski istok. Potom je u Kairu prošle godine osvojio simpatije Arapa. Predstavio se kao neko ko razume njihov bol i ljutnju.
„Situacija palestinskog naroda ne može da se toleriše”, rekao je Obama i osporio svaki legitimitet izraelskoj kolonizaciji primoravajući Netanijahua da potom prvi put izgovori „palestinska država”.
Mnogi su se ponadali da će uz više realizma i balansiranja Obama uspeti da isposluje sporazum Palestinaca i Izraela, da će omogućiti sveobuhvatni mir Izraela i njegovih arapskih suseda.
Premijer Netanijahu je svoje reči ubrzo ogradio bodljikavom žicom. Palestinskom predsedniku Mahmudu Abasu nedostaje autoritet. Još 2006. izgubio je kontrolu nad pojasom Gaze, a razlaz Fataha i radikalnog Hamasa samo se produbljuje.
Godinu dana izgubljeno je oko jevrejskih naselja na Zapadnoj obali. Izraelska grupa za ljudska prava B’Tselem je prošlog meseca objavila studiju koja pokazuje da Izrael sada drži 42 odsto teritorije Zapadne obale na kojoj živi 300.000 kolonista, plus 200.000 u okupiranom istočnom Jerusalimu.
Palestinci su, kao preduslov sedanja za sto, tražili zamrzavanje gradnje. Desničarskoj izraelskoj vladi to je bilo neprihvatljivo, čak i po cenu hlađenja odnosa sa Vašingtonom.
Posle 17 rundi indirektnih pregovora američki izaslanik Džordž Mičel nije dobio šta je hteo. Obami su zamerili da je razbuktao palestinska očekivanja a da je potom ipak podlegao snažnom izraelskom odbijanju.
Arapski svet duboko se razočarao u Obamu. Prošlog leta procenat onih koji su imali pozitivno mišljenje o SAD iznosio je 45 odsto. Danas je 20 odsto. Procenat negativnog mišljenja skočio je sa 23 na 67 odsto.
Obama ipak nije odustao od ideje da pokuša. Netanijahu je na kraju nevoljno prihvatio šestomesečno zamrzavanje gradnje, koje ističe krajem septembra, dok su Palestinci pod američkim pritiskom odustali od svog preduslova.
Ispostavlja se tako da je obnova izraelsko-palestinskog dijaloga posle prekida od 18 meseci zasad jedina dobra vest. Da li će za godinu dana biti sklopljen sporazum sasvim je neizvesno. Reči koje pregovarači koriste – mir, rezolucije, bezbednost – možda su iste, ali svaka strana im i dalje daje drugačije značenje.
Netanijahu je rekao da će, kada pregovori jednom počnu, „sve iznenaditi”. Palestinci su u međuvremenu mnogo napredovali u izgradnji institucija neophodnih za nacionalnu državu.
Prvi ozbiljan test današnji pregovori imaće 26. septembra, kada ističe rok zabrane gradnje jevrejskih naselja. Može Netanijahu da nudi i dva susreta nedeljno, ali ako ne uspe da se odupre pritisku svojih koalicionih partnera i ne produži rok zamrzavanja gradnje, teško da će pregovori uopšte biti nastavljeni.
Boško Jakšić
objavljeno: 01.09.2010.
.jpg)
