Izvor: Politika, 08.Jun.2010, 23:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd – kulturni centar Balkana
Kulturne institucije moraju da se transformišu. U Švedskoj smo to rešili kooperacijom više institucija. Vi biste ovde morali da sledite isti put
Helen Larson, ataše za kulturu Švedske u Srbiji, u Beogradu boravi nešto više od godinu dana i, kako kaže, potpuno je zaljubljena u naš grad. Činjenica da ova zemlja, pored Beograda, atašee za kulturu ima u još samo osam glavnih gradova na svetu (Vašingtonu, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Pekingu, Berlinu, Parizu, Moskvi, Briselu i Londonu) dovoljno govori o značaju koji Balkan i Beograd, kao svojevrstan kulturni centar ovog dela Evrope, imaju za naše švedske prijatelje. Po obrazovanju etnolog, Larsonova je pre dolaska u naš glavni grad radila kao producent Muzeja istorije Švedske kao i brojnih putujućih izložbi. Bila je predsednica Švedskog ogranka Međunarodnog saveta muzeja kao i član upravnog odbora Međunarodnog komiteta za razmenu izložbi.
Zašto je Beograd za Vašu zemlju tako bitan?
Razloga za to je mnogo. Ana Lind često je bila vaš gost, Karl Bilt takođe, pa je jasno da na političkom nivou za vašu zemlju postoji veliko interesovanje. Sa druge strane, tu je vaša dijaspora koja živi u Švedskoj i koja je veoma brojna. Uz to, kulturna saradnja i razmena između Švedske i Srbije traje već decenijama, mnogi vaši zemljaci koji danas žive u Švedskoj veoma su plodni pisci, rade u pozorištima, u kulturi uopšte. Beograd je veoma kreativan grad. Dosta ljudi dolazi ovde zbog neuobičajene slobode koju gajite kada je svet umetnosti u pitanju. Mnogi me pitaju da objasnim tu slobodu, šta je to konkretno na šta mislim kad im opisujem Beograd. Ali, ja to ne umem da objasnim. To je nešto u vazduhu što vas izdvaja i umetnicima služi kao plodno tle za rad.
U javnosti često govorite o umetničkoj sceni u Srbiji, o njenim potencijalima. Držimo li korak sa Zapadom?
Iako ste dugo bili izolovani, potpuno ste se oporavili i u skladu ste sa trendovima. Švedski umetnici zato i dolaze ovde, osećaju se dobro, umetnička klima im prija i zadovoljni su. Mi možda imamo više ideja o tome šta savremena umetnost podrazumeva, kako ona treba da izgleda i kako o njoj treba da se razgovara, dok se ovde stvari dešavaju nekako same od sebe ali u pravom smeru. Više se istražuje, možda zato što mora da se radi na više polja da bi se uspelo, preživelo. Mnogi moji prijatelji umetnici koji žive u Srbiji rade po dva ili više poslova da bi sastavili kraj s krajem i ostvarili svoje želje. Možda ih upravo ta stalna uključenost gura, mada ih sa druge strane i iscrpljuje.
Švedska će tokom ove godine biti zastupljena na Sajmu knjiga kao počasni gost, njeni muzičari nastupiće na Džez festivalu dok će Johan Puset, švedski kustos i istoričar umetnosti, biti umetnički direktor 51. Oktobarskog salona...
Sajam knjiga, jedan od najvećih u Evropi, cenjen i posećen, odlično je mesto za promociju književnosti. Publika dolazi iz celog regiona. Namera nam je da promovišemo savremenu švedsku literaturu, pa će oko tridesetak pisaca doći u Beograd. Trećina njih bavi se pisanjem za decu, što se u Švedskoj veoma neguje, a na Sajmu će biti organizovane i radionice za najmlađe. Oni će učestvovati u različitim debatama na temu tolerancije, slobode govora, etike, ljudskih prava, koje će se održavati u našem paviljonu na Sajmu ali i u nekim mestima širom grada. Naš paviljon kompletno će opremiti Ikea, koja je i ovde popularna i, po svemu sudeći, uskoro će otvoriti svoju robnu kuću u Srbiji. Ovogodišnji Salon baviće se temom uspomena, koja će biti predstavljena na različite načine. Umetnici će prikazati svoja razmišljanja i radove na teme sakupljanja uspomena, percepcije realnosti iz perspektive različitih sećanja i različite istorije kao i samom prezentacijom tih uspomena...
Ono na čemu insistirate jeste i značaj međunarodne razmene umetnika na relaciji Srbija – Švedska. Šta će to naši ljudi, koji se bave različitim vidovima umetnosti, moći novo da vide i nauče?
Pre nekoliko nedelja vodili smo grupu predstavnika kulturnog života Srbije u Stokholm, u posetu institucijama koje se bave aktuelnom temom arhiviranja uspomena, odnosno upotrebom istorije u umetnosti. U septembru vodimo grupu da se upozna sa sistemom rada naših muzeja i pedagoškim radom sa posetiocima, čemu mi pridajemo veliki značaj. Ako bismo govorili u brojkama, u jednom muzeju u Švedskoj radi osam pedagoga a samo dva kustosa. Jer, rad sa publikom je od ključne važnosti, pedagozi se bave vođenjem tura, ali i pojedinačnim posetiocima, odnosno načinima njihove animacije. Ovde ne znam da li pedagoga uopšte ima u muzejima, potreba za takvim radom ovde jednostavno nije prepoznata. Planiramo da u okviru Oktobarskog salona na ovu temu organizujemo i konferenciju. Ono čime ćemo se takođe baviti jeste i funkcionisanje u vremenu krize. Para iz budžeta sve je manje, i ovde i na Zapadu. Kulturne institucije moraju da se transformišu. Mi smo to u Švedskoj rešili preko kooperacija više institucija, odnosno institucija i nevladinih organizacija, izdavača i muzeja i slično. Vi biste ovde morali da sledite isti put.
Milica Dimitrijević
[objavljeno: 09.06.2010.]
Pogledaj vesti o: London, Pariz, Moskva
