Izvor: Politika, 15.Jul.2013, 16:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beč sluša tajne Beograda
Vojnoobaveštajna služba neutralne Austrije nadzire Srbiju po nalogu Vašingtona i prosleđuje podatke u regionalne centre NSA
„Austrijske elektronske uši mogu da zabeleže svaku komunikaciju, od Alpa, preko Kopaonika, do Prištine – bilo da je reč o tehnički prevaziđenim radio-odašiljačima ili o komunikaciji mobilnim telefonima i internetom... Sve ostalo (usmeravanje prislušnih radara i analiza podataka) stvar je SAD... Nemamo preciznijih podataka o sadržajima >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nadzora”, izjavio je za „Politiku” pukovnik austrijske vojnoobaveštajne službe za inostranstvo (HNA) koji je zahtevao da ne bude imenovan.
Kratka izjava usledila je s povodom. HNA je uoči vikenda izdala zvanično saopštenje povodom serije otkrića odbeglog američkog obaveštajca Edvarda Snoudena, o američkom nadzoru globalnih komunikacija. U jednom od njih je naveden podatak da su SAD na teritoriji alpske republike upravljale, ili upravljaju, lancem prislušnih stanica – neugodna optužba na račun Beča koga ustav obavezuje na očuvanje statusa večite neutralnosti.
U saopštenju dostavljenom tamošnjim redakcijama, stranim medijima i agencijama, Ministarstvo odbrane u Beču je ukazalo „na izvesne aspekte obaveštajno-tehničke saradnje” između HNA i američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA). Naglašeno je da Austrija ne prisluškuje svoje građane, ni svoje susede. Ne prosleđuje nikakve podatke stranim obaveštajnim službama.
O čemu je reč?
Prislušne stanice u Austriji deo su bezbednosnog sistema SAD u Evropi, usmerenog prema zemljama iza nekadašnje „gvozdene zavese”. Lanac, kaže se elektronskih opservatorija, proteže se od Atlantika, preko Norveške, Danske, Nemačke i Austrije, do Italije. U Ministarstvu odbrane u Beču kaže se da je austrijski deo sistema pod kontrolom NSA izgrađen krajem pedesetih godina prošlog veka i održavan sve do pada Berlinskog zida, 1989. godine, ali da nije bio deo odbrambenog sistema NATO-a, već je služio isključivo da bi se neutralna Austrija pravovremeno pripremila na eventualnu odbranu od napada tadašnjih snaga Varšavskog pakta.
Kako je u Beču potvrđeno, „uši Austrije” vraćene su funkciju posle terorističkih napada na SAD 2001. godine. U tu svrhu je obnovljen ugovor o saradnji američke NSA i austrijske HNA, a cilj saradnje je bio – efikasna odbrana od terorizma.
Bečkom tumačenju svrhe postojanja prislušnih stanica – odbrana od terorizma, posle 2001. godine – protivreči podatak da su sa austrijske teritorije nadzirani prostori Balkana u vreme kada su prislušne aktivnosti zvanično „mirovale”. U vreme NATO agresije na SR Jugoslaviju, radari u centralnoj prislušnoj stanici u Hajnburgu na Dunavu, kao i antene prislušnih stanica u gradišćanskom Golsu i štajerskoj Pirki kraj Graca, bili su usmerene ka centralnoj Srbiji i prema Kosovu. Tadašnji šef austrijske vojnoobaveštajne službe, brigadni general Alfred Šec, odlikovan je četiri godine kasnije najvišim američkim odlikovanjem za zasluge u obaveštajnoj saradnji.
Kako je „Politika” saznala u Beču, glavna zasluga austrijskog generala je bila da je za navođenje radara koristio austrougarske vojne karte iz Prvog svetskog rata. Na njima su bile zacrtane kozje staze i puteljci koje je jugoslovenska armija mogla da koristi, a koje nisu mogle biti locirane pomoću američkih satelita.
Na pitanje kakvi se podaci s naših prostora danas analiziraju, izvor u službi je rekao – samo oni koji se tiču bezbednosti austrijskih vojnika u sklopu mirovnih snaga na Kosovu.
----------------------------------------------------------------
Srbija ipak nije „crna rupa”
Saznanje „Politike” baca i dodatno svetlo na podatak o Srbiji „crnoj rupi” na mapi američke globalne špijunaže koju je obelodanio sada žestoko progonjeni „uzbunjivač” Edvard Snouden. Naša zemlja je na mapi Nacionalne bezbednosne agencije označena crnom bojom, što je visoki zvaničnik Stejt departmenta Filip Riker, početkom jula u intervjuu za naš list, uz opasku da o tome ništa ne zna, u šaljivom duhu prokomentarisao kao mogući dokaz da „ima značajnijih tema” od Srba i da „nije ceo svet usredsređen na Srbiju”. Informacije iz Beča ukazuju da Amerikanci bez mnogo truda dolaze do podataka o Srbiji, preko austrijskih kolega. Možda smo zato „crna rupa” na američkoj mapi. To bi bio i odličan primer uske saradnje američkih i evropskih obaveštajnih službi koje godinama tajno razmenjuju informacije, a da javnost i Evropski parlamenti o tome ništa ne znaju.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 15.07.2013.
Pogledaj vesti o: Vašington
.jpg)
