Izvor: B92, 15.Avg.2011, 15:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bafet: Super bogatima ekstra porez
Vašington -- Američki milijarder i jedan od najbogatijih ljudi sveta Voren Bafet predložio je da se drastično promeni poreska politika u njegovoj zemlji.
To bi bilo urađeno tako što bi sloj najimućnijih imao daleko veća poreska opterećenja nego sada.
Bafet je u obraćanju javnosti, posredstvom najuticajnijeg američkog dnevnika "Nujork tajms", naveo da većina građana njegove zemlje sada "jedva sastavlja kraj s krajem", dok "super - bogati i dalje imaju ogromne >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << poreske olakšice."
Nakon što konstatuje da je politička elita SAD zatražila od svih Amerikanaca da se "zajednički žrtvuju", u cilju prevazilaženja sadašnje krize, on ističe da je on lično i grupa najbogatijih građana pošteđena i da su, kad je reč o poreskim nametima, ostali "netaknuti."
Dodatni porez bi bio "rezervisan" za sve Amerikance čija godišnja zarada premašuje sumu od deset miliona dolara, predlaže Bafet, uz napomenu da je sada pravo vreme da se i najbogatiji gradjani SAD žrtvuju za opšte dobro i time pomognu izlasku zemlje iz ekonomske krize za koju analitičari tvrde da je najveća u proteklih 70 godina. U 2009. u SAD je bilo blizu 237 hiljada Amerikanca koji su imali zaradu veću od milion dolara i za njih bi, kako navodi Bafet, trebalo uvećati porez na platu, ali i na dividende i kapitalnu dobit.
Prema rečima Bafeta, super-bogati Amerikanci tako povlašćen položaj mogu zahvaliti moćnim pokroviteljima iz izvršne i zakonodavne vlasti u Vašingtonu.
Prebogati Amerikanac tvrdi da je lani platio bezmalo sedam miliona dolara poreza, što na pravi pogled nije malo, ali u suštini obuhvata svega 17,4 odsto od njegovog oporezivog prihoda, što je, ustvari, manji procenat nego što je platilo više od 20 ljudi u njegovoj firmi.
Kako Bafet navodi ti njegovi službenici i saradnici su platili, prilikom regulisanja poreskih obaveza za minulu godinu , procentualno iskazano više nego dvostruko u odnosu na njegove izdatke za te namene.
Suština ove Bafetove primedbe je ukazivanje na veliko prebacivanje poreskog tereta od strane američke države na ledja srednje i siromašne klase radnika.
Istovremeno u SAD, kako navodi Bafet,"ukoliko zaradite novac zahvaljujući novcu, plaćate manje poreza." Tako je prošle godine približno četiri petine državnih prihoda u Americi dobijeno kroz namete na zarade manje imućnih slojeva gradjana.
Bafet tvrdi da poreska politika u SAD ranije, tokom perioda od 1980. godine do kraja prošlog veka, bila daleko bolja nego sadašnja, jer su najbogatiji slojevi plaćali daleko veće poreze.
Kako čuveni investitor navodi, veći porez na kapitalnu dobit i dividende ne znače automatski i manje ulaganja. Na to ukazuje i podatak da je u navedene dve decenije širom SAD otvoreno blizu 40 miliona radnih mesta .
Snižavanje poreza za bogate u protekloj deceniji nije donelo pozitivne rezultate, jer je u tom periodu kreirano daleko manje radnih mesta nego u ranijem razdoblju, tvrdi Bafet.
Navodeći da će se ekipa sastavljena od 12 članova američkog Kongresa detaljno pozabaviti preraspodelom državnih finansija kako bi predložili konkretan plan za smanjenje federalnog deficita SAD, tokom perioda od deset godina, za najmanje jedan i po bilion dolara, Bafet zahteva da se tom poslu pristupi maksimano ozbiljno.
Bafet predlaže da se, u okviru poreske reforme, smanji porez na zaradu za obične Amerikance, a podignu poreski izdaci za one čija primanja premašuju milion odnosno deset miliona dolara.
