Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Apr.2009, 13:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Antić: RS treba da ima pravo na samoopredeljenje
BANJALUKA - Istoričar Čedomir Antić, iz Naprednog kluba, smatra da bi "novi Dejton" za mnoge političare u Vašingtonu, Briselu i Sarajevu značio isključivo centralizaciju BiH i ocenjuje da Republika Srpska treba, pre svega, da se oslanja na svoje snage, te da entiteti trebaju imati pravo na samoopredeljenje.
"Uspeh RS počiva najviše na činjenici da su njene političke stranke odbacile megalomanske >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i za srpski narod neizvodljive ideje jugoslovenstva i velikodržavlja. Politika RS podseća na nacionalne pokrete Poljaka i Hrvata u izvesnim razdobljima i zato je ona do sada uspela da se održi i razvija", istakao je Antić u intervjuu Srni.
Ništa manje od statusa kakav je danas
On veruje da RS, kakva postoji danas, predstavlja minimum bilo kakvog novog sporazuma o BiH.
"Treba zahtevati da entiteti imaju pravo na opredeljenje. Nefunkcionalnost Federacije BiH, njeno unutrašnje razgraničenje, sukobi unutar hrvatskog i bošnjačkog naroda i ravnoteža na političkoj sceni Republike Hrvatske - nisu stvar građana RS. Srbiju i RS treba samo da zanima da li Srbi u FBiH ostvaruju ista prava kao i Bošnjaci i Hrvati u RS. Koliko mi je poznato, to nije slučaj", navodi Antić.
"Ukidanje prava srpskog naroda na entitet-državu i moguće samoopredeljenje - prava za koja su Bošnjaci i Hrvati bili spremni da idu u rat, i zbog kojih su, kad je reč o Albancima sa Kosova, SAD i NATO onemogućili borbu srpske opozicije 1997. i bombardovali Srbiju 1999. godine, nije i ne sme biti prihvatljivo. To pitanje ne treba samo da se tiče Srba i Srbije, već svakog onog ko drži do istine i pravde", objašnjava on.
Dejton za jednu stranu privremeno rešenje
Prema njegovim rečima, istorija proteklih četrnaest godina pokazala je da je Dejtonski sporazum definisan i provođen kao provizoran i privremen.
"Iako je omogućio mir, sigurnost, obezbedio lična i kolektivna prava i progon ratnih zločinaca, što recimo Kumanovski i u manjoj meri Erdutski sporazum, nisu uspeli, Dejtonski sporazum je od njegovih tvoraca iz SAD i pojedinih političara iz BiH shvaćen kao političko primirje" - ocenjuje Antić i dodaje:.
"Revizija Dejtonskog sporazuma počela je od pitanja entitetskog razgraničenja, a trajala je preko bonskih ovlašćenja visokog predstavnika, statusa Brčkog, pitanja vojske... pa do policije, entitetskog glasanja, entitetskih simbola i suverenosti naroda".
"Dejton dva" kao potvrda suvereniteta RS
Ako bi "Dejton dva" zbog nečega bio potreban, to je nesumnjivo zaustavljanje procesa ukidanja kolektivnih prava konstitutivnih naroda BiH - smatra on i dodaje da bi RS i FBiH trebalo da budu priznati kao konstitutivni činioci BiH, nosioci njenog međunarodno priznatog suvereniteta.
"Međutim, ukoliko bi novi pregovori bili provedeni na način na koji se odvijao proces iz 1995. nesumnjivo je da bi cilj bilo ultimativno sprovođenje centralizacije" - upozorava Antić.
Negativne strane Dejtona
On naglašava da je Dejtonski sporazum "obezbedio trajan mir i entitet za srpski narod, ali je ojačao Miloševićev autoritarni režim, promovišući ga u "faktor mira i stabilnosti", posredno je legalizovao trajno ukidanje srpske autonomije (čak i katastarske koju je priznavala Hrvatska) u Republici Hrvatskoj, a potvrdio je i vojne uspehe NATO i njihovih hrvatskih i muslimanskih saveznika..."
"Daljom centralizacijom bi se postiglo da davno završeni rat dobije novi ishod, ne bi bilo, makar privremeno, "islamske države u Evropi", a muslimanskom svetu od Zapadne obale do Avganistana moglo bi biti uverljivije rečeno kako politika SAD i saveznika nije usmerena protiv njihovih naroda i vere.
Ujedno, ravnoteža na političkoj sceni Hrvatske, uspostavljena tokom protekle decenije, ne bi bila poremećena uticajem nekakvog jedinstvenog hrvatskog entiteta, bošnjački političari ponovo bi bili ujedinjeni u nekakvom nacionalnom frontu, pošto u entitetskim uslovima, zaštićeni iz SAD i EU, oni postepeno i sami ulaze u pluralističku i istinski demokratsku fazu" - objašnjava Antić.
Dobra okolnost ruskog prisustva u RS
Odgovarajući na pitanje Srne na koga se Srpska može osloniti u odbrani poštovanja Dejtonskog sporazuma, Antić je istakao da se ona, pre svega, mora oslanjati na svoje snage, ali je ocenio da je "dobro što je Ruska Federacija ulagala u RS".
"Nesumnjivo je da promene na Balkanu tokom proteklih godina delom počivaju na jačanju Rusije. Da Ruska Federacija nije ojačala, nastavilo bi se postepeno ukidanje RS, ali i farsa suvereniteta Srbije na Kosovu i Metohiji. Umesto države, matice srpskog naroda, ovde bismo verovatno imali nekakvu "Balkaniju" - konfederaciju Srbije, Crne Gora i Kosova" - smatra Antić.
Ipak, dodaje on, dok je RS prekinula deceniju razvlašćivanja, Republika Srbija je, uprkos tome što su Kosovo i Metohiju do danas priznale samo nešto više od četvrtine svetskih država, doživela da UN prećutno prihvate i formalno rasparčavanje njene teritorije".
Komentarišući poziciju i ponašanje zvaničnog Beograda u pogledu RS, Antić je napomenuo da "Srbija ima nekoliko velikih problema".
Splasnuo plam nacionalne borbe 1918. godine
"Pre svega, za srpski narod iz Srbije nacionalna borba je završena 1918. godine. Jedini razlog za nacionalno zbijanje tokom poslednjih decenija bilo je Kosovo, ali pri tom nije bilo snaga, znanja i hrabrosti da se ovom pitanju priđe na moderan i racionalan način.
Narod u Srbiji najveća je žrtva socijalnog eksperimenta realnog socijalizma. Socijalni zahtevi omogućili su da Miloševićev režim u ratnom okruženju, državnim kriminalom, švercom i destrukcijom političkog i ekonomskog bića Jugoslavije i Srbije, stvori novu političku i ekonomsku elitu Srbije" - smatra on.
Jedina elita verna dvema državama
Antić ocjenjuje da je "politička elita u Srbiji, pri tom, jedina u istočnoj Evropi čija je lojalnost podeljena na dve države - postojeću srpsku i imaginarnu jugoslovensku (odskora i evropsku)". Prva elita je, navodi on, delom kriminalizovana tokom devedesetih, a druga je delom "došla na stranu platu".
"Tako obespućeni, sa nepodnošljivim socijalnim prohtevima naroda i političkim i ekonomskim gubitašima od Kosova do "Zastave", mi i u vreme reformi i privatizacije trošimo mnogo više nego što zarađujemo. Danas smo u uslovima globalne krize suočeni sa istinom: manjak u budžetu meri se milijardama evra, spoljnotrgovinski deficit je daleko veći.
Izvoz industrijskih proizvoda je minoran. Zato u našoj javnosti državna i nacionalna politika u regionu ima status simbola i marketinške konture. Lišeni smo prave elite, a imamo narod koji je trpeo nepravde, sramotu i ratna poniženja da bi bio plaćen bez dovoljnog rada" - zaključuje Antić.
Zato se, smatra on, Srbija, "direktno neugrožena, nacionalne misije matice srpskog naroda seti pred izbore".
"Tada sve funkcioniše: Sporazum o specijalnim vezama, Veće za njegovu primenu, ulaganja... Vreme je za aktivniju politiku Srbije, a do toga je moguće doći samo većim radom nevladinog sektora u Srbiji i naravno odlučnom borbom za uspostavljanje moderne Srbije" - zaključio je u intervjuu Srni Čedomir Antić.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
