Izvor: Politika, 07.Avg.2011, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Amerikanci merkaju jugoistočnu Aziju
Borba Vašingtona i Pekinga sila oko interesnih zona postepeno se pomerila na zemlje Aseana
Konstantni rast ekonomskog i bezbednosnog značaja jugoistočne Azije, ali i sve veći kineski uticaj, naterao je Amerikance da im prisustvo u ovom regionu bude jedan od spoljnopolitičkih prioriteta. Jedan od dokaza za to je da je za SAD odjednom od velikog bezbednosnog značaja kako će se rešiti problemi azijskih zemalja koje imaju u Južnom kineskom moru, iako se dosad Amerikanci nisu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << fizički mešali u ova pitanja.
Zemlje ovog regiona okupljene u Asocijaciji nacija jugoistočne Azije (ASEAN) „uživaju” u nadmetanju SAD i Kine oko uticaja u ovom regionu, premda poznavaoci prilika tvrde da su Amerikanci zakasnili u tome da obrlate ove zemlje da budu deo „američke alijanse”. Ipak, ni Kina nije osigurala nedodirljivi uticaj premda je imala poprilična ulaganja u infrastrukturu jugoistočne Azije.
Odnedavno bivši premijer Tajlanda Abhisit Vedžadživa je svojevremeno napisao da je Kina jedini akter koji može da pomogne u uspostavljanju stvarnog jedinstva u regionu, kao i da je pomoć Kine u izgradnji infrastrukture ubrzala regionalni rast.
Međutim, kako ocenjuje „Pakistan obzerver”, Vašington u saradnji sa Indijom pokušava da uspostavi svoj uticaj u ovom regionu u nameri da neutralizuje rastuću saradnju između Kine i zemalja Aseana. U toku svoje posete Nju Delhiju, američka šefica diplomatije Hilari Klinton je podstakla Indiju da proširi svoju tradicionalnu sferu uticaja u južnoj Aziji i na centralnu Aziju i jugoistočnu Aziju. „Pakistan obzerver” tvrdi da se ovakav istup Klintonove navodno tumači kao američka strategija da okruži Kinu u njenom strateškom dvorištu i to, s jedne strane, u jugoistočnoj Aziji i Pacifiku i, s druge strane, većim angažovanjem u centralnoj Aziji na zapadnim granicama Kine.
Međutim, saradnja Kine i Aseana beleži drastičan rast naročito u sferi ekonomije o čemu najbolje govore podaci o razmerama trgovinske razmere koja je skočila za više od 30 puta – sa 7,9 milijardi američkih dolara na 292,8 milijardi dolara prošle godine. Kina primenjuje i Petogodišnji plan u odnosima Kine i Aseana, čiji cilj je da trgovinska razmena dve strane poraste na 500 milijardi dolara.
Iako Kina vešto koristi svoju politiku „meke moći” vezujući zemlje ekonomskom saradnjom, odnosi Pekinga i Aseana su daleko od idealnih. Naime, proteklih godinu dana dogodila se serija incidenata sa kineskim patrolnim brodovima, nakon čega su uvek sledile umirujuće izjave zvaničnika. Vijetnam i Filipini su pokazali svoju „političku hrabrost” da se suprotstave velikoj Kini, što su SAD odmah uočile kao prostor u kojem bi one mogle da gurnu Peking u defanzivu.
Naznaka optimizma pojavila se na nedavnom ministarskom sastanku Aseana na Baliju kojem su prisustvovali i šefovi američke i kineske diplomatije, Hilari Klinton i Jang Điječi. Zahvaljujući, između ostalog, indonežanskim diplomatama, Asean i Kina su se dogovorili o tome kako će primeniti još 2002. godine potpisanu Deklaraciju o ponašanju strana u Južnom kineskom moru. Ova deklaracija, inače, poziva na uzdržavanje od bilo kakvih aktivnosti koje mogu da izazovu tenzije, uključujući okupaciju nenaseljenih teritorija.
Ovog puta Asean je odustao od toga da otvorena pitanja u u Južnom kineskom moru utiču na poziciju Aseana u odnosima sa Kinom, dok je Peking posle dugog opiranja prihvatio konkretne postupke koji će se primeniti u realizaciji deklaracije stare već 9 godina.
Dok je Peking ovaj dogovor ocenio kao značaj prodor u međusobnim odnosima, za Klintonovu to je samo „prvi korak” te da Kina i Asean „moraju da se kreću brzo, čak urgentno”, ka uspostavljanju međusobnih pravila igre. Problemi u Južnom kineskom moru, prema svemu sudeći, biće dobar izgovor za Vašington da bude mnogo „prisutniji” u ovom regionu nego što je dosad bio.
N. Radičević
objavljeno: 08.08.2011.
