Izvor: Vesti-online.com, 11.Feb.2013, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Američko groblje

Utisak nedelje, misao meseca i mudrost decenije, sve to kao da je zgusnuto u izjavi da je naprosto nemoguće da Srbija ima tako dobru saradnju sa obaveštajnim službama SAD (eureka!), a da, pri tome, u Vašingtonu postoji sumnja u Njegov kredibilitet. Jedno drugo isključuju.

Dejan Lukić  

Za tu izjavu nedelje, misli meseca i mudrosti decenije autorsko pravo pripada premijeru Ivici, a ekskluziva joj je nešto što ipak nismo znali, da tako bratski >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << sarađujemo sa američkom Centralnom obaveštajnom službom (CIA), Federalnim istražnim biroom (FBI) i ostatkom tamošnjih, što civilnih što vojnih špijunskih službi.

Šta je tu zanimljivo i vredno posebnog pomena? Sve. Od mudrosti do konteksta.

Naš Ivica, fasciniran posetom božanstvenoj Americi i nakon što su ga tamo dočekali u naručje na najvišem nivou zamenik pomoćnikovog asistenta u Stejt departmentu, reče u pomenutoj antologijskoj izjavi da američke obaveštajne službe sarađuju - radujmo se - tako bratski i prsa u prsa, sa našim obaveštajnim službama, zato što Amerikanci ne sumnjaju - baš tako reče - u Njegov (Ivičin) kredibilitet. Kad ne bi bilo tog ličnog kredibiliteta, kad Ivica ne bi bio čovek od takvog američkog poverenja, teško da bi, eto, bilo bratske špijunske saradnje prsa u prsa.

Ovo je višedimenzionalna premudrost i zahteva složeniju, multidisciplinarnu analitiku. Iz nje, kao prvo, proizilazi da kao čuveni "student generacije" na političkim naukama, možeš da nabubaš gradivo, ali da ipak dobiješ keca iz praktične politike.

Oni sa malo širim i dubljim znanjem iz predmeta Poznavanje prirode (u ovom slučaju američke) posavetovali bi, zatim, Ivicu da su na groblju američke politike najgušći nadgrobni spomenici tamo gde leže pokojnici sa visokim ordenjem američkog kredibiliteta.

Ako naš premijer umišlja da bi od američkog kredibiliteta imao neke vajde u "aferi Šarić" i nevoljama sa padom ličnog kredibiliteta među Srbima, slaba mu je nada i krhko mu je znanje. Bin Laden je, dok je krajem osamdesetih u Avganistanu izvodio američke radove protiv Sovjeta, uživao puni "kredibilitet" Stejt departmenta, dolare CIA i "Stingere" Pentagona, pa je, ipak, završio kao hrana ribicama u dubinama Indijskog okeana.

Moamer el Gadafi je, upravo kada se počeo okretati prema Americi i zadobijao njen "kredibilitet", završio sa metkom u čelo, sa kratkog odstojanja i od strane novih, pouzdanijih kandidata za Molitveni doručak u Vašingtonu, koji su spremni da na žrtvenik Imperiji prinesu mnogo više nego što Dačić trenutno smera, ali ne sme da javno obeća novim idolima.

Sadam Husein je dobio od američke ambasadorke u Bagdadu "čvrsto obećanje" da uživa puni američki kredibilitet dok je vodio rat protiv Islamske Republike u Iranu i dok nije dirnuo u američke dolare u Kuvajtu. Onda je uredno otpravljen na vešala, "uživo" - da bude primer i opomena.

Gde je sada Hosni Mubarak, čovek koji je uživao američki "krediblitet", dobijao iz Vašingtona, bespovratno, dve milijarde dolara godišnje? Gde je Zejn el Abdin Ben Ali, nekadašnji uživalac američkog kredibiliteta i milijardi u Tunisu?...

Na koncu, gde je donedavni Ivičin drugar iz sveta lažne levice, Boris Tadić?

Svi su se ovi politički pokojnici, u časovima ličnih unutrašnjih neprilika, hvatali za slamčicu američkog kredibiliteta, za uzaludnu nadu koja je više podizanje mosta na suvom nego državnička mudrost i vizija.

Anglosaksonska filozofema lepo kaže: Kad si u rupi prestani da kopaš. Završićeš na američkom groblju.
Pogledaj vesti o: Vašington

Nastavak na Vesti-online.com...