Izvor: Politika, 30.Nov.2013, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Američki strah od Snoudenovog kompjutera
U Vašingtonu rastu strepnje da odbegli uzbunjivač kao „obezbeđenje” ima dosije sa imenima američkih agenata i njihovih izvora
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Najnovije otkriće o aktivnostima američke Nacionalne agencije za bezbednost (NSA) – da je uz saglasnost kanadskih kolega špijunirala samite G-8 i G-20 održane u junu 2010. u Ontariju i Torontu – nije veliko iznenađenje, pogotovo ako se uzme u obzir ono što je obelodanjeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pre toga. Potvrđen je samo stari postulat špijunskog zanata: tajne neprijatelja, stvarnih i potencijalnih su neophodne, ali nije naodmet znati i šta vam iza leđa govore prijatelji.
Novo otkriće se takođe uklapa u model starih: u njemu učestvuje jedan medij, u ovom slučaju javni TV servis Kanade (Kanedijan brodkasting korporejšn – CBC), uz pomoć Snoudenovog partnera u zajedničkom uzbunjivačkom poduhvatu, slobodnog novinara Glena Grinvalda, potvrđujući već stečeni utisak da je najtajnija od američkih tajnih službi imala ovlašćenja koja je oslobađaju od svih obzira.
Špijuniranje samita koji se bavio svetskom ekonomskom krizom, čiji je vrhunac u to vreme već prošao, nije ni manje ni više senzacionalno od niza ranijih afera, ali povećava zebnje u američkom obaveštajnom establišmentu (kao i onom Velike Britanije) da je Snouden objavio samo mali deo obaveštajnih tajni, a da one najveće još nisu došle na red.
Mediji, naime, spekulišu da se američki begunac, koji je dobio privremeni jednogodišnji azil u Rusiji, obezbedio „nuklearnom opcijom”: da je u posedu zaista eksplozivnih materijala koji sadrže imena američkih agenata i njihovih izvora, što je u operativnom smislu najkritičnije.
Prema izveštaju agencije Rojters od 25. novembra, ti materijali se čuvaju na nekoliko mesta i zaštićeni su veoma jakim šiframa koje su u posedu najmanje tri osobe i menjaju se nekoliko puta u toku dana.
NSA nije opovrgla procene da su Snouden i bivši novinar „Gardijana” Glen Grinvald dosad obelodanili samo mali deo onoga što je njen bivši nameštenih uspeo da prebaci na svoj kompjuter. Rojters u tom kontekstu navodi strahovanja neimenovanih izvora američke vlade da bi njene tajne mogle da budu objavljivane još najmanje dve godine – i da ono najgore tek predstoji.
Procena je da je Snouden presnimio između 50.000 i 200.000 dokumenata, zbog čega je protiv njega podignuta optužnica za špijunažu. Od toga je dosad obelodanjeno samo oko 500, pri čemu su mediji koji su ih dobili, američki i britanski, što svojevoljno što na zahtev vlasti cenzurisali ono što je u njima najosetljivije: imena sadašnjih i bivših operativaca.
Obamina vlada je u međuvremenu, posle skandala sa prisluškivanjem nemačke kancelarke Angele Merkel, saveznike obavestila da će jedan deo špijunskog programa u inostranstvu smanjiti, uključujući i aktivnosti prema šefovima država ili vlada, ali je, kako je o tome izvestio „Njujork tajms”, istovremeno zaključeno da „nema praktične alternative” sadašnjoj metodi prikupljanja „metapodataka”, među kojima su i oni o svim telefonskim razgovorima u granicama SAD.
Nije pomenuto, ali se podrazumeva, da neće biti smanjen ni globalni nadzor, pošto je u opisu posla NSA i praćenje svih svetskih komunikacija.
U toku je inače interna revizija metoda njenih metoda, koja se, očekivano, sprovodi u najvećoj tajnosti. Jedino što je izneto, bila je izjava predstavnice za štampu Nacionalnog saveta za bezbednost, savetodavnog tela Bele kuće, da se „odmeravaju rizici i koristi od aktivnosti koje se sprovode”, kao i uobičajena fraza da je glavni cilj svega „sprečavanje pretnji po bezbednost američkog naroda”.
Novost je i da je Američka unija za građanske slobode, nevladina organizacija koja postoji još od 1920, federalnom sudu u Njujorku podnela tužbu u kojoj dokazuje da je praksa NSA nezakonita, jer krši ustavne garancije prava na privatnost i slobodu udruživanja.
Ovo se smatra dosad najozbiljnijim pravnim osporavanjem legalnosti špijunskih programa koji su pokriveni „Patriotskim zakonom”, donetim nekoliko nedelja posle terorističkog napada Al Kaide na Njujork i Vašington, 11. septembra 2001.
Milan Mišić
objavljeno: 30.11.2013.
Pogledaj vesti o: Vašington
