Izvor: Politika, 21.Jul.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Al Kaida veća pretnja od Sovjetskog Saveza
Čak ni na vrhuncu hladnog rata, američki obaveštajni establišment nije imao dimenzije koje je poprimio kad je počeo rat protiv terorizma
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 21. jula – Istraživačka serija o obaveštajnom establišmentu Amerike koju već treći dan uzastopno objavljuje „Vašington post”, izazvala je prve reakcije Bele kuće, Kongresa i „blogosfere” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << – mnogobrojnih internet tribina na kojima se oglašavaju i neki poznati autori.
Glavnu tezu serije – da su obaveštajne službe posle početka „rata protiv terorizma” doživele toliko eksplozivan rast da ih više nije moguće kontrolisati, osporio je pre svega čovek koji bi uskoro trebalo da im bude glavni šef i koordinator, penzionisani general vazduhoplovstva Džejms Kloper (69) novi Obamin izabranik za mesto glavnog obaveštajnog direktora.
U proceduri potvrđivanja njegovog postavljenja u nadležnom kongresnom komitetu, Kloper, koji je sada na mestu podsekretara za obaveštajne poslove u Pentagonu, juče je izjavio da je moguće prebrojati sve one koji se obaveštajnim radom bave kao državni službenici, ali je priznao da je precizno evidentiranje svih privatnih „kooperanata” u ovom državnom poslu, „malo teže”.
Kad prođe proceduru, general Kloper će postati četvrti po redu direktor svih obaveštajnih službi, od kako je taj položaj ustanovljen 2005. godine, upravo da bi zaveo red u „obaveštajni haos”. Njegova tri prethodnika nisu u tome uspela.
Kloper je inače opovrgao glavnu tvrdnju „Vašington posta”, izjavom „da veruje” kako je sistem pod kontrolom, i to preko novca koji mu se dodeljuje. „Obaveštajci su sposobni za mnoge podvige, ali još nisu u stanju da štampaju pare”, glasio je njegov komentar.
Ono što je o svemu tome dosad izneo prestonički dnevnik, po njemu međutim miriše na senzacionalizam sa kojim se ne slaže. Takođe je „zabrinut” zbog onoga što je objavljeno juče: lokacija specijalnih zgrada u kojima se obavljaju strogo poverljivi poslovi, jer će to, kako je rekao, olakšati posao neprijateljima, kao i zahtevati nove troškove zbog uvođenja dodatnih mera obezbeđenja.
Šef za odnose sa štampom Bele kuće, Robert Gibs, na pitanje da li „ima problema” zbog onoga što je izneo „Vašington post”, odgovorio je da neće iznositi detalje razgovora koji su tim povodom vođeni u vrhu izvršne vlasti, ali da „očigledno postoji izvesna zabrinutost zbog iznetih podataka i zbog dostupnosti tih podataka”. Po njemu, obaveštajna infrastruktura treba da postigne ravnotežu između neophodnosti da se obezbede njene maksimalne mogućnosti i nužnosti da se ne rasipaju pare poreskih obveznika. „Vašington post” je inače danas predočio da je nadležne vlasti unapred upoznao sa sadržajem serije, ali ne iznosi kakve je povratne reakcije dobio. Pominje međutim da su mnogi zaposleni u tajnim službama posle toga upozoreni na obavezu da čuvaju poverljive informacije, uključujući i one o ugovorima sa privatnim „preduzimačima”.
U Kongresu, ovo je bio povod za obnavljanje starih zahteva da se dobije neposredniji uvid u ovu važnu delatnost. Senator Kit Bond, republikanac, ocenjuje tim povodom da nije izneto ništa što se već nije znalo: da je birokratija nacionalne bezbednosti prevelika, da obavlja puno nepotrebnih poslova i da joj nedostaje agilnost u reagovanju na pretnje naciji.
Zanimljiva dijagnoza postavljena je i u blogu poznatog časopisa za nove tehnologije „Vajerd”, sa porukom da velike pare koje se troše na obaveštajne aktivnosti nisu glavni problem, već je to „ono što je svojevremeno nazivano „garnizon državom” – uticaj koji na društvo vrši pretorijanska klasa elite fokusirane na rat. „Sa previše analitičara i previše mogućnosti koji proizvodi previše dokumenata, sa premalo filtera koji bi odvojili ono korisno i otkrili skrivene veze, informativna preopterećenost stvara sopstveno informativno slepilo”.
Robert Drajfus, novinar koji često piše o obaveštajnim temama, u liberalnom nedeljniku „Nejšn” ukazuje pak da je ključni problem u tome što su Al Kaida i njene filijale, „mali problem koji se može kontrolisati”, ali je uprkos tome za borbu protiv nje stvorena aparatura koja joj daje dimenzije egzistencijalne pretnje. Čak ni na vrhuncu hladnog rata, kaže Drajfus, nije postojalo ništa slično kolosu koji je nastao posle 11. septembra.
-----------------------------------------------------
NSA: 1,7 milijardi presretnutih komunikacije svaka 24 sata
Treći nastavak serije „Vašington posta” danas se inače bavi „alternativnom geografijom”: takozvanim „vojnim gradovima” čije ulice nisu mapirane u Dži-pi-se navigacijama, u kojima rade specijalisti sa „strogo poverljivim” propusnicama. Između ostalog, u tekstu se navodi i podatak da Nacionalna bezbednosna agencija (NSA), koja vrši elektronsko špijuniranje celog sveta, svaka 24 sata „svari” 1,7 milijardi prisluškivanih komunikacija: imejlova, internet adresa, brojeva telefona, „ćaskanja” preko kompjuterskih mreža i razgovora.
M. Mišić
objavljeno: 22.07.2010.
