Izvor: B92, 23.Nov.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
APEC: Reforme i razvoj trgovine
Lima, Vašington, Rim -- Lideri APEC-a založili su se za globalne razgovore o trgovini i reformu globalnih institucija za kredite, pokušavajući da spreče veću ekonomsku recesiju.
Na samitu foruma za Azijsko-pacifičku ekonomsku saradnju (APEC) u peruanskoj prestonici Limi, usvojena je neobavezujuća deklaracija koja uveliko sadrži zaključke sastanka grupe 20 (G-20) u Vašingtonu pre nedelju dana, preneo je Rojters u subotu uveče. Devet lidera zemalja koje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << izlaze na Pacifik prisustvovali su na samitu u Vašingtonu.
U zajedničkoj deklaraciji 21 članice APEC, takođe, je obećano da će se uložiti napori da budu obnovljeni pregovori o svetskoj trgovini koji su u zastoju od jula.
Predsednici Džordž Buš iz Sjedinjenih Američkih Država, Dmitrij Medvedev iz Rusije i Hu Đintao iz Narodne Republike Kine, japanski premijer Taro Aso i drugi lideri APEC su rekli da će se narednih 12 meseci uzdržavati od postavljanja barijera u investiranju i trgovini.
Članice APEC-a osim SAD, NR Kine, Japana su i Australija, Brunej, Kanada, Čile, Hongkong, Indonezija, Južna Koreja, Malezija, Meksiko, Novi Zeland, Papua Nova Gvineja, Peru, Filipini, Singapur, Tajvan, Tajland i Vijetnamm.
APEC obuhvata gotovo 50 odsto ukupnog obima svetske trgovine.
U trenutku kada sve više zemalja traži pomoć iz fondova za vanredne situacije, državnici tih zemalja su podržali reformu Međunarodnog monetarnog Fonda i Svetske banke, navela je britanska novinska agencija.
Lideri su istakli da "sadašnja situacija ističe važnost reformi finansijskog sektora".
Deklaracija je objavljena na polovini rada dvodnevnog samita lidera 21 zemlje članice APEC.
Prvog dana samita lideri APEC su o globalnoj finanisijskoj krizi, energetskoj i prehrambenoj bezbednosti.
U nedelju, drugog i završnog dana samita biće više reči o regionalnoj privrednoj saradnji i merama koje treba preduzimati da bi se sprečilo štetno dejstvo globalnih klimatskih promena na čovekovu okolinu.
Privredna kriza u SAD sve oštrija
Podaci o ekonomskim kretanjima u SAD tokom prošlog meseca, koji se očekuju naredne sedmice, pokazaće da se američka recesija verovatno produbila, usled sve žešće finansijske krize i pada potrošnje na najniži nivo od 2001. godine, izveštava danas agencija Blumberg.
Kupovine su u oktobru pale za jedan procenat, nakon smanjenja od 0,3 odsto u prethodnom mesecu, procenili su ekonomisti u anketi Blumbega, a uoči izveštaja američkog Ministarstva trgovine koji će biti objavljen 26. novembra.
Očekuje se da izveštaj Minisatrstva trgovine ukaže i na pad oktobarskih porudžbina trajnih potrošnih dobara, što bi bio drugi negativan takav pokazatelj tokom minula dva meseca.
Kreditna kriza je naterala osiromašene potrošače da se odreknu kupovina, a kompanije su primorane da snize troškove i počnu sa otpuštanjima, ističu analitičari.
Američka stanogradnja i prerađivačka industrija su takođe u velikoj krizi, što je znak da ekonomija tone još dublje, prema možda najnižoj tački u poslednjih nekoliko decenija, navodi se u izveštaju agencije Blumberg.
"Svi ekonomski pokazatelji ukazuju na produbljivanje recesije", ocenio je glavni ekonomista "BMO Kapital markets" u Torontu Sal Guatieri, dodajući da bi recesija mogla da potraje najmanje još šest meseci.
Najnoviji izveštaj Ministarstva trgovine o potrošnji mogao bi da pokaže da su plate u oktobru porasle 0,1 odsto, što je najmanje povećanje u protekla tri meseca.
Očekivani pad potrošnje daje loš nagoveštaj uoči predstojećih kupovina za božićne praznike, koje bi mogle da budu najlošije tokom šest godina, sudeći prema proceni industrijskih krugova.
Rekordna ekspanzija potrošnje u prva dva kvartala ove godine okončana je u trećem tromesečju, čime je prouzrokovan pad svih ekonomskih aktivnosti, zaključuje se u izveštaju agencije Blumberg.
Vatikan za novi finansijski dogovor
Za izlazak iz recesije koja pogađa celi svet nužan je "novi međunarodni finansijski dogovor", konstatuje Sveta stolica u dokumentu koji objavljuje vatikanski Oservatore romano.
"Trebaju li nam samo promene ili prava reforma sistema međunarodnih ekonomskih i finansijskih institucija", pita se papin Savet za pravdu i mir u svom dokumentu za ministarsku konferenciju o razvoju od 29. novembra u Dohi.
U dokumentu Vatikana se konstatuje da "mnoge osobe i ustanove, javne i privatne, domaće i strane, traže neku vrstu novog Breton vudsa", posleratne konferencije na kojoj je stvoren današnji međunarodni finansijski sistem.
"Kriza je zacelo u prvi plan gurnula hitnu potrebu da se pronađu novi oblici međunarodne saradnje na monetarnom, finansijskom i trgovinskom polju", ističe Sveta stolica koja ocenjuje da je "sadašnja finansijska kriza uglavnom kriza poverenja".
"Danas je očito da je nacionalni suverenitet nedovoljan; čak su i velike zemlje svesne da se nacionalni zadaci ne mogu ostvariti isključivo kroz oslanjanje na unutrašnje politike: međunarodni ugovori, propisi i ustanove svakako su nužni", zaključuje papin Savet za pravdu i mir.
