Izvor: Blic, 23.Apr.2011, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strasna nedelja
Da je Dačić Tadić, raspisao bi izbore odmah i pobedio po Miloševićevom modelu ili bi, zaboravio je da doda, leks specijalisom priznao izborni poraz. Da je Nikolić Tadić, ne bi se osvrtao na opozicionog štrajkača žeđu i glađu jer je izjavom kako ne žali što je ubijen Slavko Ćuruvija, na sam Uskrs, otkrio kapacitet sopstvene empatije i hrišćanskog duha.
Da je Tadić Dačić, verovatno bi Mira Marković pisala kolumne u vili na Dedinju, u izolovanoj Srbiji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ispod jedne šljive. Da je Tadić Nikolić, ulični protesti i predstave ne bi bile farsični plagijat, već kreativni izvozni brend za mnoge revolucije.
Da baba ima onu stvar, bila bi deda. Zašto u strasnoj nedelji, novoregistrovani pokret „Otpor" u Aranđelovcu baš to pokušava, da od babe napravi dedu, ili zašto Vjerica Radeta ponovo upućuje kletve iz parlamenta, a Čedomir Jovanović posle autogola sa kanibalima na zub stavlja i ljude niskog rasta, zašto samozadovoljni i nasmejani vođa „Obraza" posle sudske presude izjavljuje da je njegova organizacija budućnost Srbije ili zašto baš Miloševićev brat, uz pomoć ruske braće, postaje glavnokomandujući za rekonstrukciju srpskih železnica...
Zašto toliko prstiju u jedno oko u samo jednoj strasnoj nedelji? Pošto Dačić nije Tadić, može da se razmeće predizbornom upotrebom Miloševića, a pošto ni Nikolić nije Tadić, izabrao je besmislen ili smislen, pametan ili glup, svejedno, ali uočljiv način predizborne borbe da to postane.
Uspeo je, takođe, da destabilizuje Srbiju, koja mu je prva na srcu ali uspeo je, ma koliko to paradoksalno zvučalo, da podigne rejting Tadiću. Kako će građani to ceniti, pokazaće izbori čiji datum održavanja, otkrilo se u strasnoj nedelji, i nije više bitan. Tadić ostavlja utisak da, za sada, i ne razmišlja o njima jer krpljenje propuštenog i ulickivanje kandidature Srbije za EU ima prioritet.
I evo dobre vesti u strasnoj nedelji iz Brisela: Reforma srpskih zakona o izboru poslanika i finansiranju političkih stranaka najzad je u skladu sa standardima EU. Ovim zakonima, odnosno ukidanjem blanko ostavki i takozvanim zatvorenim listama, glasači će imati odlučniju reč, pa je time označen prapočetak demontiranja i razvlašćivanja partijske države.
Posle i na stvaranju uslova za izmene Ustava i celovitiju reformu izbornog zakonodavstva. A u tome i drugim važnim reformama, voljno ili nevoljno, moraće da učestvuju i zajednički doprinose dve najjače suparničke partije, ako žele da sačuvaju te pozicije, kako bi postizborne strasne ili velike nedelje građani Srbije provodili u miru, spokojno, sa svojim porodicama, a ne na ulicama i uličnim barikadama.
