Izvor: Politika, 03.Avg.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žestoke borbe u Donjecku
Pobunjenici traže pomoć Rusije, pregovori o predaji opkoljene ukrajinske brigade
Prema izveštajima agencija
Donjeck, Lugans, Pariz - Žestoka borba se vodi na periferiji grada Donjecka dok ukrajinska vojska pokušava da preuzme kontrolu nad tim uporištem proruskih separatista. U opasnosti da budu opkoljeni, separatisti su ponovo pozvali Rusiju da im pošalje trupe u pomoć i zaplenili vozila i hranu stanovnika i preduzeća.
Predstavnik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ukrajinske vojske, Aleksej Dmitraškovski, rekao je za agenciju AP da se vladini vojnici bore da održe položaje na prilazima Donjecku, ali su naišle na otpor.
U delu grada najbližem mestu borbe, artiljerijska granata pogodila je prošle noći školu i izazvala požar, ali niko nije ranjen. Pucnjava i eksplozija čuju se samo u zapadnom delu tog milionskog grada.
Vojne snage samoproglašene Narodne Republike Lugansk saopštile su juče da su počele pregovore o predaji s predstavnicima jedinice ukrajinske vojske koja je već danima opkoljena na teritoriji pod kontrolom pobunjenika na jugoistoku Ukrajine, u blizini granice sa Rusijom.
Kako prenose RIA Novosti, ukrajinska jedinica, veličine brigade, okoljena je u blizini grada Sverdlovska, na samoj granici s Rusijom. „Nestalo im je hrane, vode i goriva. Imaju samo municiju za pešadijsko naoružanje i to za nekoliko dana borbe. Ušli smo u pregovore s našim predlogom da oni unište svoju borbenu tehniku (oko 70 vozila), predaju lično oružje i municiju, a da ih mi pustimo da iz okruženja odu na teritoriju Ukrajine”, rekao je neimenovani predstavnik pobunjenika iz Luganska.
On je, međutim, dodao da se predstavnici ukrajinske vojske nisu složili s tim predlogom, već traže da im se dopuste da odu s borbenom tehnikom.
Predstavnik pobunjenika je rekao da Ukrajinci imaju rok od nekoliko dana da odgovore na zahtev za predaju, a do tada ostaju pod opsadom pobunjenika i pod artiljerijskom vatrom, ali pobunjenici neće pokušati da ih direktno napadnu. „Dopremanje hrane i municije opkoljenoj grupi je veoma otežano zbog gubitaka koje je ukrajinska vojska imala u transportnim avionima. Te su mogućnosti, praktično, svedene na nulu”, rekao je taj pobunjenik za RIA Novosti.
Ta ukrajinska jedinica poslata je na sam jug Ukrajine, na početku akcije slamanja pobune, da pokuša da snage otcepljenih delova zemlje odvoji od granice s Rusijom, ali u tome ne samo što nije uspela, već je opkoljena i blokirana.
Delovi tela koje su pronašli međunarodni istražitelji na mestu u istočnoj Ukrajini gde je pao oboreni malezijski putnički avion sa 298 ljudi stigli su jutros pred zoru u kamionima hladnjačama u grad Harkov.
U kamionima su bili posmrtni ostaci i lične stvari pronađene tokom dvodnevne potrage čiji cilj je bio da se nađu preostale žrtve u padu aviona koji je oboren 17. jula u oblasti u kojoj su vođene žestoke borbe između ukrajinske vojske i proruskih pobunjenika.
Konvoj je stigao u Harkov, gde je šef spasilačke misije koju predvode Holanđani Pjeter-Jap Albersberg rekao da će ostaci žrtava biti provereni pre nego što budu avionom otpremljeni u Holandiju. Albersberg je u saopštenju naveo da je sada cela oblast oko farme pilića nedaleko od sela Hrabova pretražena, i da će se istražitelji uputiti ka ostalim mestima gde su pronađeni delovi aviona. Generalni sekretar NATO Anders fog Rasmusen najavio je da će severnoatlantska alijansa pripremiti nove odbrambene planove, suočena sa „ruskom agresijom” na Ukrajinu i pozvao zemlje članice NATO da povećaju ulaganja u vojsku.„Ruska agresija bila je upozorenje i stvorila je novu bezbednosnu situaciju u Evropi. Pojačaćemo vojne vežbe i pripremićemo nove odbrambene planove”, rekao je Rasmusen u intervjuu francuskom regionalnom listu „Midi libr”.
On je istakao da će ohrabriti zemlje NATO da povećaju ulaganja u sektor odbrane, prenosi Frans pres.Rasmusen je podsetio da je tokom proteklih pet godina Rusija za 50 odsto povećala ulaganja u svoj sektor odbrane, dok su zemlje NATO ta ulaganja smanjile za u proseku oko 20 procenata.„Moramo da preokrenemo taj trend”, dodao je generalni sekretar severnoatlantske alijanse.
Britanski premijer Dejvid Kameron poručio je u u pismu upućenom Ramusenu i liderima zemalja članica NATO da ta alijansa mora preispitati dugoročne odnose sa Rusijom i ojačati kapacitete da brzo odgovori na svaku pretnju.
NATO treba da održi „snažno” prisustvo odbrambenih snaga u istočnoj Evropi, napisao je Kameron.
Šest nedelja pre nego što će Velika Britanija biti domaćin samita NATO u Njuportu, u južnom Velsu, Kameron je rekao da na tom sastanku želi da se dogovori o strožoj politici prema Moskvi, čime bi se poslala poruka da se članice NATO ne mogu zaplašiti.
Kameron je rekao da je NATO uvek hteo samo da bude partner Rusije, a ne pretnja, ali da „je jasno da Rusija smatra NATO svojim protivnikom”.
Rasmusen je u intervjuu francuskom listu rekao da se slaže sa Kameronom.„Žao mi je zbog toga, zato što moramo razvijati plodonosnu saradnju Zapada i Rusije. Ali, mi moramo da se prilagodimo ovoj novoj situaciji”, dodao je on.
Govoreći o padu malezijskog aviona sa 298 putnika i članova posade u istočnoj Ukrajini 17. jula, Rasmusen je rekao da je reč o „ratnom zločinu”.„Imamo dosta informacija prema kojima su separatisti, uz podršku Rusa, krivi” za rušenje malezijskog „boinga 777”, naglasio je on.
objavljeno: 04.08.2014.
Pogledaj vesti o: Pariz
