Izvor: B92, 09.Okt.2014, 20:56   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zeman: U UKR nema strane agresije

Predsednik Češke uporedio je stanje u Ukrajini sa španskim građanskim ratom i naglasio da ni u tom slučaju ne može da se govori o stranoj agresiji.

Predsednik Češke Miloš Zeman uporedio je danas u Lajpcigu u Nemačkoj sukob u Ukrajini sa Španijom u građanskom ratu 1930-ih godina i naglasio da ni u jednom slučaju ne može da se govori o stranoj agresiji.

"U Španiji je takođe bio građanski >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rat pri čemu su sa jedne strane intervenisali Rusi i Francuzi a sa druge strane Nemci i Italijani. Pa ipak niko ne govori da to nije bio građanski rat, da je to bila nemačka, italijanska, ruska ili francuska agresija", kazao je danas

Zeman češkim novinarima koji ga prate na proslavi 25. godišnjice pada gvozdene zavese u Lajpcigu.

Češki predsednik je podsetio da se u tom ratu borio Sspanac protiv Španca, naravno uz inostranu pomoć od svojih saveznika.

Zeman je istakao da je za dugoročno rešenje sukoba u Ukrajini neophodno da se organizuju slobodni demokratski parlamentarni izbori.

"Majdan nisu nikakvi slobodni izbori. Majdan je jedna demonstracija na jednom trgu a kao što vam je poznato u Ukrajini se održavalo mnogo demonstracija često suprotnih zahteva na mnogo drugih trgova", rekao je Miloš Zeman.

Tokom današnje proslave u Lajpcigu na koju je predsednike zemalja Višegradske četvorke pozvao predsenik Nemačke Joahim Gauk kao na jednu u nizu u kojima predsednici Poljske, Češke, Slovačke,

Mađarske i Nemačke zajedno obeležavaju četvrt stoleća pada komunizma, Zeman je razgovarao sa bivšim šefom američke diplomatije Henrijem Kisindžerom i nemačkim ministrom spoljnih poslova iz vremena "plišanih" revolucija Hansom Ditrihom Genšerom.

"Razgovarali smo o Ukrajini. Slažemo se u stavu koji može da se izrazi jednom rečenicom - ono što se događa u Ukrajini jeste primarno građanski rat", rekao je Zeman.

Predsednik Slovačke Andrej Kiska za razliku od češkog predsednika istakao je da upravo postkomunističke članice Evropske unije moraju da budu prve koje će se angažovati da se očuvaju vrednosti demokratije.

"Trebalo bi da budemo prvi koji ce se oglasiti kada se ti principi krše, bilo gde na svetu", kazao je Kiska slovačkim novinarima u Lajpcigu.

Predsednici Nemačke, Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske obeležili su danas u Lajpcigu 25. godišnjicu velikih demonstracija kada je na ulice tog grada u Saksoniji izašlo više od 70.000 Nemaca da izraze protest protiv komunističkog režima.

Nemački predsednik Joahim Gauk apelovao je u obraćanju tokom svečanosti da se i dalje održava živo sećanje na 1989. godinu i proteste nakon kojih je usledio nenasilni pad komunističkih režima u Srednjoj Evropi i to posebno sada u kontekstu najnovijih zbivanja u svetu.

"Te 1989. godine smo mislili da kraj hladnog rata znači da Evropi predstoji 100 godina mira. Umesto toga suočeni smo sa urušenim državama, terorizmom, fundamentalizmom, nasiljem, anarhijom, građanskim ratom. A na obodu Evrope se osporava međunarodno pravo i poseže se za vojnim sredstvima tamo gde je bila moguća mirna koegzistencija", rekao je Gauk.

Petoricu predsednika sledeće zajednice proslave čekaju u novembru u Češkoj i Slovačkoj na 25. godisnjicu "plišane revolucije" u Čehoslovačkoj.

Nastavak na B92...