Izvor: Politika, 21.Okt.2012, 14:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zamka ukrajinskog zajedništva
Opozicija u bivšoj sovjetskoj republici pokušava pred predstojeće parlamentarne izbore da nađe zajednički jezik
Vođena saznanjem da samo udruženim snagama može da se suprotstavi vladajućoj ukrajinskoj partiji šefa države Viktora Janukoviča, ukrajinska opozicija zbija redove uoči predstojećih parlamentarnih izbora.
Ukrajinska demokratska alijansa za reforme (Udar), koju predvodi čuveni bokserski šampion Vitalij Kličko, skinula je sa liste kandidata za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izbore 26 svojih članova – sve u korist opozicionog bloka „Batkivščina” koji čine partija bivše premijerke Julije Timošenko i još nekoliko manjih stranaka.
„Batkivščina“ je uzvratila skraćujući svoju listu za 26 imena – u korista Udara.
Računica udruživanja je prosta: isticanjem zajedničkih kandidata neće se uludo rasipati glasovi, čime se uvećavaju šanse da se nadmaši vladajuća Janukovičeva Partiji regiona (PR).
„Glavni cilj formiranja takvih koalicija jeste povratak Ukrajine na demokratski, evropski put razvoja, kao i opoziv aktuelnog predsednika”, izjavio je jedan od lidera opozicije Arsenij Jacenjuk.
Jednako važno, po njemu, jeste i oslobađanje iz zatvora bivše premijerke Timošenko i opozicionara Jurija Lucenka.
Izborna scena je već uveliko uzavrela. Tehničke pripreme za glasanje su u završnoj su fazi. Na oko 35.000 biračkih mesta instalirane su kamere za nadzor, biće otvoreno i 114 glasačkih mesta u inostranstvu, u 77 država.
Do 28. oktobra, kada će punoletni žitelji države odlučivati ko će iz 22 partije učesnice zauzeti neko od 450 mesta u Vrhovnoj radi, ostalo je tek da se obave sitna doterivanja.
U središtu pažnje javnosti je pitanje da li će opozicija uspeti do kraja da pronađe zajednički jezik i zaista se nametne kao jak protivnik Partiji regiona. Sudeći prema najavama o „skidanju” svojih kandidata, „Batkivščina” i Udar razmišljaju u tom pravcu. Problem je što je udruživanje pred izbore daleko jednostavnije nego postizborno deljenje vlasti, što dobro znaju i partije i birači.
Opozicija je 2004. upravo udruženim snagama iznela „Narandžastu revoluciju”, ali zemlju posle toga nije uspela da povede u pravom pravcu, uprkos nepodeljenoj podršci građana.
Upravo tu leži zamka koju nosi sadašnje opoziciono zajedništvo. Za razliku od 2004, taj segment ukrajinskog stranačkog delovanja nema u ovom trenutku čoveka koji bi mogao da preuzme ulogu istinskog ujedinitelja.
Viktor Juščenko je skrajnut na marginu politike. Julija Timošenko je u zatvoru. Teško je verovati da bi Vitalij Kličko ili Arsenij Jacenjuk mogli da se nametnu kao njihovi naslednici.
Problem je i to što je prvi cilj Timošenkove – lična sloboda, ma koliko ona nastojala da golgotu zatvorskih dana pretvori u politički kapital. Uostalom, na predsedničkim izborima 2010. ona je poražena u direktnom ogledanju sa Janukovičem, a tim porazom obeležena je i njena pozicija u sadašnjoj parlamentarnoj izbornoj trci.
Važan momenat pred izbore je i strateška „klackalica” na kojoj se Ukrajina objektivno, ne samo svojom zaslugom, ponovo našla.
Jasno izražena želja Ukrajinaca za evropskim integracijama nije baš primljena široko raširenih ruku birokrata u Briselu. Razlog je vrlo jednostavan: prijem druge po veličini države na kontinentu i njenih više od 48 miliona stanovnika u EU nije isto što i članstvo nekih malih država.
U slučaju prijema Ukrajine moralo bi da se vodi računa o mnogim činjenicama – od ekonomske snage buduće članice, njene geografske veličine, vojne moći, geografskog položaja, broja stanovnika... pa do istorijske i privredne povezanosti sa Rusijom i drugim državama nekadašnjeg SSSR-a.
Evropski ambasadori u Kijevu već su jasno poručili da izbori nisu dovoljni za potpisivanje Sporazuma o asocijaciji Ukrajine i EU, koji se najavljuje izvesno vreme.
S druge strane, Kijevu se iz Moskve nudi strateška saradnja. Reč je o članstvu u takozvanom Carinskom savezu koji sada sačinjavaju Rusija, Belorusija i Kazahstan. Kako je nedavno izjavio ukrajinski premijer Nikola Azarov, čak 40 odsto robne razmene Ukrajine obavlja se upravo sa te tri zemlje.
Svakako jak adut koji prati poziv jeste to što bi, u slučaju pridruživanja trima bivšim sovjetskim republikama, gas koji Ukrajina kupuje od Rusije umesto sadašnjih 426 dolara za hiljadu kubnih metara koštao samo 160 dolara.
Istovremeno, 30 procenata trgovine ide na EU, tako da bi i učlanjenje u zonu slobodne trgovine sa ovim delom Evrope umnogome podstaklo bolje poslovanje ukrajinske privrede. To, kako se izrazio premijer, „odgovara nacionalnim interesima zemlje”.
„Naš interes je da trgujemo i sa jednom i sa drugom stranom”, kaže Azarov.
Predstojeći parlamentarni izbori neće dati konačan odgovor na dileme, ali odluka birača će na njih svakako uticati.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 21/10/2012
