Izvor: BKTV News, 16.Mar.2014, 19:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zakrčena birališta na Krimu!
Referendum za pripajanje Krima Rusiji protiče uz veoma visok odziv glasača, negodovanje Kijeva i užurbanu diplomatsku aktivnost zapada, dok su ministarstva odbrane Rusije i Ukrajine postigla su dogovor o primirju koje bi trebalo da važi na Krimu do 21. marta.
Glasačka mesta otvorena su na vreme, a prema rečima predsednika krimske vlade Sergeja Aksjonova u prva tri časa na birališta je izašlo oko 30 odsto građana, dok je predsednik Komisije krimske skupštine za >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << pripremu referenduma Mihail Mališev izjavio da od vremena Sovjetskog Saveza” nije zabeležen tako visok odziv, prenele su agencije.
”Krimski Tatari dolaze porodično iz različitih četvrti i učestvuju u glasanju”, rekla je krimskoj agenciji predstavnica za štampu bahčisarajske gradske vlasti Julija Bekirova, dodajući da bi odziv mogao biti i sto odsto.
Nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarala je sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom i predložila mu da bi u Ukrajinu trebalo poslati više posmatrača Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), što je Putin pozdravio, saopštio je portparol Merkelove.
Merkel je u ovom razgovoru kritikovala pokušaj Rusa da u subotu pokušaju da prodru na komad zemlje koji pripada Hersonu – regionu u susedstvu Krima.
Ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk zatražio je da posmatrači OEBS-a budu hitno poslati na jug i istok Ukrajine, “uključujući i Krim”.
On je obećao da će vlasti Ukrajine pronaći i izvesti pred lice pravde sve one koji u autonomnoj oblasti Krim promovišu separatizam “uz pomoć ruskih vojnih jedinica”.
Šef ruske diplomatije Lavrov i američki državni sekretar Džon Keri složili su se danas da treba tražiti rešenje za krizu u Ukrajini insistiranejem na ustavnim reformama, saopštilo je danas rusko Ministarstvo spoljnih poslova.
U saopštenju nije precizirano o kakvim reformama je reč, osim što je navedeno da bi one trebalo da budu “u generalno prihvatljivoj formi i da uzmu u obzir interese svih regiona u Ukrajini.
Lavrov i Keri dogovorili su se da nastave da rade na pronalaženju rešenja za Ukrajinu brzim pokretanjem ustavnih reformi koje će imati podršku medjunarodne zajednice, istaknuto je u saopštenju ruskog Ministarstva.
Zvaničnici Ministarstava odbrane Ukrajine i Rusije dogovorili su se da će na Krimu do 21. marta na snazi biti primirje. Vršilac dužnosti ukrajinskog ministra odbrane Igor Tenjuh rekao je na marginama sednice ukrajinske vlade rekao da su taj dogovor postigli komandant ukrajinske Ratne mornarice Sergej Gajduk i ruski ministar odbrane Sergej Šojgu.
Referendumska groznica prenela se i na istok Ukrajine, gde se u Harkovu okupilo oko 3.000 demonstranata sa zahtevom za održavanje referenduma za federalizaciju Ukrajine, odnosno njenog jugoistočnog dela.
Zahtev je pročitao koordinator “Građanskog foruma Harkova” Jurij Apuhtin, koji je rekao da se aktivisti ne slažu sa, kako je naveo, pučističkom vlašću Ukrajine i da je smatraju nelegitimnom, zbog čega traže od vlasti u Harkovu da održe referendum o federalizaciji Ukrajine.
“Naš grad je bio i ostaće ruski, makar i u sastavu Ukrajine. Spremni smo da živimo u jedinstvenoj državi ali pod našim uslovima”, rekao je on.
“Na listićima za referendum će stajati samo jedno pitanje: “Da li se slažete da Ukrajina postane federativna država?”, dodao je Apuhtin.
Krimska skupština donela je 6. marta načelnu odluku o pristupanju Rusiji s pravom subjekta federacije, a na referendumu građani odgovaraju na dva pitanja – “Da li ste za ujednjenje Krima i Rusije s pravom subjekta Ruske Federacije?” i “Da li ste za obnavljanje Ustava republike Krim iz 1992. godine i status Krima kao dela Ukrajine?”.
Glasanje će trajati 12 sati i biće završeno u 19 sati po srednjoevropskom vremenu.
Prvi zvanični rezultati, kako je najavila komisija za pripremu referenduma biće objavljeni do kraja dana a konačni sutra, 17. marta.
Za praćenje glasanja prijavilo se više od 800 novinara, kao i više od 180 posmatrača iz 23 zemlje.
Ukoliko birači odluče za ujedinjenje sa Rusijom, Krim će se obratiti Rusiji sa predlogom o prijemu na osnovu odgovarajućeg medjudržavnog dogovora u sastav Ruske Federacije, dok Sevastopolj ima nameru da bude odvojeni subjekt, poput Sankt-Peterburga ili Moskve.
Prema statističkim podacima iz decembra prošle godine, Krim ima 1.958.000 stanovnika, medju kojima najviše Rusa (58,5 odsto), Ukrajinaca (24,3 odsto) i krimskih Tatara (12,1 odsto).
Zapadni lideri najavili su da neće priznati referendumski ishod, uz objašnjenje da je reč o nelegalnom aktu secesije, dok je Kremlj izrazio spremnost da poštuje volju gradjana Krima.
Izvor: Tanjug
Tweet
.jpg)
