Izvor: Politika, 29.Nov.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za Pajtića vlada je proruski orijentisana
Zašto lider DS-a i zagovornik „srpske Srbije” smatra da naša vlast nije dovoljno neutralna prema događajima u Ukrajini
Lider demokrata Bojan Pajtić podigao je veliku političku prašinu stavom da „pre evropske, moramo napraviti srpsku Srbiju”. Tri meseca kasnije, zahteva od vlade, koja svaki dan nekome objašnjava da poštuje integritet Ukrajine, da „zauzme neutralan stav prema događajima u Ukrajini”, da bi omogućila nesmetani evropski put. Ova, ne mala, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << promena, po oceni nekih analitičara motivisana je željom Pajtića da se „preporuči EU i SAD kao alternativa Aleksandru Vučiću, koji nije spreman da im ispuni sve želje”, po drugima je to nastavak „inferiornog ponašanja i neshvatanja situacije.”
Pajtićeva izjava o „srpskoj Srbiji”pojavila se u trenutku kad su veze između naše vlade i EU funkcionisale bez ikakvih smetnji i šumova, zbog toga su lidera demokrata svi, od funkcionera drugih stranaka evropske orijentacije do predstavnika nevladinog sektora, optužili da „koketira sa nacionalizmom” kako bi podigao rejting gotovo marginalizovanoj Demokratskoj stranci. Analitičari su tada tvrdili da mu ovaj „izlet u nacionalizam” neće pomoći, a on je mnogo vreme potrošio šta je, u stvari, hteo da kaže. Objašnjenja mu, međutim, nisu pomogla, pa je ubrzo prestao da pominje „srpsku Srbiju”.
Zahtev vladi da zauzme „neutralan stav prema događajima u Ukrajini”, koji je prosleđen medijima, kao pisana izjava, prošao je gotovo nezapaženo, što i nije čudno, s obzirom na to da je Pajtić izabrao da se oglasi na dan kada je Evropski parlament doneo rezoluciju o Vojislavu Šešelju, a premijer Aleksandar Vučić oštro reagova na, kako je rekao, uvredljiv tekst kojim „neko želi da ponizi Srbiju”. Pajtić je izneo prilično teške optužbe na račun vlade, kojoj, praktično, na dušu stavlja da je proruski orijentisana, a sve što nabraja već odavno je mnogo puta komentarisano, od zajedničke vežbe vojske Srbije i Rusije, putovanja dvojice naprednjaka u Donjeck na tamošnje izbore. Od tada je premijer Vučić nebrojeno puta objašnjavao da „Srbija u potpunosti poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, uključujući i Krim u njenom sastavu.”
Zašto je Pajtić rešio da sa pomenutim zahtevima izađe u javnost, sada? Politički analitičar Dragomir Anđelković kaže da se „davljenik za slamku hvata”. On ističe: „Samo pre tri meseca pričao je o srpskoj Srbiji, sada je napravio političku vratolomiju, procenjujući da može da podigne potpuno urušeni rejting stranke. Trenutak koji je za to izabrao, ima jednu petokolonašku dimenziju. Optuživanje sopstvene države da nije dovoljno prilježna u sleđenju nekakve strane politike, ma čije, vrlo je ružan gest. On na ovaj način preporučuje sebe kao nekoga ko bi u Srbiji vodio politiku po želji Brisela i Vašingtona.”
Za razliku od Anđelkovića, Miroslav Šutić, direktor marketinške agencije „Partner konsalting”, smatra da je ovo prosto nastavak nesnalaženja Demokratske stranke, njene potpuno inferiorne komunikacije i neshvatanja današnje situacije. Šutić ističe: „Pajtićeva preporuka ponašanja vladi je potpuno neodrživa. Mi smo očigledno kao u ’vrućem zecu’, gde god se okrenemo šibaju nas rukama, nogama, batinama. U ponašanju vlade ima improvizacije, verovatno, ali u ovom trenutku ne može čovek da stane i da kaže ja sam baš tu.” Prema Šutićevoj oceni, „Pajtićev apel ne dopire ni do koga, mada to u ušima vlasti može da zvuči kao nepatriotski čin.”
Anđelković i Šutić se slažu da Pajtićev način vođenja politike ne može da podigne rejting DS-a. Šutić kaže: „Pajtić više nema nikakvu ubeđivačku moć, on je definitivno ušao u cipele pokrajinskog demokrate, iako je formalno centralni demokrata. On deluje marginalno.” Mogu li naša vlast i opozicija, kao, na primer, hrvatska da dođu do konsenzusa kad su u pitanju državni interesi? Ne mogu, slažu se Šutić i Anđelković. Šutić kaže da ni vlast ne želi, odnosno ona bi to želela, ali tako da bi to predstavljalo podčinjavanje opozicije. Anđelković, pak, misli da bi u parlamentu trebalo otvoriti diskusiju o nacionalnim interesima i zauzeti stav koji bi bio obavezujući za sve. On, međutim, ističe da „možda, i nije trenutak za takav dogovor, jer mi jesmo pod stalnim pritiskom, ali ne i pred nekim ultimatumom.”
M. Čekerevac
objavljeno: 29.11.2014.
.jpg)
