Izvor: Deutsche Welle, 28.Dec.2016, 09:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vatreni front zaleđenog sukoba

Sukob na istoku Ukrajine nije više na naslovnicama, ali se tamo svakodnevno puca. Samo ove godine je OEBS zabeležio 300.000 slučajeva kršenja primirja. Obe strane pokušavaju vojno da napreduju umesto da rade na miru.

Alep, Palmira, Mosul – gradovi u Siriji i Iraku su ove godine najviše bili pominjani u medijima. Prošle i pretprošle godine je rat u Siriji bio u senci dešavanja u Ukrajini. Sada je obrnuto. Vesti o borbama u Donbasu su gotovo iščezle iz svetskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << medija.

Ipak tamo i dalje ljudi ginu gotovo svakodnevno. Dogovor o primirju se redovno krši. Posmatračka misija OEBS sve ima detaljno zabeleženo: samo ove godine 300.000 slučajeva nepoštovanja primirja. Iza tih brojki se krije grozna realnost Donbasa: rat separatista i ukrajinske vojske podržane paravojnim trupama. A između njih civilno stanovništvo osuđeno na humanitarnu pomoć, razrušene kuće, uništena strujna mreža, vodovod i gasovod.

Diplomatski neuspesi

Poboljšanju bi trebalo da doprinesu redovni sastanci kontakt-grupe zadužene za primenu sporazuma iz Minska. Ali nijedan od brojnih poziva za obustavu vatre do sada nije urodio plodom. Najnoviji pokušaj od 24. decembra je poziv na primirje za vreme božićnih praznika.

Pregovora se i na najvišem međunarodnom nivou, posebno u okviru takozvanog Normandijskog formata. Sredinom oktobra u Berlinu, Angela Merkel, Fransoa Oland, Petro Porošenko i Vladimir Putin postigli su dogovor o izradi smernica za primenu sporazuma iz Minska. Do danas od toga nema ništa.

Avdijivka, gradić severno od Donjecka

Vlada u Kijevu i dalje se izjašnjava za sporazum iz Minska. Pred generalnom skupštinom UN, u septembru 2016. godine, Porošenko je naglasio: „Ukrajina ostaje privržena političko-diplomatskom rešenju situacije u Donbasu. Mi smo miroljubiva nacija." Za domaću publiku Porošenko bira druge reči: „Kada gledam u oči naših ratnika, kada vidim koliko vešto barataju sa oružjem, onda sam siguran: Ukrajina će svakako pobediti", kazao je 14. oktobra na Dan branilaca Ukrajine.

Prećutne ofanzive

Ukrajina zvanično govori da njene snage ne preduzimaju ofanzive. Ali očigledno je da obe strane pokušavaju da uspostave kontrolu u pojedinim mestima. Situacija je eskalirala 18. decembra. U Svitlodarskoj zoni, severozapadno od grada Debaljceve, vode se žestoke borbe. Za početak sukoba strane se međusobno optužuju. Pet ukrajinskih vojnika je ubijeno.

„U poslednjih pet meseci bilo je velikih vojnih gubitaka", kaže Andrij Lisenko, portparol ukrajinskog ministarstva odbrane. OEBS je samo tog dana evidentirao 2.900 eksplozija, najviše u blizini Debaljcevea i Svitlodarska. Ukrajinska strana je priznala da je preduzela osvajanja. Lisenko je za DW kaže da je vojska napredovala kilometar do kilometar i po. „Zauzeli smo tri uzvišice koja su na veoma dobrom mestu. Sa njih se vidi Gorlovka. Prema sporazumu iz Minska, to je ukrajinska teritorija", rekao je portparol.

Obe strane se uvek iznova približavaju takozvanim kontaktnim linijama, zoni, koja bi prema sporazuma iz Minska zapravo trebalo da bude neutralna. Posmatrači OEBS su to potvrdili. „Na tom području se postavljaju nova uporišta koja idu u pravcu kontakt-linije", izjavio je Aleksander Hug, zamenik šefa posmatračke misije u Ukrajini.

Na taj problem ukazuje i Elmar Brok, predsednik spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta. On za DW navodi da je povlačenjem teškog naoružanja „nastala siva zona u koju vojnici sada ulaze". Obe strane su aktivne, „tako da sa ručnim naoružanjem dolazi do okršaja i borbi u kojima ima sve više mrtvih".

U svakodnevnim izveštajima OEBS može se pročitati da obe strane nastoje da uspostave kontrolu nad novim teritorijama. Recimo u izveštaju od 15. juna 2015. godine stoji da je mesto Kominternove, u blizini Mariopolja pod kontrolom ukrajinske vlade. Onda 16. januara 2016. OEBS zaključuje da je mesto pod kontrolom separatista. Sa druge strane ukrajinska strana je od separatista preuzela kontrolu nad mestom Vodjane.

Nema političke volje

Kraj rata se ne nazire. Ni Rusija, koji podržava separatiste, ne preduzima ništa kako bi se rešio sukob. „Čak bih rekao da je ruska strana sasvim zadovoljna trenutnom situacijom. Ukrajinu može da drži u zavisnom položaju", smatra Štefan Majster iz Nemačkog društva za spoljnu politiku. Stručnjak za Rusiju međutim ni kod ukrajinske strane ne vidi političku volju za primenu sporazuma iz Minska. Porošenko nema interesa da primeni sporazum, ali nema ni političkog kapitala – svaki njegov ustupak izazvao bi negodovanje političkih protivnika, medija i građana.

Isto misli i Vadim Karasjov. Ukrajinski stručnjak kaže da Porošenko ima mnogo domaćih neprijatelja. On ne može da popušta separatistima jer bi mu opozicija zamerila zbog nepatriotskog ponašanja. Kijev nema strategiju. Taktika je čekanje: „Ali sukob ne može da se zaledi. To pokazuju borbe u pojasi Svitlodarska", dodaje Karasjov.

Pogledajte i galeriju fotografija koje je snimio reporter DW na „ničijoj zemlji" između dve vatre:

Granatiranje počinje svake večeri sa zalaskom sunca. Meštani na granici ka samoproglašenoj Narodnoj Republici Donjeck znaju da će ukrajinski vojnici i paravojske svake večeri razmenjivati vatru sa proruskim separatistima. Ovde su ostali uglavnom stariji, ljudi bez volje i sredstava da napuste svoj zavičaj. Ivan Polanski (fotografija) posmatra svoju uništenu kuću u Žovanki nadomak Donjecka.

Stanovnici Žovanke su u takozvanoj sivoj zoni, tankom pojasu koji deli zaraćene strane. U redu čekaju na posetu lekaru. Ovi imaju improvizovane ordinacije, uvek na drugom mestu, i pojavljuju se jednom sedmično. „Svakog dana strahuješ da će ti granata pasti na kuću i nikad ne znaš kada će stvarno udariti“, kaže Ljudmila Studerikova iz ovog mestašca.

Žovanka je nekada imala oko 1.000 stanovnika. Ta brojka je spala na svega 200 od kada je sukob počeo sredinom 2014. godine. Već tri meseca ovde nema struje niti gasa za grejanje. „Ponekad sam toliko uplašena da se sva tresem kada legnem u krevet“, kaže Studerikova. „Muž tada stane pored mene i drži me za ruku.“

Oleksander Voroškov, koordinator u lokalnoj humanitarnoj organizaciji SOS Kramatorsk, kaže da ljudi žive u uništenim kućama sa trošnim krovovima. Da odu u neki gradić malo dalje od fronta ne mogu – tamo su kirije eksplodirale jer je potražnja velika. „Penzije u Kramatorsku su slične onima u Kijevu, ali su plate daleko manje“, kaže Voroškov.

Žene u Žovanki čekaju u redu da dobiju lekove i vitamine. Dobrotvorne organizacije dovde dopremaju hranu i potrepštine. Ljudi teško i mogu da maknu negde, jer ponekad čekanje na kontrolnim punktovima oduzme ceo dan. „Imali smo sve, svež vazduh, prirodu... Bilo je lepo ovde. Sada imamo samo hladnoću“, kaže meštanka Vera Šarovarova.

Vera Anošnja (na fotografiji levo) razgovara sa komšikama u Spartaku, varoši koja je sada na teritoriji pod kontrolom separatista. Anošnja kaže da daje sve od sebe kako bi se prilagodila novim uslovima. „Ako nemaš vode, nađeš je. Ako nema struje, pronađeš rešenje. Samo, nikada ne znaš gde će udariti sledeća bomba.“

Svetlana Zavadenko stoji pred svojim domom u Spartaku. Povređena je kada su se zidovi kuće obrušili nakon što je nekoliko granata eksplodiralo baš u njenom dvorištu. Susedi su morali da je vade iz ruševina. U bolnicu je prebačena sa šest polomljenih rebara i oštećenjima jetre. Puši cigarete marke „Minsk“. Kada je pitamo šta misli o ratu, samo se nasmeje.

Zavadenko se oporavila od povreda i sada živi sama sa nekoliko kućnih ljubimaca. U Spartaku već više od dve godine nema struje, grejanja i vode. Hranu priprema na vatri. Umesto drva za ogrev koristi ivericu koju nalazi u obližnjoj nekadašnjoj fabrici nameštaja. „Prošle zime smo mislili da će rat proći, ali danas smo, da vam iskreno kažem, izgubili nadu.“

Oštećenja od artiljerijske paljbe na obodima Donjecka. Iako su prethodni diplomatski napori da se okonča rat neslavno propali, postoje nade da će uskoro konačno prestati razmena vatre. Nakon oktobarskog samita u Berlinu je ukrajinski predsednik Petro Porošenko rekao da je spreman da okonča sukob i povuče trupe iz regiona.

No čak i kada bi se obe strane iskreno založile za prekid vatre, pitanje je kako bi to bilo sprovedeno na terenu. Najoštrije se tome suprotstavljaju sami borci poput Vladimira Parkamoviča, pukovnika 81. desantno-pešadijske brigade ukrajinske vojske. „Izgubili smo previše vojnika da bismo sada odustali. Ukoliko nam narede prekid borbe, smatraćemo ih izdajnicima.“

Autor: Dijego Kupolo
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini

Nastavak na Deutsche Welle...