Izvor: Politika, 25.Avg.2015, 15:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Uslovne kazne za „pse rata”
Petnaestak naših mladih državljana koji se terete za krivično delo učešća u ratu ili oružanom sukobu nagodilo se sa tužilaštvom
Srpski državljani koji su učestvovali u borbama na području Ukrajine, što po našem Krivičnom zakoniku odnedavno predstavlja krivično delo, „proći će” samo sa uslovnim osudama, saznaje „Politika”. Njih oko 15, koje je Više tužilaštvo u Beogradu teretilo za krivično delo učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu za koje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je zaprećena zatvorska kazna od šest meseci do pet godina, kako saznajemo, nagodilo se sa tužilaštvom. „Psi rata”, kako se nazivaju oni koji odlaze da ratuju u drugim zemljama, zaključivanjem ovog sporazuma priznali su izvršenje krivičnog dela za šta im je, prema nezvaničnim informacijama, izrečena uslovna osuda od godinu dana sa rokom provere od tri godine.
U Višem tužilaštvu za „Politiku” su nezvanično potvrđene ovakve informacije, ali o ukupnom broju okrivljenih i onih koji su do sada zaključili sporazum sa nadležnim tužilaštvom nisu želeli da govore.
– U interesu istrage i daljeg postupanja, informacije o osumnjičenima, kao i šta tužilac planira u daljem toku postupka ne mogu se saopštavati javnosti – rečeno nam je u tužilaštvu.
Prema nezvaničnim informacijama, pred Višim tužilaštvom u Beogradu u toku su postupci protiv dve grupe okrivljenih. Jednu čine oni koji su na područje oružanih sukoba u Ukrajini otišli prošle godine, a drugu oni koji su to učinili 2015. Prema rečima „Politikinog” sagovornika bliskog istrazi, pripadnici „prve grupe” otišli su na područje Ukrajine pre donošenja zakona kojim se sankcioniše učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi i ostali tamo i kada je propis stupio na snagu.
– Osim različitog perioda u kojem su otišli u ratom zahvaćena područja, postoji još jedna bitna razlika između „pripadnika” ove dve grupe. U opisu dela onih koji su prvi otišli u Ukrajinu, navodi se da su avionom odleteli za Moskvu i tamo su stupili u kontakt sa osobama koje su ih upućivale u vojni, odnosno paravojni kamp na teritoriji Rusije gde su prošli određenu obuku. Odatle su upućivani na teritoriju Ukrajine, to jest Luganjska i Donjecka. Za pripadnike druge grupe okrivljenih, prema nezvaničnim informacijama, ne postoji podatak da su prošli bilo kakvu obuku u Rusiji, već su odmah odlazili u Ukrajinu – navodi „Politikin” sagovornik.
Prema njegovim rečima, mnogi od okrivljenih koji su odlučili da odu u Ukrajinu su izuzetno mladi, a pojedini su se na ovaj korak odlučili čim su postali punoletni. Niko od njih nije bio u prvim borbenim redovima, niti je preduzimao ozbiljne zadatke.
Advokat Dragoslav Ljubičanović, kaže za „Politiku” da osim što je krivično delo učestvovanja u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi izuzetno teško dokazati, može da se postavi i pitanje njegovog postojanja u konkretnim postupcima koji se vode pred Višim tužilaštvom u Beogradu.
– Ovo krivično delo u suprotnosti je sa dopunskim protokolom iz Ženevske konvencije od 12. avgusta 1949. godine o zaštiti žrtava međunarodnih oružanih sukoba. Naša zemlja je potpisnik pomenute konvencije što znači da je ona postala deo unutrašnjeg prava Republike Srbije. U direktnom sukobu zakonskih odredaba sa odredbama međunarodnih sporazuma, moraju se primeniti međunarodni. Pomenutom konvencijom priznaje se pravo učešća u oružanim sukobima, pod određenim uslovima. Ne govorimo ovde o vršenju ratnih zločina ili ponašanju protivno odredbama konvencije, nego samo o svojstvu borca. Pomenutom konvencijom priznaje se pravo učešća u oružanim sukobima, pod određenim uslovima. Sporno je što naša država uopšte ne ulazi u pitanje svojstva osoba koje su išle u Ukrajinu da učestvuju u oružanim sukobima bez obzira na kojoj strani, pa čak i na to da li su to radile za novac – navodi Ljubičanović.
Sa ovakvim tumačenjem advokata ne slaže se Milan Škulić, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu koji smatra da krivično delo učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi jeste teško dokazivo, ali da ono, čim je propisano zakonom, treba da bude sankcionisano.
– Učestvovanje u ratu ili oružanom sukobu u stranoj državi ne mora da bude u skladu sa međunarodnom konvencijom, ali je to propisano kao krivično delo Krivičnim zakonikom. Od dana kada je propisano i prekršioci mogu da budu gonjeni zbog njega. Međunarodne konvencije mogu da se primenjuju samo ako su u skladu sa Ustavom – objašnjava Škulić.
