Izvor: Politika, 16.Jun.2014, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajinski faktor između Beograda i Brisela
Ove godine je Srbija podržala deset od 22 deklaracije Evropske unije, a od 12 odluka koje Beograd nije prihvatio, šest se odnose na Ukrajinu
Da li je završen medeni mesec između Evropske unije i Vučićeve vlade ili je nedavna poseta premijera Berlinu pokazala da su neke varnice između EU i srpske vlade bile samo prolazni, sitni sporovi? Sagovornici „Politike” iz diplomatskih krugova smatraju da će tek sledeće godine u ovo vreme biti poznato da li će Srbija na evropskom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << putu platiti cenu svoje politike u vezi sa ukrajinskom krizom. Iako će sledećeg meseca evropski eksperti prvi put predočiti šta se sve nalazi u pregovaračkom poglavlju 31, koje se odnosi na zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, a u oktobru srpska strana predstaviti naše propise, Evropska komisije će tek šest meseci potom izaći sa izveštajem o usaglašenosti srpskog zakonodavstva sa evropskim. Od toga će, mnogi veruju, zavisiti da li će Srbija brzo otvoriti to poglavlje, na koje se do sada gledalo kao na relativno tehničko pitanje.
Posle posete premijera Aleksandra Vučića Berlinu, čini se da bi Srbija ovim povodom ipak mogla da bude spokojnija. Premijer je posle razgovora sa Merkelovom i Štajnmajerom izjavio da je bilo razgovora i o odnosima Ukrajine i Rusije, navodeći da ne može da kaže da se oni apsolutno slažu sa stavovima Srbije, ali da su naišli na razumevanje naše pozicije, te da im je na tome zahvalan.
Mada je Srbija prethodne tri godine takoreći zdušno podržavala spoljnopolitičke poteze Brisela, ove godine nije se saglasila ni sa polovinom odluka Saveta ministara iz te oblasti. Pogotovu ne sa uvođenjem sankcija Rusiji. Kao kandidat za članstvo, nema, doduše, ni obavezu da prihvata evropske međunarodne stavove, sve dok ne postane članica EU.
Brisel ipak očekuje da naša zemlja sve više i više staje iza deklaracija, odluka i saopštenja ministarskog saveta. Na to je ukazao i Oskar Benedikt, zamenik šefa delegacije EU u Srbiji, koji je na nedavnoj konferenciji „Zajednička spoljna i bezbednosna politika EU i zemlje kandidati”, održanoj u Beogradu, rekao da je svrstavanje Srbije uz poziciju EU bilo veoma dobro poslednjih godina, ali da je to promenjeno ove godine, kada je Srbija podržala deset od 22 EU deklaracije, pri čemu se od 12 odluka koje nije prihvatila, šest odnosilo na Ukrajinu.
I pored upornog nastojanja, nismo uspeli da dobijemo tačne nazive odluka koje su Srbiji bile neprihvatljive. Iz delegacije EU u Beogradu, čiji je zvaničnik nedavno izneo pomenute podatke, samo su nam rekli da su se one odnosile na branioce ljudskih prava u Kini, slučajeve u Zimbabveu, Egiptu, Ruandi, BiH i kasnije Ukrajinu, te da su podaci javno dostupni. Odgovor nismo dobili ni iz Ministarstva spoljnih poslova, iako smo na njega čekali petnaest dana, kao ni iz kabineta visoke predstavnice spoljnih poslova EU, odakle nam je jedino rečeno da Evropska komisija svake godine na jesen sve sabere u izveštaj o napretku.
Naš utisak da ovu temu ne žele da šire ni u zvaničnom Beogradu, a ni u Briselu naišao je na podeljeno mišljenje naših sagovornika. Dušan Proroković iz Centra za strateške alternative kaže da Srbiji nije u interesu da se potencira pitanje sukobljavanja sa EU, a da EU, s druge strane, pokazuje svoju nemoć time što nije u stanju da natera jednu malu i siromašnu Srbiju da je prati, dok Lalo Varga, zamenik predsednika Odbora za evrointegracije skupštine Srbije, pretpostavlja da u službi Eštonove jednostavno nisu hteli ili mogli da skupljaju te podatke. „Procenat prihvatanja tih odluka ne znači ništa, jer nije svejedno da li smo se saglasili sa nekom deklaracijom koja se odnosi na Daleki istok ili nekom deklaracijom koja se odnosi na naše okruženje”, smatra Varga.
Kad je reč o tome da li bi Srbiju moglo koštati to što ne staje uvek uz Evropu, ocenjuje se, s jedne strane, da je takva politika rizična, a s druge, ukazuje se da je za integraciju ipak presudna politička odluka. Na pomenutom skupu, Hajnc Albert Hutmaher, direktor kancelarije Fondacije „Fridrih Ebert” u Beogradu, naglasio je da obaveze iz poglavlja 31 imaju poseban značaj u pregovorima i da bi to poglavlje u slučaju Srbije moglo da se pretvori u goruće političko pitanje. Varga ne misli da će se pojaviti direktni problemi zbog trenutne srpske pozicije i da će to imati direktnog uticaja na otvaranje drugih pregovaračkih poglavlja sa EU, koja su, inače, na redu pre poglavlja o spoljnoj i bezbednosnoj politici, ali ističe da indirektan uticaj ipak postoji. Ne veruje ni da Srbija ima neki veliki manevarski prostor, da se, recimo, sutra predomisli i da podrži sve deklaracije, jer bi u nekoj drugoj sferi nanela sebi štetu.
Uz ocenu da sadašnja situacija svakako ne pomaže našem evropskom putu, on naglašava da se poglavlje o spoljnoj politici ne nalazi u fokusu odnosa Srbije i EU u ovom trenutku. „Ali kada države članice budu donosile političke odluke u vezi sa svakim poglavljem, sigurno je da će ponašanje Srbije u toj oblasti uticati na njihov stav, bez obzira što se, recimo, radi o oblasti pravosuđa i temeljnih prava”, kaže Varga.
Proroković je pak uveren da ništa ne gubimo time što ne pratimo EU u njenim odlukama. „U preseku onoga što se dogovori sa Angelom Merkel i što na kraju krajeva bude rezultat poljsko-američke inicijative tražiće se neka dinamika našeg ulaska u EU, ali i svih balkanskih zemalja. A da li će skrining biti u julu ili u oktobru, to suštinski ne znači ništa”, misli on i podseća da je poljski premijer Donald Tusk pre mesec dana pokrenuo inicijativu da se sve balkanske države hitno prime u EU, „što je čisto američka inicijativa, kojoj treba solidno geostrateško ko zaleđe, pošto se ova kriza u Ukrajini neće brzo završiti”. Kaže i da je odgovor na ovu američko-poljsku inicijativu inicijativa Merkelove, koja je za leto zakazala već dva susreta sa liderima zemalja zapadnog Balkana, jer neće da dozvoli da Amerika vodi glavnu reč kada je reč o proširivanju EU. A kad je reč o Srbiji, ona, prema njegovom mišljenju, vodi politiku zaštite svojih tekućih interesa.
Biljana Čpajak
-----------------------------------------------------------
Podrška u procentima
Prema podacima beogradskog Centra za spoljnu politiku, procenat pridruživanja Srbije spoljnopolitičkim odlukama EU od januara do aprila ove godine iznosio je 42 odsto. Prošle godine, zemlja je prihvatila 91 odsto evropskih deklaracija (a nije prihvatila one u vezi sa Kinom i Iranom), 2012. 97, a u 2011. procenat usaglašenosti bio je 96 procenata.
objavljeno: 16.06.2014
.jpg)
