Izvor: Politika, 05.Avg.2014, 18:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajinske snage napreduju ka Donjecku
Prema podacima UNHCR-a, zbog borbi najmanje 730.000 Ukrajinaca napustilo je domove i prešlo u Rusiju
Donjeck, Ženeva – Ukrajinske snage stavile su pod kontrolu glavni kontrolni punkt na zapadnom obodu Donjecka, najvećeg grada na istoku Ukrajine koji kontrolišu proruski aktivisti, i postepeno napreduju. Kako je javio novinar Asošijeted presa, tenk na kome se nalazila ukrajinska zastava viđen je u predgrađu Marinka, koje se nalazi na glavnom putu za Donjeck. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << On je naveo da se proruske snage još nalaze na snajperskim položajima u području prema centru Donjecka.
Portparol zadužen za operaciju ukrajinske vojske na istoku zemlje Aleksej Dmitraškovski izjavio je da u sukobima koji će uslediti očekuje preuzimanje kontrole nad potpunim područjem Marinke.
U gradu Šahtjorsku u Donjeckoj oblasti, gde se vode ulične borbe, predalo se više od 700 ukrajinskih vojnika, javio je Itar-Tas, pozivajući se na izjavu jednog od komandira armije samoproglašene Donjecke narodne republike datu agenciji Novorosija. „Stigla je vest ustanika da su se u Šahtjorsku, koji brane združene jedinice ustanika, predala 702 ukrajinska vojnika”, navela je ta agencija.
Itar-Tas navodi da nema potvrde te informacije iz drugih izvora.
Izveštač Ruske informativne agencije (RIA) Novosti javio je da proruske snage i ukrajinske snage bezbednosti nastavljaju u Šahtjorsku ulične borbe i razmenu artiljerijske vatre. U gradu je stradalo mnoštvo kuća, izgorele su benzinske pumpe i prodavnice, a ljudi na ulicama praktično nema, preostalo malobrojno stanovništvo je u podrumima i skloništima, izveštava novinar RIA Novosti.
Pre nekoliko dana počela je snažna ofanziva na Šahtjorsk sa severa i juga, a cilj ukrajinskih snaga je opkoljavanje Donjecka i njegovo odsecanje od Luganske oblasti i Rusije, navodi ta agencija.
Najmanje 730.000 ljudi napustilo je Ukrajinu i prešlo u Rusiju zbog borbi u istočnoj Ukrajini, saopštio je direktor UNHCR-a za Evropu Vensan Košetel. To je mnogo veći bilans od broja od 168.000, koliko se prijavilo ruskoj službi za migracije, preneo je Rojters.
Još 117.000 ljudi vode se kao interno raseljeni unutar Ukrajine, pri čemu se taj broj svakodnevno povećava za oko 1.200, dodao je Košetel.
Grad Lugansk proglasio je stanje humanitarne katastrofe zbog nedostatka medicinske opreme, električne energije, rasvete i prekida mobilne komunikacije i interneta, navedeno je u saopštenju gradske skupštine Luganska, javila je TV stanica Raša tudej.
Zbog visokih temperatura i oštećenja koje su pretrpele komunalne službe, skupljanje đubreta je potpuno obustavljeno, zbog čega se grad nalazi na ivici ekološke katastrofe, stoji u saopštenju gradske skupštine.
Oko 250.000 civila, žitelja Luganska, uglavnom penzionera i porodica sa decom koji nemaju novca da napuste grad i nemaju gde da odu, taoci su ove situacije: ljudi su primorani da žive u uslovima oružanih sukoba, uz nedostatak komunikacije i sve manje prehrambenih proizvoda u supermarketima.
U saopštenju stoji i da je gorući problem nedostatak medicinske opreme, tako da ljudi ne mogu da nabave osnovnu medicinsku opremu i lekove u nekoliko preostalih apoteka koje još rade.
Kako navode stanovnici Luganska, saobraćaj, takođe, ne funkcioniše dobro, a prodavnice rade tek nekoliko sati dnevno. Pošto se oružani sukobi odvijaju gotovo neprestano, ljudi iz bezbednosnih razloga noću ne izlaze na ulice.
Ukrajinska vojska je na prilazima Donjecka i Luganska i sprema se da zauzme te gradove, koji predstavljaju uporišta proruskih aktivista, izjavio je predsednik Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Andrej Lisenko, prenele su RIA Novosti.
----------------------------------------------
Sankcije Rusiji skupo koštaju Poljsku
Varšava – Potpredsednik poljske vlade i ministar privrede Januš Pjehoćinjski ocenio je da će sukob u Ukrajini i sankcije Rusiji ove godine koštati Poljsku od 0,4 do 0,6 odsto rasta BDP-a, a ako ne prestane trgovinski rat EU i Rusije, 2015. godina biće za Poljsku još gora.
Procene koje je vicepremijer izneo danas za televiziju TVN24 negativnije su nego ranije prognoze vlade, pred uvođenje sankcija Evropske unije, kada se očekivalo da će zbog toga rast poljske privrede biti za 0,2 do 0,3 odsto manji. „Treba imati na umu da je u prvom polugođu ove godine izvoz u Rusiju smanjen za sedam odsto, a u Ukrajinu za 29 odsto. Usporava i dinamika trgovinskih odnosa sa proruskim istokom”, kazao je Pjehoćinjski.
On je upozorio da osim embarga koji je Rusija uvela na voće i povrće iz Poljske, problem za poljske izvoznike predstavlja i to što je ruska privreda prestala da se modernizuje. „To se vidi po osetnom padu našeg izvoza industrijske robe i mašina. Glavne probleme pravi pad rublje i smanjenje potražnje. Ukrajinsko tržište je još komplikovanije. Posebno jako je to pogodilo naše proizvođače bele tehnike i elektrorobe. Tu imamo pad potražnje od čitave dve trećine”, rekao je Pjehoćinjski.
On je potvrdio da Poljska traži od Evropske unije kompenzacije u vrednosti od 500 miliona evra za voćare i povrtare, pre svega izvoznike jabuka, zbog gubitaka koje im nanosi embargo na uvoz koji je Rusija uvela od 1. avgusta.
Ministarstvo privrede je zbog eskalacije sukoba u Ukrajini, još pre ruskog embarga, počelo kampanju da poljska preduzeća aktivno potraže partnere i u drugim zemljama, na Dalekom istoku ili Zapadnom Balkanu.
Među 11 zemalja gde će ministarstvo nastojati da pruži promotivnu i finansijsku pomoć poljskim privrednicima za saradnju, ulaganja i nova tržišta jeste i Srbija. „Pomoć države poljskim izvoznicima ne samo da je dobra ideja nego je i nužna. Razlog je teška i očigledno dugoročna političko-ekonomska situacija u Rusiji i delu Ukrajine. Bez obzira na preovlađujuće mišljenje, nova tržišta koja je odabrala vlada daleko su interesantnija i veća”, kazao je tada jedan od poljskih izvoznika Zbignjev Vožnjak.
Beta
objavljeno: 05.08.2014.
.jpg)
