Izvor: KMnovine.com, 06.Feb.2015, 16:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajino, izvini, ali ne možeš da pobediš Putina
Pripadnik ruske opozicije Aleksej Navalni nedavno je rekao da nije bilo zapadnih ekonomskih sankcija, ruski tenkovi bi već osvanuli na zapadnim kapijama Odese, zauzimajući široki pojas južne Ukrajine odsecajući ostatak zemlje od Crnog mora.
On je verovatno u pravu ali to neće koristi mnogo ako Ukrajina ne iskoristi predah koji su obezbedile sankcije i ne promeni svoj kurs.
>> Pročitaj celu vest na sajtu KMnovine.com <<
Napomena:
Uredništvo KM Novina se ne slaže sa svim stavovima g. Čampiona, naprotiv tvrdnje da su Putin i Ruska Federacija krivi za rat u, sada već bivšoj, Ukrajini su potpuno neosnovane. Jasno je da je taj rat izazvala i organizovala Evropska unija sa svojim američkim saveznikom i NATO paktom za šta ima mnogo, mnogo dokaza. Ipak, ovaj tekst predstavljamo čitaocima jer je bitno videti da čak i oni koji su dozvolili sebi da u to veruju sasvim jasno primećuju da Putin i ruska strana jedini nude mogućnost da se tamošnja kriza reši mirnim putem dok Ukrajinska vlast i njeni saveznici zanemaruju takve prilike. Na kraju, autor veoma dobro, kako nama u ovom trenutku izgleda, predviđa mogućnosti za okončanje sukoba u takvoj situacija ignorisanja mira.
Ruski predsednik Vladimir Putin je poslednjih nedelja rasplamsao rat u istočnoj Ukrajini ali je važno razumeti i koju su ulogu ukrajinske akcije imale u ovome. Podjednako je važno shvatiti da sankcije ne mogu da poraze Putina; mogu ga samo učiniti opreznijim i otvorenijim za pregovore.
Uopšte nije bilo davno, već prošlog septembra, kada je Putin inicirao pregovore o prekidu vatre u Minsku, zaustavio svoje tenkove i tako ukrajinskim vojnicima omogućio da povrate ono što su ranije osvojili od pro-rusa na istoku, tokom leta. Poštena je pretpostavka da je pretnja Evrope da će pooštriti sankcije uticala na odluku da prekine sa napredovanjem.
Putin je pokazao da jednostavno ukrajinski vojnici nisu u stanju da se nose sa ruskom vojskom a da njegovi tenkovi mogu prosto da ušetaju u Odesu ako on odluči izda takvo naređenje. U zamenu za zaustavljanje on je očekivao da će Petro Porošenko zatražiti politički način da se reši kriza, u pozadini lokalizovanog prekida vatre iz Minska.
Sa jednog od poprišta sukoba u Novorusiji.
Umesto toga Porošenko je od parlamenta zatražio ukidanje zakona o vojnoj neutralnosti i zvanično objavio namere da se Ukrajina pridruži NATO-u. Ovo je bio veoma loš potez koji je neizbežno sve vratio u ratno stanje. Ako je nešto jasno u ovom nadmetanju onda je to činjenica da Putin neće - i politički ne može - da gradi mir bez neke forme sigurnosti da Ukrajina neće postati članica NATO-a.
Dalje, Ukrajina je rastrubila o svojim naporima da popuni zalihe oružja od zemalja NATO članica, uključujući i Ameriku koja je poslala radare sa navođenjem otvorenom vatrom sa neprijateljskih linija odakle dejstvuje artiljerija. Ovo je pokrenulo sat za Putina da napadne pre nego što se ukrajinska vojska reorganizuje i snabde novim naoružanjem.
I tako je prošlog septembra ruski oklop u Ukrajini opet navučen. Pro-rusi su najavili ofanzivu i zauzimanje Marijupolja i drugih gradova i izgledalo je da će rat ponovo početi. Intervenisalo se padom cene nafte i od novembra je na frontu bilo relativno mirno.
Ipak, takvo stanje je neodrživo. Putin još uvek nije blokirao Ukrajinu od okretanja Zapadu. Štaviše, delovao je oslabljeno. I da stvar bude gora, američki predsednik Barak Obama, u svom obraćanju javnosti, prikazao ga je kao poraženog.
Putinova agresija, sugerisao je, bila je izvanredan prikaz strategije i snage. To je ono što sam čuo od nekih ljudi. Danas je Amerika ta koja stoji jaka i ujedinjena sa svojim saveznicima, dok je Rusija izlovana, sa svojom ekonomijom u rasulu.Dok se tako fantaziralo, našli smo se tačno tamo u visinama gde je bila i Bušova "misija izvršena" odmah nakon okupacije Iraka. Putin nije odustao. Da je Obama oslušnuo samo nagoveštaj Putinovog karaktera, znao bi da je najbolji način da uvede Putina u sukob baš taj, da se hvali da ga je dotukao.
Dakle, Ukrajina i njeni partneri su izgubili priliku ove zime, iako je nemoguće znati da li je i sam Putin bio voljan da napravi kompromise potrebne za pronalaženje rešenja.
Takođe je teško znati i koliko daleko će Putin pustiti njegove tenkove da odu ovaj put. Ako bude siguran da neće biti pojačanih sankcija, ili da vredi otrpeti ih, ruske snage mogu zauzeti Marijupolj, probiti koridor do Krima ili konačno ući u Odesu.
Alternativno, on može samo pomoći opolčencima da preuzmu ključne pozicije - kao što su aerodrom u Donjecku, železnički čvor u Debaljcevu ili elektrane u Lugansku - sve im je to potrebno da bi njihovu teritoriju osposobili za život, a zatim dati Porošenku još jednu šansu da traži za mir.
Ovo je Putinov rat. On je osmišljen kada je njegov saveznik Viktor Janukovič svrgnut sa vlasti u Ukrajini, i on ga u velikoj meri kontroliše. Ipak sve dok SAD i NATO nisu spremni da se bore sa Rusijom zbog Ukrajine (i ne bi trebalo ni da budu), oni treba da pomognu Porošenku da shvati da ovaj sukob može biti završen samo nagodbom koja uključuje politički bolne ustupke Ukrajine.
Mark Čempion
Takav je bio strašan i pritisak u kome se Gruzija nalazila gotovo dve decenije. Kada je Rusija obezbedila kontrolu nad separatističkim teritorijama u Abhaziji i Južnoj Osetiji, mogla je da zahteva političko rešenje po svojim uslovima. Kada je Gruzija odbila i pokušala da vojno reši problem, bila je slomljena. (NATO nije priskočio u pomoć.)
Razumljivo je da Ukrajina ne želi uvećnu Abhaziju ili Južnu Osetiju u istočnoj Ukrajini, ali je prekasno da zaustavi Rusiju da stvori jednu. Što se duže Porošenko pretvara pred svojim narodom da Ukrajina može ugrabiti Donjeck i Lugansk nazad silom, to će veća ukrajinska Abhazija biti i više života, suvereniteta i bogatstva Ukrajina će izgubiti.
Autor: Mark Čampion
Izvor: Blumbergvju
Prevod: KM Novine
Zaštićeno © 2014 - 2015 / KM Novine / Sva prava na autorski materijal zaštićena!
Preuzimanje i upotreba sadržaja dozvoljena jedino uz pravilno navođenje izvora / www.kmnovine.com
