Izvor: Politika, 29.Nov.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajinci sve ratoborniji
Najnovija ispitivanja javnog mnjenja pokazuju da je Ukrajina bliže opštem ratu nego mirovnim pregovorima
Svi međunarodni pokušaji da se u građanskim ratom raskoljenu Ukrajinu uvede kakav-takav mir mogli bi lako da se razbiju o zid rešenosti građana iz zapadnog i severnog dela zemlje da još odlučnije nastave ratna dejstva. Do konačne pobede.
Prema ispitivanju javnog mnjenja, koje je obavila ukrajinska >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sociološka grupa „Rejting”, čak 36 odsto žitelja bivše sovjetske republike smatra da je neophodno nastaviti sa takozvanom antiterorističkom operacijom (ATO), čiji je naziv samo sinonim za pravi građanski rat koji se odvija na relaciji Donbas – ostatak zemlje, koji je do sada odneo živote desetina hiljada nevinih građana i potpuno razrušio jugoistočni deo zemlje.
Rast ratobornosti Ukrajinaca iz zapadnog i severnog dela zemlje moguće je objasniti mnogim uzročnicima. Prvi je svakako osetan pad životnog standarda što, samo po sebi, doprinosi jačanju agresije kod ljudi. Na pomenuto se nadovezuju priče o ulasku zemlje u NATO, u šta se mnogi uzdaju, bez obzira na činjenicu da je takva mogućnost u više navrata demantovana direktno iz Brisela.
Prilikom nedavnih parlamentarnih izbora (26. oktobra) birači u pomenutim delovima zemlje nisu mogli da se odluče kome da poklone poverenje. Najjača partija Narodni front premijera Arsenija Jacenjuka osvojila je svega 21,67 odsto biračkih glasova. Ovo je dodatno unelo nervozu u politički život zemlje, a time i među građane.
Prema već pomenutom istraživanju, znatno je opao i broj onih koji veruju da se mirovnim pregovorima, poput onih održanih u Minsku, išta može rešiti na obostrano zadovoljstvo.
Takođe, odlučnost žitelja Donjecke i Luganske oblasti da sami uređuju svoj politički i privredni život, oslanjajući se pri tome na susednu Rusiju, navela je njihove zemljake iz drugih delova države da oštrije podignu svoj glas.
Odgovarajući na raspoloženje sunarodnika, premijer Jacenjuk je nedavno otvoreno izjavio da je „stvaranje vojske sposobne da zaustavi agresiju od strane Rusije – zadatak broj jedan”. Ipak, ovo je tek pusta želja, pošto je za transformaciju oružanih snaga u ozbiljnu vojnu silu potrebno mnogo i vremena i novca. A današnja Ukrajina nema ni jedno od dvoje pomenutih.
Ratoborniji deo Ukrajinaca pri tome čak i ne razmišlja o mogućnosti federalizacije zemlje. Njihov jedini cilj je unitarna država, što je, po mišljenju mnogih, moguće ostvariti samo – opštim ratom protiv pobunjenika na jugoistoku i njihovih pomagača iz Rusije.
Međunarodna zajednica, tačnije Evropska unija, svesna je opasnosti koju bi donelo širenje ukrajinskog sukoba koji bi lako mogao da se prelije i na susedne države. Bežanija stotina hiljada ljudi iz svojih domova i potraga istih za spasonosnom bezbednošću van granica domovine nosi sa sobom i opasnost da za njima krenu i vojne formacije, što bi u sukob moglo da uvuče veći deo kontinenta.
Da li je narasla ratobornost Ukrajinaca tek rezultat žestoke propagande na elektronskim medijima i u štampi, kako misli Oleg Carev, predsednik parlamenta samoproglašene konfederacije Donjecke i Luganske narodne republike, ili ukrajinsko rukovodstvo „zvecka oružjem” ne bi li na taj način učvrstilo svoj krhki položaj među građanima, pokazaće dalji razvoj događaja.
Kako god bilo, na jugoistoku zemlje su, prema tvrdnjama tamošnjih lidera, spremni i za pregovore i za ratovanje. Pa šta se prvo desi.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 29.11.2014.
.jpg)
