Izvor: RTS, 20.Jul.2022, 20:11
Ukrajina, vreme izdaje
Najveća obaveštajna služba u Evropi, ukrajinski SBU, vodi istragu o više od 650 navodnih izdajnika u pokušaju vlasti u Kijevu da, posle pola godine rata sa Rusijom, očisti redove od kolaboracionista, stranih špijuna, ili kakvih drugih nesposobnjakovića.
Smenjeni su šef tajne službe i glavna tužiteljka, a očekuje se smena još tridesetak visokih zvaničnika, koji se posle početka ruske ofanzive nisu snašli na najbolji način. Najavljena su i >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << nova hapšenja, dok lokalne vlasti u mestima blizu liniji fronta nude nagrade za hvatanje ruskih špijuna i kolaboracionista.
Aktivisti upozoravaju da hapšenja i smene na vrhu vlasti predstavljaju pokušaj predsednika Volodimira Zelenskog da se učvrsti na vlasti i na čelo ključnih agencija dovede poslušnike.
Oko 27.000 agenata ukrajinske obaveštajne službe, najbrojnije agencije takve vrste u Evropi, pokušava da zauzda aktivnosti ruskih špijuna u Ukrajini u trenutku kada popuštaju položaji vojske na prvim linijama fronta.
Izvestan broj ljudi je jednostavno nestao posle nikada do kraja rasvetljenih hapšenja navodnih ruskih špijuna i kolaboracionista. Još oko 800 ljudi je, od početka rata, pohapšeno i predato službama bezbednosti, pod sumnjom da su saboteri ili da su pružali podršku ruskim snagama, a ukrajinske vlasti tvrde da se protiv uticaja ruskih špijuna bore 123 posebno obučene jedinice sa oko 1.500 agenata, kao i američka Centralna obaveštajna agencija, koja je, navodno, Kijevu "dobacila" imena zvaničnika koji su uhapšeni, ili čije se privođenje očekuje narednih dana.
"Političari koji, tokom rata, svojevoljno podrivaju moral ili vojsku su saboteri i moraju biti uhapšeni, proterani ili obešeni", rekao je svojevremeno Abraham Linkoln.
Šest meseci posle početka ruske invazije, stopama jednog od najznačajnijih američkih predsednika, unekoliko, krenuo je i Volodimir Zelenski, koji je smenio prvog čoveka obaveštajne službe Ivana Bakarova i šeficu tužilaštva Irinu Venediktovu, optužujući ih da, u borbi protiv ruskih agenata, jednostavno nisu bili dovoljno agresivni.
"Od njih su svi očekivali bolje rezultate u čišćenju naših redova od kolaboracionista i izdajnika", objasnio je, nešto kasnije, visoki zvaničnik vlasti u Kijevu, Andrij Smirnov.
Venediktova je postavljena na mesto glavnog tužioca u martu 2000. godine, od kada su je mediji i aktivisti optuživali da je namerno opstruirala istrage o korupciji zvaničnika vlade, administracije i stranke Volodimira Zelenskog. U centar pažnje javnosti u Ukrajini upala je sredinom prošle godine kada je dvojicu poslanika Verhovne Rade osumnjičila za izdaju.
Venediktova, koja je vodila istrage o zločinima koje su počinile ruske snage, u jednom trenutku je postala simbol ukrajinskog otpora, ali je ubrzo zatim pala u nemilost zbog navrat-nanos organizovanih suđenja zarobljenim Rusima, koja su vlastima u Kijevu nanela više štete nego koristi.
Navodno je i predsednik Zelenski upao u ozbiljne probleme, jer su presude u velikoj meri zakomplikovale pregovore o razmeni zarobljenika da ruskom stranom.
Bakanov, koji je prijatelj Zelenskog još iz dečačkih dana, međutim, pre postavljanja ne čelo SBU-a nije imao nikakvo iskustvo u javnim službama i još manje u obaveštajnim agencijama, već je bio šef produkcije "Kvartal 95" u vlasništvu ukrajinskog predsednika.
Umesto Bakanova, na čelo obaveštajne službe postavljen je Vasil Maljuk, koga je Zelenski, nezadovoljan rezultatima, smenio prošle godine sa mesta šefa odeljenja za borbu protiv organizovanog kriminala. Na mestu drugog čoveka SBU, iznenada, našao se u martu ove godine.
Ukrajinci smatraju da smene na čelu SBU i tužilaštva, u stvari predstavljaju pokušaj Zelenskog da učvrsti pozicije u policiji, tim pre jer se očekuje da Maljuk i Simolenko budu znatno podložniji uticaju njegovog kabineta od prethodnika. Ukoliko je tako nešto, uopšte, moguće.
"Jasno je da će ispunjavati političke naredbe", rekla je za ukrajinsko izdanje magazina Forbs Tetijana Ševčuk iz Centra za borbu protiv korupcije.
Gotovo istovremeno, najviši zvaničnici vlasti u Kijevu najavili su "spektakularne vesti o uticajnim ljudima" koji su posle početka ruske invazije 24. februara nestali iz javnosti.
"Ne možemo baš sve obznaniti, ali su rezultati naše kontraobaveštajne službe, u poslednje vreme, impresivni", naveli su zvaničnici ukrajinskog saveta za nacionalnu bezbednost.
Državni udar i protivudar državeGotovo istovremeno, tajna policija uhapsila je najmanje trojicu bivših bezbednosnih zvaničnika, uključujući i jednog od ključnih agenata SBU za Herson, Olega Kuliniča, koji je smenjen još u martu, pošto je ovaj grad neočekivano lako pao u ruske ruke na samom početku rata.
Ukrajinski izvori navode da je Kulinič, verujući da pomaže Bakanovu, sarađivao sa ruskim tajnim službama, čime je, suštinski, i doprineo da Zelenski pokrene čistku među ukrajinskim špijunima.
Pad Hersona, sa ozbiljnom zadrškom, doveo je do smene šefa SBU za taj region Gergija Krivoručka, te hapšenja još jednog agenta tajne službe, optuženog da je Rusima prodao planove minskih polja oko grada.
Od početka rata, uz agente, smenjivani su generali, oficiri i brojni drugi zvaničnici, koji su postavljani još u vreme vladavine premijera Viktora Janukoviča, što analitičari smatraju pokušajem Zelenskog da zauzda strani uticaj i učvrsti sopstvenu vlast u zemlji.
Italijanska Republika smatra da deo čistke u Kijevu predstavlja i odgovor ukrajinskog predsednika na pokušaj Moskve da ga koordinisanom akcijom ukloni sa čela države.
Uz čistku navodnih špijuna na samom vrhu vlasti, guverner Mikolajeva, gradića koji se nalazi na samoj liniji fronta, obećao je 100 američkih dolara nagrade svima koji prijave ruske agente ili osobe koje neprijateljima odaju položaje ukrajinskih jedinica.
U opštoj jurnjavi za špijunima, Zelenski je najavio da će uskoro zbog nezadovoljavajućih rezultata biti smenjeno još najmanje 28 pripadnika tajnih službi.
Špijunski ratOd početka rata u Ukrajini, bezmalo 500 ruskih diplomata proterano je iz država članica NATO pakta, pri čemu su te zemlje oštro optuživale Moskvu da je ozbiljno zloupotrebila diplomatska predstavništva kao centre za regrutovanje agenata i "razmenu informacija".
Suštinski, proterivanje diplomata predstavlja akcije zapadnih tajnih službi protiv tajanstvene Jedinice 29115 ruske obaveštajne službe, za koju Zapad tvrdi da je umešana u niz ubistava i sabotaža još od 2014. godine.
Na teret ovoj jedinici stavlja se čitav niz događaja, uključujući postavljanje eksploziva u skladište municije u Češkoj u oktobru 2014. godine, trovanja u Britaniji, te pokušaj trovanja bugarskog trgovca oružjem, čije je naoružanje bilo uskladišteno u češkom skladištu.
Prema zapadnim tvrdnjama, eksplozija i pokušaj ubistva bugarskog dilera oružja bila su deo akcije smišljene kako bi se sprečilo da se ovo oružje dopremi ukrajinskim snagama.
Stoga su zapadne obaveštajne službe još 2014. godine pokrenule ozbiljan projekat obuke ukrajinskih obaveštajaca i specijalnih jedinica, kako bi se osposobile za borbu protiv ruskih obaveštajaca.
Takav pristup, navode analitičari, umnogome je doprineo uspehu operacije doturanja zapadnog oružja Ukrajini poslednjih meseci, jer osim u nekoliko slučajeva, ruski raketni napadi nisu uspeli da prekinu dotok naoružanja, posebno sa poljskog aerodrom Žežov.
Aerodrom se nalazi samo 80 kilometara od ukrajinske granice i 100 kilometara od Javorova, najbliže baze oružanih snaga Ukrajine. Ta je baza u nekoliko navrata bila meta ruskih raketnih napada. Austrijski Hojte, citirajući neimenovane svedoke, navodi da je u eksplozijama ruskih raketa poginulo najmanje 100 ljudi, uključujući dobrovoljce iz nekoliko evropskih država.
Žešov-Jasjonka je najvažnija tačka za dopremanje vojne pomoći ukrajinskim snagama i na taj aerodrom je, od početka rata, sletalo u proseku dvadesetak velikih transportnih aviona dnevno.
Prvi (državni) udarZelenski je još u novembru prošle godine, kada su Rusi počeli da dovlače trupe na granicu prema Ukrajini, optužio ruske obaveštajne službe da pokušavaju da svrgnu njegovu vladu.
Ukrajinske vlasti su za organizovanje državnog udara optužile saradnike tajkuna Rinata Ahmetova, navodeći da je jedan od najbogatijih Ukrajinaca i vlasnik sada već uništenog metalurškog kompleksa "Azovstalj" "uvučen u rat protiv Ukrajine".
Ahmetov je te optužbe odbacio kao besmislene, dok je rusku invaziju na Ukrajinu nazvao ratnim zločinima.
.jpg)
