Izvor: RTS, 22.Nov.2014, 23:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina se seća Staljina i velike gladi
Održana komemoracija umrlima od velike gladi koja je opustošila Ukrajinu u doba Staljina. Smrt milion ljudi u "Holodomoru" ostavila traumatično sećanje u toj zemlji. Predsednik Petro Porošenko poručio da Staljinovi duhovni potomci nisu nestali u magli istorije, već da "vode krvavi pir" na istoku Ukrajine.
Predsednik Ukrajine Petro Porošenko je, na >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << komemoraciji umrlima od velike gladi, povukao istorijsku paralelu sa sadašnjim ratom protiv proruskih aktivista na istoku njegove zemlje, prenosi Tanjug.
Porošenko, premijer Arsenij Jacenjuk i nekoliko članova vlade položilo je vence pred spomenik milionima seljaka kojima je gladovanje nametnuo Staljinov režim zavođenjem prinudne kolektivizacije poljoprivrede tokom tridesetih godina.
"U to vreme se protiv Ukrajine vodio takođe neobjavljeni, ali ipak vrlo realan rat", rekao je Porošenko, poredeći to doba sa sadašnjim smrtonosnim sukobom proruskih aktivista i ukrajinske vojske koji hara istokom zemlje više od sedam meseci.
Kijev i Zapad tvrde da Rusija podržava aktiviste u istočnim krajevima, isporučujući im i oružje i borce, šaljući čak i vojne jedinice, što sve Moskva poriče.
Velika glad u Ukrajini od 1932. do 1933, ili "Holodomor" na ukrajinskom, prouzrokovala je smrt miliona ljudi i ostavila duboko traumatično sećanje u toj zemlji.
Većina istoričara saglasna je danas o odgovornosti sovjetskih vlasti i njihovog vođe, Josifa Visarionoviča Džugašvilija - Staljina za glad, ali ostaje pitanje da li je gladovanje prouzrokovano namerno.
"Izgleda da duhovni potomci Staljina - Kaganovič i Postičev (koji važe za 'arhitekte' 'Holodomora') nisu nestali u magli istorije. Oni vode krvavi pir na našoj teritoriji istočne Ukrajine koja je pod kontrolom proruskih pobunjenika", rekao je Porošenko.
"Oni tamo ponavljaju zločine iz doba Holodomora", dodao je predsednik.
Prema podacima UN, sukob proruskih aktivista i ukrajinske vojske odneo je više od 4.300 života, a 930.000 ljudi je raseljeno od sredine aprila kada je počeo rat.
