Izvor: Vostok.rs, 19.Feb.2014, 18:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina - razgovor sa Miroslavom Lazanskim
19.02.2014. -
Demonstracije u Kijevu, koje traju od kraja novembra prošle godine, pretvorile su se u pravo krvoproliće. Uveče 18. februara već se saopštavalo o 9 poginulih i oko 200 ranjenih. Među njima su saradnici milicije, koji su postali žrtve uličnih demonstranata.
Predsednik Ukrajine Viktor Janukovič dao je vanredno saopštenje na televiziji, pozvavši strane na mirno traženje kompromisa. Da li je to moguće u nastaloj situaciji ili su potrebne krajnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << mere? Ovo pitanje postavili smo srpskom vojnom analitičaru Miroslavu Lazanskom.
- Vreme da se situacija razreši mirnim putem je prošlo, i prilično davno. Ako se dešava situacija da ulica zauzima državne zgrade i da napada na zgradu neke druge stranke, ako se dešavaju scene kao one što imamo priliku da vidimo na Internetu ili na nekim televizijama da se policija brutalno napada kamenjem i sama činjenica da je veliki broj policajaca povređen, a jedan broj policajaca je poginuo pokazuje da država Ukrajina nije upotrebila ono što bi svaka druga država učinila, a to je da se uvede vanredno stanje na teritoriji Kijeva, a možda čak i na celoj teritoriji Ukrajine. Ja ne znam kako to predsednik Janukovič ne vidi i zašto on nije povukao odlučujuće poteze mnogo ranije. Ako vi tražite da predsednik koji ima većinu u parlamentu i koji je izabran na legitiman način raspisuje izbore prevremeno samo zato što to ulica traži onda je to, bojim se, vrlo opasan scenario. Janukovič više nema manevarskog prostora. On može sad samo da podnese ostavku ili da upotrebi snagu policije ili vojske, da uvede vanredno stanje i da spreči to što se događa na ulicama. Ako ulica sad pobedi vi nemate garant da za par meseci neće da neka druga ulica da pobedi. U sledećoj fazi ako sad opozicija odnese pobedu sutra mogu na ulicu da izađu oni koji su protiv opozicije i da po istom tom principu, po istoj logici, traži takođe da se stvari menjaju na ulici. Nije to način na koji Ukrajina može da ide u budućnost. Mislim da je Januković previše kombinovao. I ukoliko danas ili sutra ne upotrebi ono što mora kao predsednik Ukrajine onda će za njega biti jako loše, a biće loše i za celu Ukrajinu. To je zapravo put u građanski rat u Ukrajini.
Miroslav Lazanski uporedio je sitauciju u Ukrajini sa dešavanjima u Bosni i Hercegovini, gde je na kartu takođe stavljeno stupanje zemlje u EU.
- Radi se o dvostrukim kriterijumima. Istovremeno buknuli su socijalni i politički neredi u Bosni i Hercegovini. I onda se dobilo od EU u nekim gradovima u Federaciji BiH da se ne sme ništa silom preuzimati, da ne smeju upaliti zgrade, da se ne sme ići silom na policiju, i tako dalje. Kada je u pitanju Ukrajina takvih zahteva da se ništa silom ne sme na ulici dešavati nema. Znači, s jedne strane ima stav da se u BiH nasilno ne sme ništa raditi, a s druge strane ima stav da se u Ukrajini sme nasilno raditi. I ja sad pitam da li bi ovakva vrsta događanja na ulici bila moguća u bilo kome evropskom gradu? Ne bi bilo moguće sigurno da tri meseca drži jedan trg opsadom i da se policija napada ovakvim sredstvima, na ovakav način. Kad su buknuli nemiri u Parizu i u Francuskoj povodom revizije penzionog sistema u Francuskoj. Kad je sto hiljada francuza izašlo na ulice francuskih gradova oko rešavanja pitanja penzionog sistema, predsednik Francuske je rekao da neće ulica rešavati zakonodavne probleme u Francuskoj. Da budemo jasni cela stvar oko Ukrajini jeste nastojanje Zapada da se što više približi granicama Rusije i da na jedan način dođe još jačeg opkoljavanja Rusije. Cela priča je bitka za postsovetski prostor, da bi se Ukrajina jednom našla u NATOu i da NATO bude što bliže Moskvi, što bliže granicama Rusije, da se Rusija na neki način opkoli. To je po meni suština. Sve ostalo su priče za malu decu. U Ukrajini se ne radi niti o demokratiji niti o ljudskim pravima.
Malo ko još sumnja da demonstrante u Kijevu podržavaju zapadne zemlje. Tim pre što je jedan od uzroka nereda odustajanje vlasti od potpisivanja sporazuma o saradnji sa EU. Mnogi pamte kako su SAD i zemlje NATO-a postupile sa nepokornim zemljama zato što su one odustale od takozvanih demokratskih vrednosti. O tome svedoče bombradovanja Jugoslavije, Libije. Umalo nisu započela bombardovanja Sirije. Da li je moguće ponavljanje sličnog scenarija u Ukrajini?
- Ja ne verujem da može da dođe do vojne intervencije NATOa u Ukrajini zato što NATO danas, 2014. godine, i NATO 1999. godine to nije ista stvar. Intervenisati u Ukrajinu koja direktno graniči sa Rusijom i koja ima jake ekonomske veze sa Rusijom, gde živi dosta Rusa, nije jednostavno pitanje. Mislim da čak ne bi bilo tu i saglasnosti unutar NATOa. Ukrajina nije Libija i nije Jugoslavija 1999. godine. TAko da teško mi je uverovati da bi bilo koji ludak naredio vojnu intervenciju od strane NATOa u Ukrajini. Sa druge strane, Ukrajina ima svoju vojsku, svoj sistem odbrane. Mislim da je to praktično nemoguće. Ako neko misli da bi Rusija mirno gledala da NATO vojno interveniše u Ukrajini to nema šanse.
Takav je pogled na sitauciju u Ukrajini srpskog vojnog analitičara Miroslava Lazanskog. U studiju Glasa Rusije bio je izveštač Grigorij Sokolov.
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
.jpg)
