Izvor: RTS, 28.Feb.2009, 20:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina nema novca za ruski gas
Od svih istočnoevropskih zemalja, globalna kriza najteže pogodila Ukrajinu. Ukrajina nema novca da plati ruski gas, od 7. marta moguće novo zatvaranje gasovoda. Ukrajinski predsednik Viktor Juščenko za produžetak saradnje Ukrajine i MMF.
Posle Bugarske i Letonije, gde je zbog krize nedavno pala vlada, protesti protiv kreditnog ropstva i u Ukrajini. Zbog drastičnog pada izvoza i odliva stranog kapitala, nacionalna >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << valuta grivna od jesenas je izgubila 40 odsto vrednosti.
Građani, koji su uložili novac u ukrajinske banke, demonstriraju jer ne mogu da podignu uloge zbog toga što je centralna banka zamrzla isplate narednih 6 meseci.
Oni, takođe, insistiraju da se teret kreditne krize i razlika u kamatama zbog naglog pada nacionalne valute ravnomerno rasporedi na Narodnu banku Ukrajine, komercijalne banke i stanovništvo.
Predsednik Ukrajine Viktor Juščenko je obećao da će svi vodeći političari u njegovoj zemlji zajednički raditi na smanjenju deficita državnog budžeta i stvaranju uslova da se dobije novi zajam Međunarodnog monetarnog fonda .
Juščenko je juče, kako navodi britanska agencija, uputio pismo rukovodstvu MMF-a i Svetske banke, nakon što je Fond saopštio da nije voljan na produžetak saradnje i odobravanje druge tranše zajma Ukrajini, u okviru kreditnog aranžmana vrednog 16,4 milijarde dolara, sve dok vlada u Kijevu ne pristane na ranije dogovoreno smanjenje javne potrošnje.
MMF je, naime, već suspendovao odobravanje druge tranše kredita u vrednosti 1,84 milijarde dolara, jer vlada ukrajinske premijerke Julije Timošneko nije iskazala spremnost da ispuni zahteve Fonda u vezi oštrog kresanja budžetskih izdataka, smanjenja plata i penzija.
Fond uporno insistira da Ukrajina snizi budžetski dificit u ovoj godini na svega jedan odsto od vrednosti bruto domaćeg proizvoda, dok vlada nije voljna da taj manjak smanji ispod sadašnjih tri procenta.
To, međutim, nije jedini problem Ukrajine. Ako do 7. marta ne plati ruskom "Gaspromu" dug od 400 miliona dolara, isporuke gasa mogle bi ponovo da budu obustavljene.
Globalna ekonomsko - finansijska kriza je dovela, prema rečima vladinih funkcionera, do drastičnog pada tražnje ukrajnskog čelika i drugih industrijskih proizvoda i sirovina.
Nagla promena konjunkture na svetskom tržištu je Ukrajinu jesenas dovela na samu ivicu finansijskog kraha, pa je sa MMF-om sklopljen pomenuti kreditni aranžman koji sada vlada u Kijevu izbegava da u celosti primeni plašeći se žestokih socijalnih nemira.
Pad proizvodnje 30 odsto, preti bankrot
Ukrajinska industrijska proizvodnja je u januaru opale oko 30 odsto, a neki domaći analitičari prognoziraju da će bez značajne strane finansijske kreditne podrške njihova zemlja objaviti bankrot, to jest nemogućnost daljeg, urednog, servisiranja spoljnih dugova.
Vlada premijerke Timošenko je za ovu godinu prognozirala minimalan privredni rast u zemlji od 0,4 odsto, ali većina eksperata je saglasna u oceni da će se umesto toga Ukrajina tokom 2009. godine suočiti sa ogromnim padom ekonomske aktivnosti.
Juščenko, tvrdi, u svom obraćanju MMF-u i Svetskoj banci, da će naredne sedmice sve bitne državne institucije i politički prvaci usaglasiti stavove oko produžetka saradnje sa Fondom i tako otvorili put za ubrzanu obnovu pregovora sa predstavnicima te kreditne organizacije o odobravanju nove tranše spasonosnog zajma.
Zaključci misije MMF-a koja je sredinom ovog meseca boravila u Ukrajini biće predstavljeni članovima ukrajinskog parlamenta koji bi trebalo da odobre značajno smanjenje budžetskog deficita u ovoj godini, navodi se u pismu koje je Juščenko uputio čelnicima Fonda i Svetske banke.
Juščenko se, inače, rukovodstvu MMF-a i Svetske banke obratio svega dan nakon što je o budućoj saradnji sa Fondom razgovarao sa Timošenkovom, predsednikom Vrhovne rade (nacionalnog parlamenta) Vladimirom Litvinom i najuticajnijim opozicionim političarem i ranijim premijerom Viktorom Janukovičem.
Timošenkova je početkom februara zatražila od Rusije, u pokušaju da izbegne dalju realizaciju aranžmana sa MMF-om, zajam od pet milijardi dolara, kao i finansijsku pomoć od Evropske unije, SAD i više drugih najrazvijenijih zemalja.
Rusija je, u načelu, iskazala spremnost da pregovara o odobravanju takve pomoći, dok se predstavnici EU i svih drugih zemalja od kojih je Kijev zatražio finansijsku podršku, do sada nisu ni oglasili.
