Izvor: Vostok.rs, 27.Maj.2018, 11:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 26.05.
Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje
Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje
Karta situacije na frontu za 26.05. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje
Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 26.05
U Donjecku opovrgli saopštenja Kijeva o zauzimanju sela kod Donjecka - Operativna komanda Donjecke Narodne Republike odbacuje saopštenja kijevskih snaga o preuzimanju kontrole nad naseljem Petrovskoe južno od Donjecka.
"Samo želim da kažem da je samo Petrovskoe bilo i jeste pod našom kontrolom", - rekao je zamenik komandanta Operativne komande DNR Eduard Basurin.
On je podsetio da je područje sela Petrovskoe trenutno demilitarizovana zona i da bi se stacioniranje trupa bilo koje strane smatralo kršenjem sporazuma.
Prema njegovim rečima, Oružane snage "ne kriju čak ni od posmatrača OEBS-a da poboljšavaju svoje položaje".
"Inženjerijski radovi u ovoj oblasti se obavljaju pod vatrom ukrajinske artiljerije, sistematski se granatiraju domovi i civilna infrastruktura u naseljima Petrovskoe, Viktorovka i Telmanovo", rekao je Eduard Basurin.
Kijevske snage 16 puta napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 16 puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom kijevskih snaga našlo se 10 naseljenih mesta Republike. Ponovo je napdnuta okolina Gorlovke, a prilkom napada je oštećeno nekoliko kuća.
Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage tokom prethodnog dana dva puta napale pozicije Narodne milicije u području naselja Logvinovo i Kalinovo.
Ukrajinska vojska tokom prethodne noći ponovo je napala okolinu Gorlovke. Tom prilikom oštećena je jedna kuća.
Pregled napada na LNR
Granatiranje rejona Svetlogardoske duge - pogled iz drona
Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 26.05.
Putin posavetovao Zapad da ne prelazi „crvenu liniju“ u odnosima sa Rusijom - Ruski predsednik Vladimir Putin pozvao je tokom Sankt-peterburškog foruma zapadne zemlje da ne prelaze "crvenu liniju" u odnosima sa ruskom stranom.
Predsednik Putin je primetio da se interesi Moskve moraju poštovati i izrazio bojazan od širenja Severnoatlantskog saveza, jer može predstavljati pretnju Rusiji.
"Ne samo da se NATO približava našim granicama, nego imamo i sumnju da će sutra tamo biti uključena i Ukrajina, i da će tamo biti postavljeni radari i sistemi raketne odbrane", rekao je predsednik.
Pored toga, Putin je pozvao "da se ne prelazi granica".
"Pa, postoje neke granice, znate, crvena linija se ne može preći. Odnosite se sa poštovanjem prema našim interesima", dodao je on.
Pored toga, ruski lider se prisetio uloge Zapada u državnom udaru u Ukrajini. Predsednik je upitao zašto su zapadne zemlje doprinele promeni vlasti u zemlji silom, kada je svejedno tamo "prozapadna politika," u licu Viktora Juščenka i Julije Timošenko.
Podsetimo, u Ukrajini je 22. februara 2014. godine došlo do promene vlasti državnim udarom. Nakon toga, Kijev je objavio svoju nameru da se integriše u NATO i Evropsku Uniju. Međutim, obe organizacije sumnjaju u spremnost Ukrajine da im se pridruži.
Mađarska: Ukrajina predstavlja opasnost za svoje susede - Mađarska vlada je tokom sastanka odobrila memorandum upućen NATO-u i savezničkim liderima, pozivajući na preispitivanje politike Alijanse prema Ukrajini, prenela je "Ukraijnska pravda", koja je imala uvid u dokument.
U memorandumu se posebno primećuje da se "reforma u Ukrajinu nije uspela". Mađarska vlada ističe da Kijev nije postigao uspeh "uprkos nezapamćenom nivou političke podrške i finansijske pomoći". U dokumentu se takođe navodi da Ukrajina "predstavlja opasnost za svoje susede".
"Ukrajinska država je oslabljena do te mere da sada nije u mogućnosti da obavlja svoje osnovne obaveze, uključujući osiguranje vladavine prava i sprovođenja efikasne ekonomske, socijalne i političke kontrole", ističe se u memorandumu.
Polazeći od toga, Budimpešta je predložila reviziju podrške koju Alijansa daje Kijevu.
"Da bi se održala stabilnost u regionu, na istočnoj granici saveza, NATO mora da prilagodi svoju politiku prema Ukrajini u ovim novim okolnostima" - kaže se u dokumentu.
Posebno nezadovoljstvo Mađarske izazvano je novim zakonskim normama o jeziku u Ukrajini. Kao što je ranije saopšteno, predlaže se ukidanje ukrajinskih nacionalnih manjina povezanih sa zemljama članicama NATO-a.
Napetosti u odnosima dve zemlje nastale su u pozadini diskusija o ukrajinskom zakonu o obrazovanju, koji između ostalog znatno smanjuje mogućnost učenja na drugim jezicima.
U vladama nekoliko zemalja, uključujući Mađarsku i Rumuniju, saopšteno je da nova regulativa krši prava nacionalnih manjina u Ukrajini. U Rusiji se takođe smatra da je zakon o obrazovanju suprotan ustavu i međunarodnim obavezama ukrajinske države.
Ministarstvo odbrane našlo „rukopis SBU“ u izveštaju „Belingketa“ o katastrofi malezijskog aviona - Ministarstvo odbrane Rusije demantovalo je tvrdnje „Belingketa“ o navodnoj umešanosti ruskih vojnika u udes malezijskog „boinga“ iznad Ukrajine 2014. godine.
„Ministarstvo odbrane Rusije upoznalo se s novim spinovanjem britanskih pseudo-istražitelja iz ’Belingketa‘ i njima bliskog ruskog liberalnog opozicionara-politikologa o navodnoj umešanosti ruskih vojnika u katastrofu malezijskog ’boinga‘ na nebu iznad Ukrajine 2014. godine“, saopštilo je Ministarstvo.
„Privlači pažnju činjenica da su sve izmišljotine ’istražitelja‘, koje poražavaju svojom glupošću, zasnovane na staroj lažnoj informaciji s imitacijom radarskog presretanja razgovora neidentifikovanih osoba, koju je još 18. jula 2014. godine (dan nakon katastrofe) objavila Služba za bezbednost Ukrajine“, navedeno je u saopštenju.
Ministarstvo je naglasilo da su oficiri koji se spominju u tekstu „Belingketa“ odavno udaljeni iz službe, a da Ministarstvo nema podatke o tome čime se oni bave.
„Neuverljivi su i ostali navodni ’dokazi‘ pseudo-istražitelja. Pre svega, to se tiče ’podataka‘ o nekakvoj ’telefonskoj bazi‘ ugašene internet-prodavnice o isporuci ’maski za beg‘ u sedište Državne obaveštajne uprave Rusije. U takvim ’dokazima‘ čak i neko ko nije stručnjak bez teškoća će prepoznati operativni potpis i ubogi intelekt predstavnika Službe za bezbednost Ukrajine“, navelo je Ministarstvo.
Ruski vojni resor je, takođe, uporedio glasne optužbe koje se mogu čuti ovih dana sa sličnim napadima na račun Rusije uoči prošlih Zimskih olimpijskih igara u Južnoj Koreji.
„Ciljevi autora ovog koordinisanog propagandnog truda leže daleko izvan granica potrage za istinom i pomoći rođacima putnika malezijskog ’boinga‘ MH17, koji su poginuli na teritoriji Ukrajine. Sve to izaziva osnovanu nedoumicu zbog dejstava holandskih pravosudnih organa, koji ne samo što ovakve lažne informacije posmatraju kao faktičku osnovu za istragu, nego su i posredno angažovani u antiruskoj histeriji“, dodalo je Ministarstvo odbrane.
Međunarodna istražna grupa predstavila je u četvrtak, 24. maja, rezultate istrage o incidentu, prema kojima je „boing“ navodno oboren iz raketnog sistema „buk“ koji je pripadao 53. Raketnoj brigadi Oružanih snaga Rusije iz Kurska. Moskva kategorički negira te optužbe.
Ranije je Ministarstvo odbrane skrenulo pažnju na to da su zaključci istražne grupe zasnovani pre svega na podacima sa društvenih mreža, a da su svedočenja očevidaca i podaci ruske strane ignorisani.
Putin: Bez poverenja, osim elementa sile u međunarodnim poslovima ništa neće ostati - Govoreći o američkim sankcijama, predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je neophodno dogovarati se sa SAD o jedinstvenim pravilima ponašanja.
„Upravo to razara postojeći svetski poredak. S američkim partnerima moramo da se dogovaramo o nekakvim jedinstvenim pravilima ponašanja. To je izuzetno važno, zbog toga što je upravo to ono što je u osnovi našeg današnjeg razgovora - poverenje. Njega ili ima ili nema, a ako ga nema, onda ništa dobro ne može da se dobije. Tada, zaista, kao što sam govorio, osim elementa sile u međunarodnim poslovima ništa neće ostati, a to, na kraju krajeva, može da dovede do tragedije“, rekao je Putin .
„Gospodin Tramp je predložio da se održi poseban sastanak, ali to za sada ne uspevamo, ima mnogo novih problema. Spremni smo, međutim, na to da vodimo ovaj dijalog, koji treba da bude sadržajan. Mislim da je on odavno sazreo“, rekao je Putin tokom diskusije.
Zaharova: SAD još nisu dostavile snimke sa satelita neposredno nakon pada malezijskog aviona - Sjedinjene Američke Države još nisu dostavile snimke sa satelita, za koje su navele da ih imaju još neposredno nakon pada malezijskog „boinga“ na istoku Ukrajine 2014. godine, izjavila je portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova.
U komentaru objavljenom na sajtu Ministarstva Zaharova je skrenula pažnju i na odbijanje holandske strane da „da ocenu ključne okolnosti koja je dovela do tragedije — same činjenice da ukrajinske vlasti nisu zatvorile vazdušni prostor za civilne letove iznad zone unutrašnjeg sukoba, kao i odsustva zahteva Kijevu da preda radarske podatke i informacije o dejstvima dispečerskih službi“.
„U ovom trenutku Glavno tužilaštvo Ruske Federacije razmatra još dva zahteva za ukazivanje pravne pomoći. Činjenica da je Zajednička istražna grupa objavila rezultate krivične istrage i optužila Rusiju da je umešana u udes aviona MH17, ne sačekavši našu reakciju na njih, svedoči o tome da istraga ne želi ozbiljno da razmatra materijale koje je dostavila Ruska Federacija i samo ponovo potvrđuje zaključak o primarnoj ideološkoj zadatosti potrage za krivcima“, izjavila je Zaharova.
MMF: Neophodno preispitati situaciju koja je nastala usled sankcija Rusiji - Šefi Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard izjavila je da je neophodno preispitati situaciju koja je nastala usled sankcija Rusiji.
Nastupajući na plenarnoj sednici Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, Lagardova je govorila o sankcijama Iranu i primetila da je došlo vreme da se preispita sankcioni režim u celini.
„Što se tiče sankcija koje su primenjivane protiv ruskih fizičkih lica, nije jasno da li su one usmerene neposredno protiv njih, protiv imovine njihovih kompanija, protiv njihovih kompanija ili nekih holdinga, ili protiv neke velike teritorije koje su u sastavu njihove korporativne imperije. To je realan problem poverenja koje ne postoji, a to treba rešavati“, rekla je Kristin Lagard.
Američke vlasti su u više navrata produžavale i proširivale sankcije protiv Rusije. U aprilu su na crni spisak uneta imena 24 čoveka, među kojima su biznismeni i činovnici, kao i 14 kompanija.
Makron: Francuska želi da Rusija ostane u sastavu Saveta Evrope - Francuska želi da Rusija ostane u sastavu Saveta Evrope, izjavio je francuski predsednik Emanuel Makron.
„Želeo bih da Rusija ostane u okvirima Saveta Evrope. Želim da po mnogim pitanjima - ekonomskim, socijalnim i odbrambenim - naš strateški dijalog dobije novu dinamiku“, rekao je Makron na plenarnom zasedanju peterburškog Međunarodnog ekonomskog foruma.
Ruskim poslanicima su 2014. i 2015. godine oduzeli niz prava u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope zbog njenog stava prema Krimu. Moskva je u više navrata predlagala načine da se izađe iz ove krize, uključujući ideju da se ne dopušta uvođenje sankcija nacionalnim delegacijama. Parlamentarna skupština Saveta Evrope dosad nije odreagovala na ovaj predlog.
Krajem juna prošle godine sukob Moskve i Strazbura dodatno se zaoštrio. Moskva je zamrzla deo isplata budžetu Saveta Evrope 2017. godine. Bez obzira na obustavljanje isplata, ruska strana je nastavila da radi na ratifikaciji konvencija.
„Hjuman rajts voč“: Sankcije Ukrajine protiv ruskih medija urušavaju principe demokratije - Sankcije Ukrajine protiv ruskih medija urušavaju principe demokratije, potrebno ih je ukinuti, a ne proširivati, izjavila je direktorka „Hjuman rajts voča“ Rejčel Denber.
„Sankcije ukrajinskih vlasti protiv državnih ruskih medija su karike lanca koji ograničava pluralizam medija i slobodu izražavanja mišljenja i urušava demokratiju u Ukrajini“, izjavila je ona.
„Umesto što proširuju te sankcije, vlast je dužna da ih ukine. Vlada Ukrajine može da ima razloge da bude kategorički nesaglasna s pogledom ruskih državnih medija, ali umesto da blokira njihove zaključke, dužna je da garantuje javnosti dobijanje verodostojnih informacija, kako bi im uzvratila izazov. To treba da bude ključno pitanje razgovora međunarodnih partnera Ukrajine i Vlade“, navela je direktorka „Hjuman rajts voča“.
Major Dejan Berić: Mnogo znači poseta i podrška generala Delića - Major Narodne vojske DNR Dejan Berić govorio je o svrsi posete delegacije iz Srbije, prenosi Novinski front.
"Kada sam objavio knjigu o Donbasu, postavilo se mnogo pitanja među ljudima o tome šta se ovde dešava. Odlučio sam da ih pozovem ovde, političare, ugledne ljude, kao što je general Božidar Delić koji se borio u rovovima na Kosovu. Naša vlada je za NATO i Ameriku, a on je u opoziciji i u srcu za Rusiju i sa nama. Verovatno će imati problema kada se vrate, ali su pristali da dođu i podrže stanovnike Donbasa. To mi puno znači.", rekao je major Dejan Berić.
Razlog posete delegacije iz Srbije je bila konferencija na temu "Rat u Donbasu i Srbiji - paralele i odličja".
Konferencija
Ukrajina - iz minuta u minut -
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
.jpg)
