Izvor: Vostok.rs, 26.Maj.2016, 09:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 25.05.

  

Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje  
 
Situacija na frontu za 24.05. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje



Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji -  Klinuti ovde ili na mapu ispod





 
  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 



Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 25.05.



Kijevske snage 585 puta napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR 12 kuća, hram, dečiji vrtić i stomatološka klinika oštećeni su tokom noćašnjih napada kijevskih snaga na zapadna predgrađa Donjecka kao i naselja na jugu DNR. Devet kuća Sveto-Pokrovski hram i stomatološka poliklinika oštećeni su u Staromihajlovki, dve kuće u Petrovskom rejonu a jedna u Kominternovu. Takođe dva civila su tokom noćašnjeg napada ranjena.

MO DNR o situaciji na frontu


Ministarstvo saopštava da su kijevske snage za protekla 24 sata 600 puta napali teritoriju DNR. Napadali su gradove i naselja koja se nalaze u neposrednoj blizini linije razgraničenja: Jasinovata, Dokučaevsk, sela Sahanka, Sosnovskoe, Nova Tavrija, Kominternovo, Stila i Petrovskoe na jugu DNR.

Situacija u zoni odgovornosti Narodne milicije LNR nije se bitno izmenila tokom prethodnog dana i ona je i dalje napeta. Kijevske snage su osam puta napale pozicije NM u naseljima Luganskoe, Nikolaevka, Kalinovo i Kalinovka.

MO LNR o situaciji na frontu


Carinska služba Ukrajine nastavlja sa veštačkim pravljenjem redova na propusnom punktu Stanica Luganska kako bi od stanovništva izvukla novac za brži prelazak na teritoriju LNR. Od ljudi uzimaju između 200 i 500 grivni.

Izveštaj sa fronta


Takođe zbog niskog morala pripadnika kijevskih snaga nastavlja se sa međusobnim sukobima. U Širokinu naselju na liniji razgraničenja, na jugu DNR u jednoj pucnjavi jedan vojnik je ubio drugog vojnika.

Kijevske vlasti i dalje pribegavaju angažovanju stranih plaćenika i ekstremističkih bataljona. Tako je u okolinu Stanice Luganske došla jedna grupa od 50 ljudi koji su međusobno razgovarali na mađarskom jeziku a takođe je pristigla i grupa od 1000 pripadnika Desnog sektora raznih nacionalnosti (Turci, Gruzini, Tatari).


Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 25.05.


Porošenko: Nakon Savčenkove vratićemo i Donbas i Krim  - Ukrajinski predsednik Petro Porošenko je nakon povratka Nadežde Savčenko u Ukrajinu izjavio da je to prvi korak ka uspostavljanju ukrajinskog suvereniteta i obećao da će na isti način povratiti i Krim i Donbas.

„Ovo je dan kada se u Ukrajinu vratila nada. Zajedno sa Nadeždom Savčenko vratili su se i nada i vera u našu pobedu. Kao što smo vratili Nadeždu, vratićemo i Donbas i Krim i celokupni ukrajinski suverenitet“, rekao je on.

On je, takođe, Savčenkovoj uručio orden „Zlatna zvezda“ i zvanje „Heroj Ukrajine“ za hrabrost i požrtvovanje prilikom službe ukrajinskom narodu.

Nadežda Savčenko, osuđena na 22 godine zatvora, izručena je ranije danas Ukrajini, a ukaz o pomilovanju ukrajinskog pilota potpisao je ruski predsednik Vladimir Putin. 

Paralelno sa Savčenkovom, Rusiji su izručeni Aleksandar Alskandrov i Jevgenij Jerofejev, osuđeni na 14 godina zatvora zbog navodnih terorističkih aktivnosti u Ukrajini, iako je Ministarstvo odbrane Rusije još ranije saopštilo da oni u to vreme nisu bili aktivni vojnici Oružanih snaga Ruske Federacije.

Putin zahvalio rođacima poginulih ruskih novinara  - Predsednik Rusije Vladimir Putin zahvalio je rođacima novinara poginulih u Donbasu na molbi da se pomiluje ukrajinski vojnik Nadežda Savčenko osuđena u Rusiji za njihovo ubistvo.

Predsednik Rusije je izrazio nadu da će takve odluke, vođene humanizmom, doprineti smanjenju sukoba na jugoistoku Ukrajine.

„Znam da ste se pre više od dva meseca, tačnije 23. marta, sreli sa Viktorom Medvedčukom (liderom javnog pokreta Ukrajinski izbor), a zatim mi se nakon tog sastanka obratili sa molbom za pomilovanje Savčenkove, koju je osudio ruski sud.



Neću se vraćati na tragediju zbog koje ste izgubili svoje voljene. Želim samo da vam se zahvalim za takav stav i izrazim nadu da će takve odluke, koje su pre svega vođene humanošću, dovesti do smanjenja sukoba u zoni konflikta i pomoći da se izbegnu slični strašni i nepotrebni gubici“, rekao je Putin na sastanku sa rođacima poginulih novinara, sestrom Antona Vološina i suprugom Igora Korneljuka.

„Mnogo vam hvala“, dodao je predsednik.

Sud je utvrdio da je 17. juna 2014. Savčenkova promenila smer artiljerijske vatre na grupu luganskih oružanih snaga i ruskih novinara, kada su ubijeni novinari Igor Korneljuk i Anton Vološin.

Avion sa Rusima osuđenima u Ukrajini sleteo u Moskvu  - Avion sa ruskim državljanima Jevgenijem Jerofejevim i Aleksandrom Aleksandrovim, osuđenima u Ukrajini, sleteo je na aerodrom Vnukovo.

Na moskovskom aerodromu Aleksandrova i Jerofejeva su dočekale supruge Jekaterina i Julija.



Nadežda Savčenko, osuđena na 22 godine zatvora, takođe je izručena Ukrajini. Ukaz o pomilovanju ukrajinskog pilota potpisao je Vladimir Putin. Molbu za njeno pomilovanje Putinu su predali rođaci novinara poginulih u Donbasu.

Ranije je predsednica Saveta Federacije Valentina Matvijenko izjavila da se izručivanje Savčenkove Ukrajini i Jerofejeva i Aleksandrova Rusiji desilo, ali da to nije bila razmena.

Jevgenija Jerofejeva i Aleksandra Aleksandrova sud u Kijevu je osudio na 14 godina zatvora zbog terorističkih aktivnosti. U Ministarstvu odbrane Ruske Federacije saopštili su da građani Rusije, Aleksandrov i Jerofejev, u momentu hapšenja nisu bili aktivni vojnici Oružanih snaga Ruske Federacije.

Mađarska protiv automatskog produžavanja sankcija Rusiji  - Mađarska je protiv automatske odluke o produženju sankcija Rusiji, izjavio je ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto.

„Razgovarali smo o pitanju sankcija. Mađarska je zainteresovana da se Minski sporazum što pre ispuni. Definitivno nećemo prihvatiti da odluka (o produženju sankcija) bude doneta ’ispod tepiha‘, to jest nećemo prihvatiti upotrebu automatske procedure. Želimo da raspravljamo na visokom političkom nivou“, rekao je Sijarto posle razgovora sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom.

Akcija restriktivnih mera EU ističe 31. jula. Pitanje produženja sankcija biće razmatrano na samitu 28. i 29 juna.

Ranije je objavljeno da pet evropskih zemalja (Mađarska, Kipar, Grčka, Italija, i Slovačka) namerava da zatraži ublažavanje ograničenja. Izvori iz evropske diplomatije ne isključuju mogućnost da te države blokiraju produženje režima sankcija.

Rusija je spremna za nastavak energetskog dijaloga sa Evropskom komisijom, ali evropska strana zasad ne odgovora, rekao je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

„Podsećam da se u januaru ove godine zamenik predsednika EK za pitanja energetike Maroš Šefčovič složio da je neophodno da se energetski dijalog između Rusije i EU, koji je Brisel zamrzao pre nekoliko godina, obnovi u punom obimu. Mi smo se, naravno, složili, ali zasad Evropska komisija nije učinila nikakve korake da se taj dijalog obnovi i u praksi“, rekao je Lavrov nakon sastanka sa svojim mađarskim kolegom Peterom Sijartom.

„Mi smo spremni, ali zbog odsustva zainteresovanosti EU u praktičnim koracima, pregovaraćemo sa našim relevantnim partnerima“, dodao je Lavrov.

Putin potpisao dekret o pomilovanju Nadežde Savčenko  - 
Putin je potpisao dekret o pomilovanju ukrajinskog pilota Nadežde Savčenko.

„Nadam se da će ovakve odluke, vođene humanošću, doprineti smanjenju sukoba u Donbasu“, izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin, govoreći o pomilovanju Savčenkove.

Predsednički avion „Rusija“ isporučio je u Moskvu Jerofejeva i Aleksandrova, dodao je on.

Predaja Savčenkove Ukrajini i Jerofejeva i Aleksandrova Rusiji se desila, ali to nije bila razmena, rekla je predsednica Saveta Federacije Valentina Matvijenko.

„Isporučivanje Ukrajini Nadežde Savčenko i Rusiji ruskih državljana Jerofejeva i Aleksandrova se dogodilo. To se dogodilo na osnovu papira koje su ratifikovale Rusija i Ukrajina o isporučivanju osuđenika“, rekla je Valentina Matvijenko novinarima.

Sankcije neće primorati Rusiju da odustane od nacionalnih interesa  - Pokušaj vršenja pritiska na Rusiju putem jednostranih sankcija neće primorati Moskvu da odustane od nacionalnih interesa, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

„Jasno je da nas pokušaj da se izvrši pritisak na Rusiju uvođenjem jednostranih sankcija neće primorati da odustanemo od našeg osnovnog pravca“, izjavio je Lavrov.


Embargo na prehrambene proizvode koji je uveden kao odgovor na akcije Zapada predstavljao je uravnotežen korak i uzeo u obzir prava i obaveze Rusije prema međunarodnim sporazumima, rekao je Lavrov.

Ruski ministar je još jednom istakao da Rusija nije razmatrala i ne namerava da razmatra kriterijume ukidanja sankcija. „Ovo pitanje treba postaviti onima koji su bili inicijatori razmotavanja spirale sankcija“, rekao je diplomata.

Lavrov je dodao da Moskva veruje u mogućnost prevazilaženja negativnosti u odnosima sa EU. On smatra da dve strana „vezuje suviše mnogo stvari u geografskom, ekonomskom, istorijskom i jednostavno ljudskom planu“.

Efekat restriktivnih mera Evropske unije ističe 31. jula. Pitanje njihovog produženja će se razmatrati na samitu 28-29. juna.

Ranije je saopšteno da niz evropskih država poziva na ukidanje sankcija, a njima se pridružuju i neki evropski političari. Tako su se predstavnici vladajućih nemačkih stranaka Hrišćansko-demokratska unija i Hrišćansko-socijalna unija već obratili sa odgovarajućim zahtevom kancelarki Angeli Merkel.

Rezoluciju o neophodnosti ukidanja sankcija su 18. maja usvojili odbornici Saveta italijanske regije Veneto.
Izjave NATO-a o saradnji sa Rusijom liče na „smokvin list“   - Šef Komiteta za međunarodne poslove Državne dume Rusije Aleksej Puškov smatra da ni o kakvom uspostavljanju odnosa sa NATO-om ne može biti govora sve dok Alijansa ne prestane da koristi strategiju „zastrašivanja Rusije“.

Aleksej Puškov je naveo da sve izjave generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga o obnovi delatnosti Saveta Rusija-NATO — „nisu ništa više od smokvinog lista“.

„U NATO-u postoji grupa država koje žele vojnu konfrontaciju sa Rusijom. To su baltičke zemlje, Rumunija, Poljska, Velika Britanija i SAD“, izjavio je Puškov u intervjuu „Rosijskoj gazeti“.

Prema njegovim rečima, Moskva treba to da shvati kao „signal da ni o kakvom uspostavljanju odnosa sa NATO-om u doglednoj perspektivi ne može biti ni govora“.

„U svakom slučaju, dok NATO ne napusti svoju novu strategiju ofanzivnog baziranja i zastrašivanja Rusije, dok se ne vrati Osnovnom aktu koji je potpisan 1997. godine, dok se ne objasni ’mladoevropljanima‘, koji se bacaju u borbu, zašto im ne dozvoljavaju da zapadnu alijansu uvuku u potencijalni vojni sukob sa Moskvom“, objasnio je ruski parlamentarac.

Prema njegovom mišljenju, sve izjave generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga o obnovi delatnosti Saveta Rusija-NATO da Alijansa „želi više dijaloga“ — „nije ništa više od smokvinog lista“ koji treba da sakrije da NATO jača svoje vojno prisustvo na granicama sa Rusijom i da se sprema da prihvati nove agresivne odluke na samitu u Varšavi junu.

„Akcije NATO-a nisu odgovor na rusku pretnju, zato što ona ne postoji. To je stvaranje nove geopolitičke realnosti, pokušaj da se Rusija stavi pod stalni vojno-politički pritisak Zapadne alijanse. Međutim, sadašnja Rusija na to nikad neće pristati“, dodao je Puškov.

Medvedev o reakciji Kijeva na posetu Krimu: Neko radi, a neko protestuje   - Ruski premijer Dmitrij Medvedev prokomentarisao je proteste Kijeva povodom njegove posete Krimu i izjavio je da se svako bavi svojim poslom — neko radi, a neko protestuje.

„Naši susedi su već izrazili svoj protest povodom dolaska predsednika Vlade u jedan od regiona naše zemlje. Dešava se. Svako se bavi svojim poslom — neko radi, a neko protestuje“, izjavio je Dmitrij Medvedev.

Ranije je Ministarstvo inostranih poslova Ukrajine izrazilo protest zbog radne posete Medvedeva Krimu.

Ruski premijer se nalazi na Krimu od 22. maja. On na poluostrvu prati proceduru preliminarnog glasanja „Jedinstvene Rusije“, a održao je i niz sastanaka.

Ukrajina redovno protestuje zbog poseta zvaničnih ruskih lica Krimu. Ministarstvo inostranih poslova te zemlje insistira da takve akcije treba da se dogovaraju sa Kijevom.

Rogozin: Sankcije Zapada protiv Rusije neće drugo trajati   - Zamenik premijera Rusije Dmitrij Rogozin uveren je da zapadne sankcije protiv Rusije neće dugo trajati.

„Sankcije će ostati u ovom ili onom obliku, ali u obliku koji je sada sigurno neće potrajati, jer je nemoguće da Evropa ima tako loše odnose sa Ruskom Federacijom. Sve se može desiti veoma brzo“, izjavio je Rogozin na sastanku državne komisije za razvoj Arktika.

Odnosi Rusije i Zapada pogoršali su se zbog situacije u Ukrajini. Države-članice EU prvo su uvele individualne sankcije protiv fizičkih lica, koje će biti na snazi do 15. septembra 2016. godine. Sektorske restriktivne mere koje utiču na cele sektore privrede na snazi su do 31. jula, a sankcije protiv Krima do 23. juna.

Kao odgovor na ove sankcije, Rusija je ograničila uvoz prehrambenih proizvoda iz zemalja koje su nametnule sankcije protiv nje. U junu 2015. godine Rusija sledeći primer EU, produžila embargo na prehrambene proizvode za godinu dana — do 5. avgusta 2016. godine.

Rusija predala predloge „Normandijskoj četvorki“ za Donbas   - Paket predloga koji je predat partnerima „Normandijske četvorke“ razradila je ruska strana zajedno sa predstavnicima Donbasa, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

„Smatramo da nije moguće donositi takve odluke bez predstavnika Donbasa. Takve odluke bez Donbasa nemaju perspektivu. U potpunosti na bazi Minskog sporazuma, sa Donbasom su razrađene odluke i objavljeni kontrapredlozi“, dodao je Peskov.

On je rekao da se paket predloga koji je predat partnerima „četvorke“ tokom poslednjeg razgovora lidera Rusije, Francuske, Nemačke i Ukrajine, ticao i pitanja izbora, amnestije i drugog.

„Iz naše perspektive nemoguće je razmatrati ijedan od elemenata ovog opšteg paketa van konteksta. Smatramo da se mora posmatrati ceo paket, u duhu Minskog sporazuma, i u režimu dogovora sa predstavnicima Donbasa“, naglasio je Peskov.

Kijev i NATO otvaraju centar za proučavanje iskustva hibridnog rata  - Ukrajina i NATO razmatraju mogućnost otvaranja centra za proučavanja iskustva hibridnog rata, a direktan predlog NATO-a za gradnju centra mogao bi Kijevu da usledi tokom NATO samita u julu, izjavio je predsednik misije Ukrajine pri NATO-u Jegor Božok.

Zasedanje komisije Ukrajina—NATO na nivou predsednika država i vlada biće održan u okviru varšavskog samita Alijanse. Ranije je ministar odbrane Ukrajine izjavio da će Kijev na julskom samitu predstaviti plan dejstava za reformu ministarstva odbrane Ukrajine po standardima Pakta. Bilten strateške odbrane odobren je u petak na zasedanju Saveta nacionalne bezbednosti i odbrane, i on predviđa reformisanje ukrajinske vojske po standardima NATO-a do 2020. godine.

Prijem ukrajinskog predloga o stvaranju centra je vrlo verovatan. „Mi vodimo aktivan proces usaglašavanja… Taj centar bi trebalo da objedini napore državnih struktura i civilnog društva u borbi protiv hibridnih pretnji“, izjavio je Božok.

Vrhovna rada Ukrajine je u decembru 2014. godine unela izmene u dva zakona, odrekavši se nezavisnog statusa države. Nova vojna doktrina predviđa nastavak kursa ka NATO-u. Ukrajina bi trebalo da do 2020. godine osigura potpunu kompatibilnost svojih oružanih snaga sa snagama zemalja-članica NATO-a. Sredinom decembra 2015. godine tokom posete Briselu, predsednik Petro Porošenko je potpisao „kartu puta“ između Ukrajine i NATO-a „o vojno-tehničkoj saradnji“.

Ukrajina - iz minuta u minut -
  OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima 

Nastavak na Vostok.rs...