Izvor: Vostok.rs, 23.Dec.2017, 09:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 22.12.
Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje
Karta situacije na frontu za 21.12. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje
Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 22.12.
Borbe u mestu Golubovski
Kijevske snage 36 puta napale teritoriju DNR - Prema saopštenju Ministarstva odbrane DNR kijevske snage su za protekla 24 sata 36 puta napale teritoriju DNR. Pod vatrom ukrajinskih snaga našlo se 15 naseljenih mesta Republike. Tokom napada poginuo je jedan vojnik DNR.
Kijevske snage su u popodnevnim satima otvorile vatru na severnu okolinu Donjecka. Vatra je otvarana iz pravca okupiranog Peskija na Žabičevo,Volvo Centar i Donjecki aerodrom. Informacija o eventualnim žrtvama nema.
Tokom dana kijevske otvorile su vatru i na Gorlovku. Tom prilikom oštećeno je pet kuća.
Narodna milicija LNR saopštila je da su ukrajinske snage tokom prethodnog dana šest puta napale pozicije Narodne milicije u području naselja Kalinovo,Logvinovo, Krasni Jar i Golubovskoe.
Narodna milicija LNR spremna za opštu mobilizaciju - Vlasti Luganske Narodne Republike saopštile su da su spremne da sprovedu opštu mobilizaciju u slučaju da kijevske snage krenu u napad, izjavio je vršilac dužnosti šefa Narodne milicije Mihail Filiponenko.
Kako je rekao, trenutno za tim nema potrebe, iako je vojska u stanju pripravnosti i mobilizaciju je moguće sprovesti u bilo kom trenutku.
Nešto ranije je tamošnja milicija saopštila da se situacija na liniji razgraničenja sa Donbasom zaoštrava, kao i da kijevske snage svakodnevno granatiraju teritoriju LNR.
Kako je precizirano, granatirana su naselja Logvinovo, Krasnij Liman i Smeloe, iako niko od građana te samoproglašene ukrajinske republike u tom napadu nije stradao.
Istovremeno, šef operativne komande Donjecke Narodne Republike Eduard Basurin, povodom sporadičnih granatiranja gradova na Donbasu, rekao je da se ukrajinska vojska priprema za nov rat i pozvao je svetsku javnost da onemogući Kijev da pokrene novo krvoproliće.
Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 22.12.
Džonson: Velika Britanija i Rusija imaju velike nesuglasice, ali zemlje treba da sarađuju - Velika Britanija i Rusija imaju velike nesuglasice, ali dve zemlje treba da sarađuju u svim mogućim pravcima, izjavio je britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson u intervjuu za Sputnjik uoči posete Moskvi.
„Naravno, ne može se govoriti o uobičajenom radu, jer u našim odnosima postoje ozbiljne prepreke o kojima moramo iskreno da razgovaramo. Znate, spisak problema po kojima imamo nesuglasice: nastavak destabilizacije u Ukrajini, neslaganja oko Sirije, zabrinutost zbog onoga što se dešava u sajber-prostoru i na Zapadnom Balkanu“, rekao je Džonson, koji u petak treba da održi bilateralne razgovore sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom.
Pritom, dve zemlje svejedno moraju da rade zajedno tamo gde je to moguće. „Moramo da razgovaramo o tome, ali takođe kažem Sergeju (Lavrovu) i ruskom narodu: mi smo države koje su članovi ’petorke‘ stalnih članica Saveta bezbednosti UN, imamo odgovornost prema sopstvenom narodu i svetu i moramo da sarađujemo tamo gde možemo. Postoje oblasti u kojima sarađujemo i sada je došlo vreme da Velika Britanija i Rusija razmisle o našim zajedničkim interesima, zajedničkim nacionalnim interesima“, istakao je Džonson.
Velika Britanija i Rusija mogle bi da sarađuju u vezi sa Iranom, Severnom Korejom, Sirijom i Bliskim istokom i to bi bilo korisno za sve, dodao je on.
„Imamo mnogo zajedničkih interesa! Kao prvo, Iran. Stav Velike Britanije veoma je blizak ruskom. Vidimo prednosti zaštite sporazuma o iranskom programu (Zajednički sveobuhvatni akcioni plan, čija primena ukida ekonomske i finansijske sankcije Iranu koje su ranije uveli Savet bezbednosti UN, SAD i Evropska unija), nameravamo da obuzdamo nuklearne ambicije i upotrebu iranskog nuklearnog programa u vojne svrhe. Niko od nas ne želi da Iran dobije nuklearno oružje, to je loše za svet. Sa druge strane, vidimo da iranski narod treba da se vrati u svetski ekonomski sistem, on treba da oseti prednosti učestvovanja u njemu i to je veoma važno“, naveo je Džonson.
Džonson: Balkan i Ukrajina prepreke za odnos Rusije i Velike Britanije - Rusija i Ujedinjeno Kraljevstvo trebalo bi da razgovaraju o složenim pitanjima bilateralnih odnosa, uključujući neslaganja oko Ukrajine, zapadnog Balkana (aludirajući na "destruktivni uticaj" Rusije u Srbiji, Republici Srpskoj, BJR Makedoniji i Crnoj Gori) i pitanja sajber bezbednosti, izjavio je britanski ministar spoljnih poslova Boris Džonson na sastanku sa ruskim ministrom spoljnih poslova Sergejom Lavrovom.
„Kao što ste dobro ocenili, Sergeju, postoje određene stvari na kojima je potrebno raditi. Kada gledam na naše odnose, bilo da je reč o Ukrajini, zapadnom Balkanu ili o tome šta se dešava u sajber prostoru, slažem se sa Vama da je neophodno razgovarati o tome i priznati da su upravo ta pitanja trenutno glavne prepreke našim odnosima“, rekao je Džonson.
Dodao je da nije neophodno ograničiti se na ove probleme.
"Mi smo stalni članovi Saveta bezbednosti UN-a i mi imamo obaveze prema našim zemljama i svetu da zajedno radimo za mir i bezbednost", dodao je Džonson, naglašavajući da zemlje mogu pronaći mogućnosti za saradnju, tamo gde postoje.
Aksjonov: Na Krimu redovno hvatamo ukrajinske špijune koji odmah počnu da sarađuju - Premijer Krima Sergej Aksjonov izjavio je da se na Krimu redovno hvataju ukrajinski špijuni koji odmah počnu da sarađuju u istrazi zbog nedostatka ljubavi prema svojoj domovini.
„Hapšenje ukrajinskih špijuna je redovno na teritoriji Republike Krim. Svi oni priznaju i odmah sarađuju u istrazi“, rekao je Aksjonov u emisiji „Ozbiljan razgovor“ na televiziji „Prvi krimski“.
Prema njegovim rečima, otkriveni agenti „brzo odaju“ smernice koje su im date u obaveštajnoj službi Ukrajine. On to objašnjava činjenicom da se špijuni ne pridržavaju nikakve ideologije i da „nemaju ljubavi prema svojoj otadžbini“.
Dodao je da krimske vlasti znaju ko su naručioci svakog zločina počinjenog na teritoriji republike.
Ukrajina je prevedena na spoljnu upravu i sa stanovišta svog razvoja ide u propast, smatra Aksjonov.
Prema njegovim rečima, kadrovska postavljenja u Ukrajini se odvijaju po komandi američkog Stejt departmenta.
„Već ovo dokazuje da se ne veruje lokalnim vlastima, da u Ukrajini danas praktično postoji spoljna uprava. Oni sada finansiraju svoje vojne operacije, tzv. operacije protiv civila u Donjecku i Lugansku, isto za račun stranog novca“, istakao je Aksjonov.
Dodao je da, po njegovom mišljenju, Ukrajina danas kao država srlja u propast.
„Mislim da ona uskoro neće moći da se pokrene bez podrške administracije američkog predsednika“, istakao je on.
Istovremeno, premijer Krima je poželeo Ukrajini da ostane bratska država Rusiji.
„Građani Ukrajine su apsolutno odgovorni i normalni ljudi. Siguran sam da Ukrajina nije Mordor, govoreći sa stanovišta ’Gospodara prstenova‘ - naravno preuveličavam - gde su se okupile sile mraka. Stanovnici su apsolutno normalni. Uveren sam da su umorni od nereda koji se tamo sada dešava“, naglasio je Aksjonov.
Putin i Merkelova razgovarali o situaciji u Donbasu - Predsednik Rusije Vladimir Putin i nemačka kancelarka Angela Merkel razgovarali su o situaciji u Donbasu.
Prilikom razmatranja krizne situacije, Angelu Merkel zanimali su razlozi povlačenja ruskih oficira iz Zajedničkog centra za kontrolu i koordinaciju prekida vatre i stabilizaciju linije razgraničenja dveju strana.
Ruski predsednik istakao je da su ukrajinske vlasti dugo, kroz različita ograničenja i provokacije, namerno otežavale ruskoj vojsci da ostane i ispunjava svoje obaveze. „Na naše višestruke predloge za rešavanje ove neprihvatljive situacije nije usledila reakcija“, navodi se u saopštenju Kremlja.
„Lideri Rusije i Nemačke su se složili da nastave razmatranje otvorenih pitanja, čije rešenje je neophodno za nastavak punopravnog rada Centra. Dogovoreno je da će pomoćnici lidera dveju zemalja dodatno razraditi uslove koji bi omogućili ruskim oficirima da se vrate u sastav ove strukture“, ističe Kremlj.
Osim toga, predsednik Rusije i kancelar Nemačke založili su se za najbrže sprovođenje inicijative o međusobnoj razmeni zarobljenika u unutrašnjem ukrajinskom sukobu, a takođe su podržali božićno primirje koje je objavila Kontakt grupa.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije saopštilo je da ruska strana prekida rad unutar zajedničkog centra. Ministarstvo je podsetilo da se Centar suočavao sa ozbiljnim poteškoćama zbog stava ukrajinskih vlasti. U utorak su oficiri Oružanih snaga Rusije, koji su bili u zajedničkom centru, napustili teritoriju Donjecke Narodne Republike. Zajedno sa njima na teritoriju pod kontrolom Kijeva povukli su se i oficiri Oružanih snaga Ukrajine.
Isporuke oružja Ukrajini će ponovo pokrenuti krvoproliće - Isporuke smrtonosnog oružja Ukrajini mogle bi da podgreju usijane glave nacionalista koji žele ponovo da pokrenu krvoproliće u Donbasu, izjavio je portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov, naglasivši da je informacije da su SAD navodno donele odluku o ovom pitanju Vašington već negirao.
„Reakcija Moskve na moguće isporuke smrtonosnog oružja Ukrajini je dobro poznata. Sigurno će to još više podgrejati i bez toga usijane glave nacionalista koji žele da ponovo krenu u ’rešavanje‘ krize u Donbasu vojnim metodama, što vodi u ćorsokak, i da ponovo pokrenu krvoproliće“, rekao je novinarima Peskov, komentarišući saopštenja medija da SAD navodno nameravaju da isporučuju smrtonosno oružje Ukrajini.
„Međutim, želim da skrenem pažnju na to da je bilo zvaničnih negiranja iz Vašingtona. Ta medijska saopštenja nisu tačna. Zasad nije bilo zvaničnih odluka o tome“, dodao je on.
Ranije je saopšteno da su SAD odobrile izdavanje komercijalnih licenci za isporuke lakog oružja Ukrajini, ali da američka vlada neće direktno snabdevati Kijev oružjem.
Kremlj ne raspolaže informacijama o hapšenju pomoćnika premijera Ukrajine - Kremlj ne raspolaže informacijama o hapšenju pomoćnika premijera Ukrajine Vladimira Grojsmana koji se sumnjiči da je sarađivao sa ruskim specijalnim službama, saopštio je novinarima portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov.
„Čitali smo vesti, ali ne raspolažemo ni sa kakvim informacijama i zato ne mogu ništa da kažem“, rekao je novinarima Peskov.
Grojsman je ranije saopštio da je ukrajinska bezbednosna služba SBU uhapsila vladinog zvaničnika zbog sumnje da je radio u interesu Rusije.
„Zajedno sa ukrajinskom bezbednosnom službom, otkriveno je da je zaposleni u vladinom sekretarijatu dugo vremena radio u interesu neprijateljske države. On je uhapšen“, napisao je Grojsman na svom Fejsbuku.
Predstavnik Vlade u Vrhovnoj radi Ukrajine Vadim Denisenko izjavio je da je uhapšen Grojsmanov pomoćnik Stanislav Ježov. Prema podacima medija, on je pratio premijera na njegovim putovanjima po inostranstvu. Denisenko je saopštio da se odavno znalo čime se Ježov bavi i da se u poslednje vreme nalazi pod prismotrom.
Ukrajina - iz minuta u minut -
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
.jpg)
