Izvor: Vostok.rs, 19.Feb.2017, 09:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 18.02.
Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje
Situacija na frontu za 18.02. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje
Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 18.02.
Kijevske snage za nedelju dana izvršile 2517 napada na DNR - Tokom prethodnih nedelju dana kijevske snage su 6 249 puta napale teritoriju DNR, od toga 2517 puta iz teškog naoružanja zabranjenog sporazumom iz Minska. Tokom prethodnih nedelju dana poginulo je osam a ranjena dva vojnika DNR.
Narodna milicija LNR saopštila je da su kijevske snage napale Kalinovo, Smeloe, Pervomajsk, Logvinovo i Kalinovka. Gubitaka nije bilo.
Tokom prethodne noći ukrajinske snage napadale su Jasinovatu, Spartak, Krutu Balku, Sahanku, Lenjinskoe, Kominternovo, Gorlmovski i Zajcevo. Tokom napada oštećena je jedna kuća.
Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 18.02.
Porošenko i Stoltenberg dogovorili pomoć Ukrajini u sferi bezbednosti - Predsednik Ukrajine Petro Porošenko dogovorio se s generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom da se intenzivira saradnja u okviru poverilačkih fondova Alijanse za podršku Ukrajini, saopštila je pres-služba ukrajinskog predsednika.
Dogovor je postignut na sastanku održanom na marginama Minhenske konferencije o bezbednosti.
Osnivanje pet poverilačkih fondova za pomoć Ukrajini objavljeno je tokom samita NATO-a u Velsu u septembru 2014. godine, a kasnije je osnovano još nekoliko fondova pomoći.
U petak je vršilac dužnosti šefa misije Ukrajine pri NATO-u Jegor Božok izjavio da u ovom trenutku efikasno radi osam poverilačkih fondova NATO-a koji obuhvataju široki spektar pomoći Ukrajini.
Porošenko je tokom razgovora sa Stoltenbergom naglasio važnost praktične pomoći Alijanse Ukrajini radi učvršćivanja odbrambene sposobnosti i formiranja sektora bezbednosti ove zemlje.
Porošenko je, kako je navedeno u saopštenju, izvestio Stoltenberga o bezbednosnoj situaciji u Donbasu i jačanju napetosti u tom regionu usled razmene vatre u oblasti Avdejevke.
Stoltenberg je obavestio Porošenka da Alijansa podržava sankcije Rusiji do potpunog ispunjavanja odredbi Minskog sporazuma.
Ukrajinski predsednik pozvao je generalnog sekretara NATO-a da poseti Ukrajinu tokom 2017. godine.
Porošenko: Priznavanje dokumenata DNR i LNR dokaz ruske okupacije - Ukrajinski predsednik Petro Porošenko nazvao je dekret predsednika Rusije Vladimira Putina o priznavanju dokumenata žitelja DNR i LNR u Rusiji „narušaanjem međunarodnog prava“.
„Ja sam informisao potpredsednika SAD Majkla Pensa o nedavnoj odluci predsednika Putina da prizna pasoše okupiranih teritorija, takozvane Donjecke i Luganske narodne republike, za mene je to novi dokaz i ruske okupacije i ruskog narušavanja međunarodnog prava“, rekao je Porošenko novinarima nakon sastanka s Pensom na marginama Minhenske konferencije o bezbednosti.
Ukrajinski predsednik je izjavio da ga je predsednik SAD uverio da je Ukrajina među prioritetima nove američke administracije.
„Još jednom sam dobio snažan signal o tome da su SAD uz Ukrajinu“, rekao je Porošenko.
Porošenko je dodao da je s američkim potpresednikom razgovarao o mogućnostima koordinisanja dejstava usmerenih na rešavanje krize na jugoistoku Ukrajine.
„Detaljno smo razgovarali o koordinaciji naših dejstava i planova, procesa koji se događaju na istoku naše zemlje, o koordinaciji dejstava u vezi s efikasnim koracima i formiranju ukrajinskog dnevnog reda u pregovorima s Rusijom“, rekao je Porošenko.
Ministarstvo inostranih poslova Ukrajine saopštilo je da osuđuje ukaz ruskog predsednika o priznavanju dokumenata izdatih na teritoriji Donjecke i Luganske oblasti koje nisu pod kontrolom kijevskih vlasti.
„Ukrajina odlučno osuđuje i ne priznaje ukaz Kremlja o priznavanju takozvanih dokumenata izdatih na teritoriji Donjecke i Luganske oblasti Ukrajine“, navedeno je u saopštenju.
Ministarstvo ovu odluku Rusije ocenjuje kao „defakto priznavanje nelegalnih organa vlasti u Donbasu“.
U saopštenju se navodi da Rusija „ponovo narušava državni suverenitet i teritorijalnu celovitost Ukrajine, svoje međunarodne obaveze, fundamentalno narušava Minski sporazum“.
Ukrajinska strana poziva međunarodne partnere da „pojačaju pritisak na Rusiju sa ciljem stabilnog ispunjavanja dogovora iz Minska i vraćanja na međunarodni pravni teren“.
Lavrov: Dokumenti žitelja Donbasa priznavaće se dok ne bude ispunjen Minski sporazum - Dokumenti žitelja Donbasa priznavaće se u Rusiji samo dok ne budu ispunjene odredbe Minskog sporazuma, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov u Minhenu.
Prema njegovim rečima, na sastanku šefova diplomatije „normandijske četvorke“, održanom u subotu na marginama Minhenske konferencije o bezbednosti, nije razmatran ukaz ruskog predsednika Vladimira Putina o priznavanju dokumenata žitelja Donjecke i Luganske oblasti u Rusiji.
„Predsedničkim dekretom je dozvoljeno da se prihvataju lični dokumenti koje poseduju žitelji Donbasa kako bi mogli legitimno da ulaze u Rusiju i da potom putuju železnicom i avionskim saobraćajem po Ruskoj Federaciji“, rekao je Lavrov novinarima.
Putin je ranije u subotu potpisao dekret o priznavanju dokumenata izdatih državljanima Ukrajine ili osobama bez državljanstva koje žive na teritoriji Donjecke i Luganske oblasti Ukrajine dok se ne reguliše situacija u ovim regionima.
Lavrov je nakon sastanka „normandijske četvorke“ izjavio da je tokom razgovora s kolegama iz Nemačke, Francuske i Ukrajine naglašeno da je blokada Donbasa nedopustiva.
„Jedno dopunsko saopštenje, koje su pročitali nemački i francuski ministar, objavljeno je na osnovu našeg predloga. Skrenuli smo pažnju na to da je neprihvatljiva blokada Donbasa koju su organizovali ekstremisti, prekid železničkog saobraćaja, automobilskog saobraćaja i sve druge pretnje da će biti prekinute bilo kakve veze s ovim delom Ukrajine. Predložili smo da se to ponašanje razmotri i da se zatraži hitno ukidanje blokade“, istakao je Lavrov.
Zigmar: Iskoristi uticaj na sukobljene strane u Donbasu za uspostavljanje primirja - Šef nemačke diplomatije Zigmar Gabrijel izjavio je da ne smatra da je u ovom trenutku neophodno širiti „normandijski format“ uključivanjem predstavnika SAD u pregovore, kao i da su američki partneri s tim saglasni.
„Ukazali smo na to da je bliski kontakt sa SAD neophodan, ali smatramo da ovakav format treba da bude sačuvan“, rekao je Gabrijel u subotu nakon sastanka „normandijske četvorke“ na nivou ministara inostranih poslova, održanog na marginama Minhenske konferencije o bezbednosti.
I šef francuske diplomatije Žan Mark Ero izjavio je da u ovom trenutku ne vidi alternativu „normandijskom formatu“ za rešavanje krize u Ukrajini.
Ministri „normandijske četvorke“ dogovorili su se u subotu da iskoriste uticaj na sukobljene strane na istoku Ukrajine za uspostavljanje primirja u okviru dogovora ranije usvojenih na nivou trilateralne kontakt grupe, rekao je Gabrijel novinarima i dodao da je reč o uvođenju primirja od 20. februara.
Mediji redovno objavljuju informacije o mogućnosti proširenja „normandijskog formata“, u kojem učestvuju Rusija, Ukrajina, Nemačka i Francuska, uključivanjem drugih zemalja, a pre svega Amerike, u proces mirovnog rešavanja krize na istoku Ukrajine.
Ministarski sastanak „normandijske četvorke“ održan je u subotu na marginama Minhenske konferencije o bezbednosti i trajao je oko jedan sat. U razgovorima su učestvovali šefovi diplomatija Rusije, Nemačke, Francuske i Ukrajine – Sergej Lavrov, Zigmar Gabrijel, Žan Mark Ero i Pavel Klimkin.
Prema rečima Zigmara Gabrijela, u narednih nekoliko sedmica biće održan novi sastanak „normandijske četvorke“.
Putin potpisao ukaz o priznavanju dokumenata Donjecke i Luganske Republike - Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz o priznavanju dokumenata izdatih građanima Ukrajine i osobama bez državljanstva koje žive na teritorijama Donjecke i Luganske oblasti Ukrajine dok se ne reši situacija u ovim regionima, saopštila je pres-služba Kremlja.
„Kao važeći priznaju se dokumenti koji služe za identifikaciju lica, dokumenti o obrazovanju i (ili) kvalifikaciji, krštenice, dokumenti o zaključenju ili prekidu braka, promeni imena, o smrti, vozačke dozvole, registracione oznake prevoznih sredstava koje su na teritorijama pomenutih regiona odgovarajući organi izdali državljanima Ukrajine i osobama bez državljanstva koje imaju stalno mesto boravka na ovim teritorijama“, navedeno je u ukazu.
U dokumentu se takođe navodi da državljani Ukrajine i osobe bez državljanstva koje stalno žive na teritorijama zasebnih regiona Donjecke i Luganske oblasti Ukrajine mogu da ulaze u Rusiju i izlaze iz nje bez viza, samo uz ličnu kartu.
Lider LNR Igor Plotnicki izjavio je da je ukaz ruskog predsednika Vladimira Putina o priznavanju dokumenata žiteljima Donbasa u Rusiji sudbonosna odluka, dok je lider DNR Aleksandar Zaharčenko ocenio da Putinova odluka govori o tome da borba žitelja Donbasa nije uzaludna.
„Današnji dan je za jedan korak približio republiku ka svetskom priznavanju našeg suvereniteta“, naveo je Plotnicki u izjavi objavljenoj na sajtu Luganskog informacionog centra.
Aleksandar Zaharčenko izrazio je zahvalnost ruskom predsedniku i istakao da je to još jedan dokaz da Rusija podržava i da će podržavati pravo svojih sunarodnika da se bore za svoj život, kulturu, jezik i za svoju čast i dostojanstvo.
„Ako Domovina-majka glasno i smelo podržava našu borbu, znači da je naša borba pravedna. Znači da naše žrtve nisu uzaludne. Znači da su naše nade opravdane“, rekao je Zaharčenko.
Priznavanje pasoša DNR i LNR u Rusiji je, istovremeno, „priznavanje zasluga i napora našeg naroda i naših ustanika koji su izdržali na bojnom polju i izveli neverovatan podvih u izgradnji države i uspotavljanju ekonomije“, rekao je Zaharčenko.
Lavrov: Nelogično povezivati ukidanje sankcija Rusiji sa sprovođenjem Minskih sporazuma -
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov smatra da je nelogično povezivati ukidanje sankcija Rusiji sa sprovođenjem Minskih sporazuma koje mora da realizuje isključivo Rusija.
„Već sam govorio o tome kako nelogično i veštački zvuči formula: ’Rusija mora da realizuje Minske sporazume i tada će EU ukinuti sankcije‘. Mi, takođe, želimo da se Minski sporazumi realizuju i mi svoje sankcije protiv Evropske unije nećemo ukinuti dok Minski sporazumi ne budu realizovani. To takođe treba da se shvati“, rekao je Lavrov na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu.
Prema njegovim rečima, prava slika i uzroci zašto se Minski sporazumi ne realizuju su „vrlo dobro poznati i Parizu i Berlinu i, nadam se, Vašingtonu“.
„I u drugim prestonicama. Uključujući i sedište NATO-a“, dodao je ruski ministar.
Minhenska konferencija jedan je od najvećih i najautoritativnijih foruma o bezbednosnim pitanjima. Na Konferenciji, koja se ove godine održava od 17. do 19. februara, učestvuje više od 30 šefova država i vlada i više od 80 ministara odbrane.
Rusija spremna da pruži pomoć u dešifrovanju podataka radara oborenog aviona iznad Ukrajine - Rusija je spremna da pruži pomoć međunarodnim istražiteljima u dešifrovanju podataka sa radara aviona „boing“ oborenog iznad Ukrajine, saopštila je Federalna agencija za vazdušni saobraćaj Rusije.
„Boing 777“ malezijske avio-kompanije se 17. jula 2014. godine tokom leta MH17 iz Amsterdama za Kuala Lumpur srušio u Donjeckoj oblasti Ukrajine. Poginulo je svih 298 putnika i članova posade.
„Uprkos tome što Rusiji i dalje nije jasno zašto je Holanđanima bilo potrebno oko tri meseca da prepoznaju tzv. tehničke probleme, ruska strana je spremna da međunarodnim istražiteljima u svakom trenutku pošalje stručnjake programere koji su upoznati sa sistemom dešifrovanja podataka sa radara“, navodi se u saopštenju.
Agencija je stakla da su radarski podaci za malezijski avion predati Holandiji u oktobru 2016. godine u najdetaljnijem obliku, neobrađeni, što govorio o njihovoj autentičnosti.
O spremnosti Rusije da pomogne u dešifrovanju radarskih podataka govorila je i portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, koja je istakla da niko ne žuri da pošalje zahtev za takvu vrstu pomoći.
Ranije su mediji saopštili da tužilaštvo Holandije ne može da dešifruje radarske podatke koje je Rusija poslala u slučaju pada malezijskog aviona na istoku Ukrajine i da su holandski istražitelji poslali Moskvi zahtev za slanje dodatnih podataka.
Mogerinijeva: Sankcije protiv Rusije treba da ostanu do realizacije Minskih sporazuma - Sankcije EU protiv Rusije treba da ostanu na snazi do realizacije Minskih sporazuma za rešavanje krize u istočnoj Ukrajini, izjavila je visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini.
„Za nas je veoma važno da Minski sporazumi budu u potpunosti realizovani. Kao što znate, na snazi su sankcije protiv Rusije i zbog nezakonitog ujedinjenja Krima i zbog sukoba na istoku Ukrajine. Te sankcije jasno su povezane sa punom realizacijom Minskih sporazuma i EU će nastaviti sa takvim stavom“, rekla je Mogerinijeva na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti.
Odnosi između Rusije i Zapada su se pogoršali zbog situacije na Krimu i Ukrajini. Krajem jula 2014. godine EU i SAD su od pojedinačnih sankcija protiv određenih fizičkih i pravnih lica prešle na mere protiv celog sektora ruske ekonomije. Kao odgovor na to, Rusija je ograničila uvoz prehrambenih proizvoda iz zemalja koje su joj nametnule sankcije.
Pens: Rusija treba da odgovara za svoje postupke u Ukrajini - SAD smatraju da Rusija treba da odgovara za svoje postupke u Ukrajini, rekao je potpredsednik SAD.
„Moramo da postupimo tako da Rusija snosi odgovornost i zahtevamo da se realizuju Minski sporazumi da bi se nivo nasilja na istoku Ukrajine smanjio“, rekao je Pens na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu.
S druge strane, predsednik Odbora za međunarodne poslove Saveta Federacije Rusije Konstantin Kosačov izjavio je da je Rusija razočarana tvrdnjom potpredsednika SAD Majkla Pensa da je samo Rusija odgovorna za realizaciju Minskih sporazuma, rekao je Kosačov.
„Razočarani smo Pensovim stavom da isključivu odgovornost za implementaciju Minskih sporazuma o Ukrajini nastavlja da snosi Rusija. Ta teza dovodi situaciju u ćorsokak i omogućava vlastima u Kijevu da beskrajno sabotiraju Minske sporazume“, istakao je on.
Merkelova: Minski sporazumi su jedino što trenutno postoji - Minski sporazumi su jedino što trenutno postoji, iako rezultati u oblasti ukrajinskog rešenja za sada ne ohrabruju, izjavila je nemačka kancelarka Angela Merkel.
„Minski sporazumi su jedino što trenutno imamo i koji, ako nema ničeg drugog, mogu da daju nadu, ali ne treba menjati jedinu stvar koja postoji“, rekla je kancelarka na Konferenciji o bezbednosti u Minhenu.
„Potrebno nam je političko rešenje, ja sam spremna da ponovo uložim napore i nastavim da radim, bez obzira na razočaranje“, dodala je ona.
Protest u Donjecku povodom dve godine Minskog sporazuma
Porošenko: Putin duboko i iskreno mrzi Ukrajinu - Ukrajinski predsednik Petro Porošenko je tokom govora na Minhenskoj konferenciji o bezbednosti optužio rusko rukovodstvo da „mrzi Ukrajinu“.
„Putin duboko i iskreno mrzi Ukrajinu. On negira identitet ukrajinskog naroda, ja to znam… On ne vidi Ukrajinu na političkoj karti Evrope… Krivica Ukrajine je u tome što je poželela da živi nezavisno i Rusija želi da nas kazni zbog toga“, izjavio je Porošenko.
Ruski predsednik je, inače, ranije rekao da je uveren da će „pre ili kasnije biti normalizovani odnosi Rusije s Ukrajinom“.
Uhapšen član ukrajinskog bataljona u pokušaju ilegalnog ulaska - Saradnici pogranične uprave Federalne službe bezbednosti Rusije uhapsili su člana radikalne organizacije „Asker“ koji je pokušao nelegalno da uđe u Krim, saopšteno je iz te uprave.
Uhapšeni, rođen 1997. godine, zove se Sejt Ibrahim Zajtulajev. On je pokušao da pređe granicu izvan graničnog prelaza.
Tokom pretresa kod njega je pronađena legitimacija člana „Askera“. Ispostavilo se da je Zajtulajev više od godinu dana bio u bataljonu „Noman Čelibidžihani“ koji je formirao jedan od inicijatora prehrambene i energetske blokade Krima Lenur Isljamov.
Zajtulajev je ispričao da se u bataljonu obučavaju specijalci za diverzije na Krimu. Protiv njega je pokrenut krivični postupak na osnovu člana „Nelegalan prelazak državne granice Ruske Federacije“.
Kremlj je ranije izrazio zabrinutost u vezi s pokušajima Kijeva da organizuje terorističke napade i diverzije na teritoriji Rusije. Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da ruske vlasti nisu spremne za mirno rešavanje situacije na jugo-istoku zemlje.
Raskolnici uz pomoć fašista silom zauzeli pravoslavni hram u zapadnoj Ukrajini - Raskolnici iz „Kijevskog patrijarhata“ su uz pomoć fašista iz „Desnog sektora“, silom zauzeli hram Ukrajinske Pravoslavne Crkve Moskovskog Patrijarhata u selu Kotjužini, Zbaraškog rejona Ternopoljske oblasti. To javlja informativno-prosvetiteljsko odeljenje Ukrajinske Pravoslavne Crkve
Hram Prvomučenika Stefana zauzet je po uobičajenoj shemi. Prvo su u ranim časovima u selo stigli fašisti iz „Desnog sektora Ternopolja“. O svemu tome su sami pisali na društvenim mrežama. Nakon toga, ovi ekstremisti su započeli nerede na seoskom zboru, plašeći pravoslavne meštane i zahtevali da oni budu izbačeni iz hrama, koji po zakonu pripada njihovoj seoskoj parohiji.
Komentarišući svoja razbojnička nedela na Fejsbuku, fašisti nisu krili da većina seljana nije podržala predaju njihove crkve u ruke raskolnika. „Žao mi je što većina tih penzionera nije podržala odluku svoje dece, koja su glasala za ukrajinsku crkvu“, napisala je pripadnica „Desnog sektora“ na društvenoj mreži.
Ukrajina - iz minuta u minut -
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
