Izvor: Vostok.rs, 03.Nov.2018, 11:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina i Novorusija iz minuta u minut - 02.11.
Karta povlačenja teškog naoružanja - kliknuti za uvećanje
Sprovođenje Minskih sporazuma - kliknuti na kartu za uvećanje
Karta situacije na frontu za 28.10. (karta kijevskih snaga) - kliknuti na kartu za uvećanje
Ispod se nalazi interaktivna mapa bojevih dejstava u Novorusiji - Klinuti ovde ili na mapu ispod
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
Pregled dešavanja na ratištu u Novorusiji za 02.11.
Ukrajina izvela raketno gađanje blizu granice Rusije - Kijev je izveo boojevo gađanje blizu granice sa Rusijom blizu Krima, saopštila je komanda Vazduhoplovnih snaga Oružanih snaga Ukrajine.
"U Hersonskoj oblasti, na poligonu Jagorlik, ispaljene su rakete iz PVO sistema S-300PS, S-300PT, Buk-M1, kao i testno lansiranje rakete iz modernizovanog sistema S-125M1 i Os-AKM2", navodi se u saopštenju. .
Ruski političari i vojni stručnjaci su ubeđeni da vežbe na teritoriji susedne države ne predstavljaju pretnju, jer "Ukrajina u vojno-tehničkim uslovima apsolutno nije konkurencija Rusiji".
Pregled političko-ekonomskih i drugih vesti za 02.11.
Ukrajinski policajci zaplenili više od tri hiljade tona proizvoda Alčevskog metalurškog kombinata - Ukrajinski policajci su kao „odgovor“ na ruske kontrasankcije zaplenili u luci Marijupolja više od tri hiljade tona proizvoda Alčevskog metalurškog kombinata, saopštio je generalni tužilac Jurij Lucenko.
Prema navodima Kijeva, proizvode je iz Rusije u Belgiju nosio brod pod zastavom Liberije.
„Naš odgovor na ’sankcije‘“, napisao je Lucenko na svojoj stranici na Fejsbuku.
Moskva: Sankcije Ukrajini recipročne mere - Portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova objasnila je odluku da se uvedu sankcije Ukrajini.
„Rečeno je da je to, nažalost, simetričan odgovor na akcije koje je preduzeo Kijev. Što se tiče reakcije na Zapadu: čini mi se da ljudi koji ispovedaju, u principu, globalno-sankcionu ideologiju, treba prema ovome da se odnose sa razumevanjem“, rekla je ona.
„Ne radi se o našim inicijativnim sankcionim koracima, već samo o recipročnim akcijama“, istakla je Zaharova.
„Mislim da se Rusija veoma dugo uzdržavala od preduzimanja takvih mera, ali je trenutni kijevski režim otišao predaleko da se ne bi odgovaralo na te neprijateljske korake koje smo videli“, dodala je ona.
OEBS pozvao Kijev da oslobodi ruskog novinara - Predstavnik OEBS-a za slobodu medija Arlem Dezir izrazio je razočaranje odlukom suda u Ukrajini koji je treći put produžio pritvor uredniku „RIA Novosti Ukrajina“ Kirilu Višinskom i pozvao ukrajinske vlasti da oslobode novinara.
„Ponovo pozivam ukrajinske vlasti da ubrzaju istragu protiv Višinskog i puste novinara“, rekao je Dezir, prenosi pres-služba OEBS-a.
Beogradski dani slobode u Lugansku - Povodom „Dana slobode“, kojim se od ove godine u Beogradu praznuju dani oslobođenja u Prvom i Drgom svetskom ratu, u Lugansku su, na prostoru Luganskog nacionalnog univerziteta „Vladimir Dalj“, u okviru kojeg je ove godine počeo sa radom Srpski kulturni centar, održani miting i okrugli sto pod zajedničkim nazivom „Beogradski dani slobode u Lugansku“.
U manifestaciji su uzeli učešće rektor univerziteta, sveštenik, deputati, predsednica udruženja „Slavjanoserbija“ i veći broj profesora, studenata i građana. Čitajte više
Merkelova: Nemačka će se zalagati za produženje sankcija Rusiji - Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da će se Nemačka zalagati za produženje sankcije Rusiji, jer još uvek ne postoji progres u realizaciji Minskih sporazuma.
„Prema stanju na današnji dan, Nemačka će se, uključujući i u decembru, zalagati za produženje sankcija“, rekla je Merkelova tokom posete Kijevu.
„Uvek smo govorili da su sankcije vezane za određenu situaciju i da ćemo, ako dođe do napretka, moći da razgovaramo o slabljenju sankcija“, istakla je Merkelova.
„Nažalost, sada je situacija takva da se Minski sporazumi ne sprovode“, dodala je ona.
Putin: Glas Rusije u svetu budućnosti će zvučati dostojno i samopouzdano - Predsednik Rusije Vladimir Putin je govorio o ciljevima rusofobije i mešalju u crkvene poslove, te je pozvao na pružanje otpora pokušajima određenih država da stvore „bezlične protektorate“ na postsovjetskom prostoru.
„Vidimo kakve napore preduzimaju danas kako bi promenili svet, uništili civilizacijske vrednosti i te kulturno-istorijske prostore koji su se vekovima formirali. Cilj je stvaranje različitih bezličnih protektorata, jer je lakše upravljati posvađanim narodima, lišenim nacionalnog sećanja, svedenim do nivoa vazala i iskoristiti ih kao monetu za potkusurivanje za svoje interese“, rekao je Putin na Svetskom ruskom narodnom saboru u Moskvi.
„Sa ovakvom praksom mi se, nažalost, suočavamo u mnogim regionima planete, uključujući i na postsovjetskom prostoru“, naveo je predsednik Rusije.
Putin je primetio da se za to koriste pećinski nacionalizam i rusofobija i sprovodi se grubo mešanje u crkveni život, koje je bez presedana.
„Ovakva politika je povezana sa ozbiljnim posledicama, ona je opasna. Međutim, život će sve da stavi na svoje mesto, jer se ljudi ne mogu naterati da idu protiv svoje vere, svojih tradicija, svog porodičnog rodoslova, na kraju krajeva, protiv prava, pravde i jednostavno zdravog razuma“, izjavio je predsednik Rusije.
Predsednik je pozvao je društvo na jedinstvo i koheziju, jer samo na taj način država može reagovati na istorijske izazove, odupreti spoljašnjem pritisku i braniti suverenitet.
"Glas Rusije u svetu budućnosti će zvučati dostojno i samopouzdano, predodređen našom tradicijom, našom unutrašnjom duhovnom kulturom, samosvešću i konačno, istorijom naše zemlje, kao prepoznatljive civilizacije - jedinstvene, ali ne svojom isključivosti", zaključio je predsednik.
"Ovo je zaista višestruka složenost, od kojih svaki aspekt nadopunjava i obogaćuje drugi", dodao je predsednik.
"Danas je razumevanje takve složenosti razvoja i civilizacija osnova za multipolarni svet, za održavanje principa međunarodnog prava", primetio je Putin.
Peskov: Sankcije Ukrajini iznuđena recipročna mera - Uvodeći ograničenja Rusija je recipročno odgovorila na sankcije Ukrajine. To je iznuđena mera koje je odgovor na korake koje je preduzela ukrajinska strana, izjavio je portparol predsednika Rusije Dmitrij Peskov.
„To su recipročne mere. Rusija nije bila inicijator takve restrikcione razmene. To je prinudna mera. To je odgovor na korake koje je preduzela ukrajinska strana“, rekao je Peskov novinarima.
On je objasnio i zbog čega se Petro Porošenko nije našao na sankcionom spisku.
„Tradicionalno se predsednik ne stavlja na spisak sankcija. To bi bilo previše“, rekao je on.
Ranije je premijer Rusije Dmitrij Medvedev potpisao ukaz o uvođenju specijalnih ekonomskih mera Ukrajini. Pod sankcijama su se našli 322 državljana Ukrajine i 68 ukrajinskih kompanija, a juče je premijer Medvedev potpisao uredbu.
Zaharova pozvala je međunarodne institucije da reaguju na produženje pritvora Višinskom - Portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova pozvala je međunarodne institucije da reaguju na produženje pritvora rukovodiocu „RIA Novosti Ukrajina“ Kirilu Višinskom.
Zaharova je primetila da ruska strana podržava izjavu predstavnika OEBS-a za slobodu medija Arlema Dezira o nastaloj situaciji.
„U njemu se, između ostalog, izražava nada u oslobađanje Kirila Višinskog 4. novembra. Ali samo što je stigla vest iz Ukrajine da taj poziv OEBS-a nije uzet u obzir, niti se čuo u Ukrajini. Nažalost, Kiril Višinski ostaje u pritvoru još mesec dana“, kazala je portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije.
Zaharova je naglasila da novinari imaju pravo na slobodu izražavanja svojih pogleda i mišljenja.
„Ni u kakvoj situaciji ne treba biti meta zbog svog rada. Mi ponovo pozivamo stručne međunarodne strukture i nevladine organizacije za ljudska prava da reaguju, reaguju odlučno i osude forme pritiska ukrajinskih vlasti na medije, ne samo na Kirila Višinskog, već na sve, uključujući sudske progone i fizičko nasilje“, dodala je ona.
Ukrajina - iz minuta u minut -
OVDE možete pogledati hronologiju događaja u Ukrajini i Novorusiji po danima
.jpg)
