Izvor: Nezavisne Novine, 07.Feb.2015, 22:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina glavna tema u Minhenu
MINHEN - Ukrajinska kriza bila je i danas, drugog dana 51. Minhenske konferencije, jedna od glavnih tema, a u centru pažnje svih izlagača bili su načini za okončanje konflikta na istoku Ukrajine i njenog uticaja na perspektive bezbjednosti u Evropi.
Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov kritikovao je SAD i EU za eskalaciju ukrajinske krize, naglasivši, pri tom, da je Rusija za mir.
Lavrov je rekao da bi razgovori >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << ruskog predsjednika Vladimira Putina, njemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsjednika Fransoa Olanda mogli pokrenuti nacionalni dijalog u Ukrajini.
"Svijet se nalazi na prekretnici", rekao je Lavrov, komentarišući ekstremističke tendencije u svijetu i nedostatak adekvatne međunarodne "sigurnosne arhitekture".
Moskva je spremna da bude garant budućih dogovora Kijeva sa samoproglašenim Donjeckom i Luganskom Narodnom Republikom (DNR, LNR), rekao je Lavrov.
"Ukrajinske kolege ne treba da se nadaju da će bezrezervna podrška, koju dobijaju sa strane, okončajte sve probleme", rekao je Lavrov.
Američki potpredsjednik Džozef Bajden je optužio Rusiji da ne poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, a Vladimira Putina da ne poštuje obećanja i ima direktan uticaj na istočnu Ukrajinu.
Optužujući Putina da zbog njega svijet izgleda drugačije nego 2012. godine, Bajden je najavio da će Amerika, premda nije za vojno rješenje, ipak i dalje pomagati Ukrajinu, kako bi se sama branila.
On je, takođe, najavio da će budući sporazumi sa Rusijom zavisiti od postupaka te zemlje.
Šef njemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer je, u kontekstu ukrajinske krize, upozorio na opasnost podjele Evrope i tražio kako od Rusije, tako i od Ukrajine rafigikaciju sporazuma iz Minska.
"Ako sada izaberemo pogrešan put....onda se može dogoditi da nam budu potrebne ne godine, već decenije da počistimo krhotine pogrešne politike i pogrešnog puta....", rekao je Štajnmajer.
Predsjednik Ukrajine Petro Porošenko je na konferenciji u Minhenu naglasio pravo svoje zemlje na samoodbranu i tražio hitnu obustavu vatre.
On je rekao da Ukrajina neće priznati "navodne izbore" u Donjecku i zatražio oslobođenje ukrajinskih vojnika, uhapšenih u borbama.
Porošenko je upozorio da ne može biti prelaznih rješenja za ukrajinsku krizu i naglasio evropsku orijentaciju svoje zemlje.
Premijer Srbije Aleksandar Vučić rekao je da treba da učinimo sve da nađemo način i to svim sredstvima da se uspostavi mir, "to je preduslov, a poslije možemo da krenemo sa razgovorima".
Šefica hrvatske diplomatije Vesna Pusić je izrazila uvjerenje da zamrznuti konflikti neće imati negativan uticaj na stabilnost na zapadnom Balkanu, istakavši da su zemlje regiona naučile svoju lekciju, stravičnim iskustvima 1990-tih godina.
U Minhenu je demonstriralo oko hiljadu protivnika globalizacije i međunarodne konferencije o bezbjednosti, uzvikujući i parole protiv NATO.
Ovogodišnje demonstracije održavaju se pod motom "Nema mira sa NATO", a organizatori iz redova levičarskih organizacija i sindikata, ocenjuju da će do završetka međunarodne konferencije o bezbednosti, najavljenog za nedjelju, demonstrirati oko 3.000 ljudi.
Na marginama Minhenske konferencije o bezbjednosti prvi put se sa novim generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom sastao Lavrov.
Stoltenberg je prebacio Rusiji odgovornost za situaciju u Ukrajini, a njih dvojica su se saglasili u tome da su njihove stavovi o situaciji u istočnoj Ukrajini jako različiti.
Stoltenberg je Lavrovu rekao da su koraci NATO na istočnim granicama alijanse preduzeti isključivo iz odbrambenih razloga.
U Minhenu je u petak otvorena 51. međunarodna konferencija o bezbjednosti, na kojoj oko 400 vodećih političara, šefova država ili vlada, raspravljaju o pitanju bezbjednosti u vrijeme opasnosti od terorizma, raspadu međunarodnog poretka, bezbjednosnoj budućnosti Evrope, ukrajinskoj krizi i drugim temama od svjetskog značaja.
Nastavak na Nezavisne Novine...
