Izvor: Vostok.rs, 15.Mar.2014, 11:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina: Teorija haosa
15.03.2014. -
Kobne greške unutrašnjih i spoljašnjih sila koje su izazvale eskalaciju napetosti u Ukrajini mogle bi se opravdati kad bi ono što se dešava bilo jedinstveno u novijoj istoriji. Ali, nije tako. U toku poslednjih decenija na Zapadu je stečeno ogromno iskustvo u smeni „nepravilnih“ režima.
Zašto podrška opozicionih snaga od strane spoljnih snaga još nijednom nije dovela do pozitivnih rezultata?
Odgovor glasi: očigledna nekompetentnost i zapanjujuća >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << nemarnost svih angažovanih stručnjaka. Sve smene režima u poslednjoj decenija su se bez izuzetka odvijale u zemljama sa „složenom situacijom“, s dubokim ekonomskim, društvenim, etničkim i verskim potresima. A na planovima za pomoć ovim zemljama radile su grupe najrazličitijih stručnjaka, kako zvaničnih – pravnika, diplomata i ekonomista, tako i ne baš zvaničnih – špijuna i vojnih lica. Ali, režimi su se menjali, a problemi ne samo da se nisu rešavali, već su se i zaoštravali.
Međutim, čak i u slučajevima svrgavanja diktatura u krajnje nestabilnim zemljama propusti u sopstvenim planovima nisu nikako objašnjavani. Tako je u sredu komandant zapadnog kontingenta u Avganistanu general Džozef Danford saopštio da ako međunarodna vojska u potpunosti napusti zemlju krajem 2014. godine Al Kaida može odatle da ostvari još jedan napad na Zapad. Trinaest godina pomoći i nema nikakvih rezultata!
Zapad sad napustivši neuspele „projekte“ pokušava da pomogne Ukrajini. Ovde nema otvorenog oružanog konflikta ili agresivnog diktatora. Objekat svrgavanja, predsednik Janukovič, je bespogovorno poslušao savet potpredsednika SAD Džoa Bajdena „o potrebi za ispoljavanjem maksimalne uzdržanosti“. Na kraju krajeva, odrekavši se borbe s opozicijom on je otputovao iz zemlje. Sva vlast se našla u rukama „vlade“ lojalne Zapadu. Za konačnu pobedu i stabilizaciju situacije potrebni su samo obećana politička i finansijska pomoć i saveti zapadnih stručnjaka koje greške ne treba činiti, a koji koraci su apsolutno neophodni.
Sve se, kao što je poznato, desilo upravo suprotno. Umesto deklaracije o jedinstvu zapada i istoka zemlje doneta je odluka o ukidanju zakona o statusu ruskog jezika kao regionalnog. Zato je umesto stabilizacije došlo do nemira na jugu, jugoistoku i na Krimu.
Takođe, niko od zapadnih savetnika nije posavetovao Kijevu da raseje bojazni Moskve povodom sudbine njenih vojno-pomorskih baza na Krimu gde se nalazi 70% cele infrastrukture ruske Crnomorske flote. Bojazni su bile osnovane: sve sadašnje rukovodstvo Ukrajine, uključujući i „predsednika“ Aleksandra Turčinova, stalno je izjavljivalo da boravak Crnomorske flote Rusije na Ukrajinskoj teritoriji protivreči njenim nacionalnim interesima. Opozicija koja je sad došla na vlast svojevremeno je otvoreno govorila da ovaj sporazum o baziranju flote protivreči Ustavu Ukrajine.
Rusiji su bili sasvim dovoljni vojno-pomorska baza u Sevastopolju i odlični odnosi sa stanovništvom Krima. Ali, da li je bilo moguće predvideti reakciju Moskve na očiglednu pretnju njenim interesima? Kao što je u intervjuu za MSNBC izjavio pomoćnik bivšeg državnog sekretara SAD Kolina Pauela Lorens Vilkerson: „Ja bih na Putinovom mestu učinio upravo ono što je učinio Putin i svako ko kaže da to nije moglo da se predvidi je ili budala ili prevarant.“
Rečeno je grubo, ali razumljivo. Ipak, čovek može dozvoliti da ga iskušenje savlada i može poverovati da Zapad ima dugoročne tajne strategije. Samo, treba da prizna da je njihov cilj – haos.
Vadim Fersovič,
Izvor: Glas Rusije
.jpg)
