Izvor: Politika, 29.Mar.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina, Krim i mi
Rusija je uvek bila na pravoj strani istorije
Glasanje u UN o pitanju Krima, održano 27. marta, pokazalo je da nije uspeo pokušaj da se Rusija izoluje na međunarodnoj pozornici. Uprkos pritiscima Zapada bez presedana, skoro polovina od 193 zemlječlanice UN nije podržala rezoluciju: 11 zemalja su istupile protiv (Belorusija, Armenija, Kuba...), 58 su bile uzdržane (Kina, Indija, Brazil, Južna Afrika, Vijetnam...), 24 su izbegle glasanje (Srbija, Izrael, Ujedinjeni Arapski >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Emirati...). Od ukupno 193 zemlje – 93 rezoluciju nisu podržale.
Međutim, nastalu situaciju u Ukrajini nije stvorila Rusija, već je ona rezultat duboke krize ukrajinske države, koju dve decenije uzastopce provocira Zapad i koja je dovela do naglog porasta antagonizma između zapada ove zemlje, sa njegovim nacionalističkim pojavama, i istoka zemlje, gde stanovništvo govori ruski jezik. Krizu su podsticale različite nevladine organizacije i fondacije, nezamisliva korupcija, oligarhija. Pomoćnica državnog sekretara SAD Viktorija Nuland je rekla da su Amerikanci u te svrhe potrošili više od pet milijardi dolara.
Raspirujući antagonizam, rušili su usput i ukrajinsku privredu. U sovjetsko doba Ukrajina je bila imućnija republika od Rusije. Danas je ona, po prihodima po glavi stanovnika, četiri puta siromašnija od Rusije. Bruto domaći proizvod te zemlje, sa 45 miliona stanovnika, 2013. godine bio je znatno manji od BDP-a Moskve i Moskovske oblasti, sa 14 miliona ljudi. Prihodi stanovnika Ukrajine su nekoliko puta manji od prihoda državljana Belorusije i Kazahstana.
Suština ruskog pristupa je u zajedničkom doprinosu prevazilaženju protivrečnosti između zapada i istoka Ukrajine, u ispunjavanju obaveza navedenih u sporazumu od 21. februara (oduzimanje oružja, sprovođenje istrage akata nasilja, uvođenje zakonitosti i reda), u sazivanju od spoljnog pritiska nezavisne ustavne skupštine i pripremanju novog ustava u kojem će se uzimati u obzir interesi svih regija. Bitno je da ta zemlja dobije federativno uređenje i neutralni vojno-politički status, da osim ukrajinskog jezika i ruski jezik, koji je inače maternji jezik više od polovine državljana Ukrajine, stekne status državnog.
Uz to je važno priznanje i poštovanje prava naroda Krima da određuje svoju sudbinu u skladu sa rezultatima referenduma od 16. marta 2014. godine, održanog, uzgred, u potpunoj saglasnosti sa međunarodnim pravom i Poveljom UN.
Smešne su izjave o tome da je Rusija, time što se saglasila sa voljom naroda Krima, prekršila međunarodno pravo i da mora da bude kažnjena.
Šta je to čudovišno učinila Rusija? Da li je možda ona zverski bombardovala Jugoslaviju? Da li je možda stimulisala albanske separatiste moralno, novcem i grubom silom? Da li je možda ubila više od tri hiljade mirnih stanovnika Srbije i zagadila zemlju osiromašenim uranijumom? Da li je možda bez ikakve dozvole UN okupirala Irak, što je do danas dovelo do pogibije više od milion (!) mirnih ljudi? Možda ona podržava Al Kaidu i druge terorističke grupe koje nastoje da vojnim putem obore legitimnu vlast u Siriji? Da li je možda ona bombardovala Libiju dok je nije vratila u kameno doba, pretvorivši je u raj za bandite? Ili se možda neviđeno kršenje međunarodnog prava ogleda upravo u tome što je Rusija bez ijednog hica obezbedila slobodno izjašnjavanje naroda Krima, koji je video smrtnu pretnju u novoj nacionalističkoj vlasti Kijeva i izrazio želju (96 odsto) da se vrati u otadžbinu?
Prijatno iznenađuje i kompetentnost pojedinih političara kada je reč o „referendumu” na Kosovu koji je „slobodoljubivim kosovskim Albancima” omogućio nezavisnost od „krvožednih Srba”. Uzgred, gde su barem izvinjenja rođacima hiljada nedužnih mirnih stanovnika Srbije koji su ubijeni tokom bombardovanja 1999. godine?
I ne treba da se priča o tome da će Rusija promeniti svoj stav prema pitanju Kosova u Savetu bezbednosti UN. Neće. Kosovo je oteto nezakonito. Kosovo je Srbija.
Zbog antiruske retorike izgleda kao da je dospelo u drugi plan to što je Ukrajina na ivici privrednog kolapsa. Vidimo da EU nije u stanju da pomogne čak ni vlastitim partnerima. Asocijacija Ukrajine i EU imaće za rezultat ne samo gubitak nezavisnosti (a vidimo kako okrutno evropska birokratija zahteva potčinjavanje svojoj volji onih koji žele da se priključe EU), nego i privredni kolaps. Gde će ona pronaći zamenu za rusko tržište za plasman svojih proizvoda? Koliko se malo sada o tome govori.
Ukrajinski narod je naš najbliži brat. Imamo zajedničku istoriju, bar sa centralnom, istočnom i južnom Ukrajinom, zajedničku veru, zajedničku kulturu, kod civilizacije. Milioni Rusa žive u Ukrajini i isto tako milioni Ukrajinaca u Rusiji. U Rusiji radi skoro pet miliona radnika migranata iz Ukrajine. Ne želimo da se u centru Evrope, pored Rusije, stvori evropski pandan Avganistanu, Iraku, Libiji ili Siriji.
Mi smo kao i Srbi često stradali u našoj istoriji zbog toga što nismo bili racionalni na zapadni način, nismo bili koristoljubivi. Za pravednost, istinu, platili smo visoku cenu. Ali ne možemo da izdamo naše nacionalne interese, praveći se da smo poslušni majmuni. Ropska psihologija nama je tuđa.
Što se tiče Krima, Rusija će pomoći Krimljanima da učine život mnogo prosperitetnijim i mirnijim. Uskoro će se dvostruko povećati plata onih koji su je primali iz budžeta – a to su desetine hiljada lekara, učitelja, državnih službenika. Duplo veće će biti penzije penzionera koji žive u Krimu. Pripremaju se ogromna ulaganja u privredu da bi se narednih sedam do deset godina Krim podigao do ekonomskog nivoa Ruske Federacije – dakle da se dohodak Krimljana poveća 4-5 puta.
Nije potrebna konfrontacija. Potrebno je više razmišljati o tome kako da se obezbedi normalan život i za istočne, i za zapadne Ukrajince, da se obezbedi poštovanje njihovih interesa i nada. I ovde bi Rusija, Zapad i druge zemlje zajedno mogli više da urade na realnom rešavanju problema Ukrajine, deeskalaciji sukoba i preporodu ove zemlje.
Rusija je već pobedila i pokazala političku volju. Rusija ima mnogo više saveznika nego što to neko pokušava da prikaže. To je de fakto pola sveta – oni koji nisu podržali rezoluciju UN, bez obzira na strašan pritisak. To je i sijaset naših prijatelja na Zapadu, i u toj istoj Nemačkoj, Italiji, Francuskoj. Rusija je uvek bila na pravoj strani istorije. I tokom vremena ćemo još jednom to videti, jer kako se kaže kod nas, Bog nije u snazi nego u pravdi.
*Ambasador Ruske Federacije u Republici Srbiji
Aleksandar V. Čepurin
objavljeno: 29.03.2014
