Izvor: Southeast European Times, 15.Apr.2014, 19:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Turski diplomata na čelu misije OEBS-a u Ukrajini
Nedavno imenovan za šefa posmatračke misije OEBS-a u Ukrajini, turski diplomata Ertugrul Apakan donosi misiji svoje iskustvo i stručnost, kažu zvaničnici i analitičari.
15/04/2014
Menekše Tokjaj za SETimes iz Istanbula -- 15.4.2014.
Imenovanje Ertugrula Apakana iz Turske za šefa međunarodne posmatračke misije u Ukrajini naglašava strateški i geopolitički značaj Turske u regionu, kako kao članice NATO-a, tako i kao dela crnomorske zajednice, >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << kažu analitičari.
Dok tenzije oko pobuna u istočnoj Ukrajini koje podržava Kremlj eskaliraju, specijalna misija Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) radi u Ukrajini na nadziranju bezbednosti i stanja ljudskih prava.
Misija sa sedištem u Kijevu činiće 100 posmatrača, a taj broj bi mogao da dostigne 500, a trenutno je u njoj zastupljeno 30 zemalja. Misija će funkcionisati u devet gradova širom Ukrajine.
Apakan, penzionisani turski diplomata, bio je stalni predstavnik Turske u Ujedinjenim nacijama od 2009. do 2012. godine, kao i ambasador u turskom delu Kipra od 1996. do 2000. godine i podsekretar Ministarstva spoljnih poslova od 2006. do 2009. godine.
Prema saopštenju koje je objavilo ministarstvo spoljnih poslova, posmatrači iz Turske takođe će prisustvovati misiji, a dva glavna zamenika šefa posmatrača Mark Eterington iz Velike Britanije i Aleksandar Hag iz Švajcarske pomagaće Apakanu.
„Verujem da će pod njihovim vođstvom specijalna posmatračka misija doprineti jačanju mira, stablnosti i bezbednosti i smanjenju tenzija na terenu u Ukrajini“, navodi se u saopštenju predsedavajućeg OEBS-a, švajcarskog ministra spoljnih poslova i predsednika Konfederacije Didijera Burkaltera.
Njihov rad biće od kritičnog značaja za sukob između trupa koje podržava Kremlj sa pripadnicima ukrajinske vojske u istočnoj Ukrajini. Kijev je u nedelju (13. aprila) saopštio da šalje trupe u sklopu, kako je rekao, „velike antiterorističke operacije“ i ponudio amnestiju svima koji su predali oružje do ponedeljka.
Rusija je u međuvremenu nagomilala hiljade vojnika na granici, što je povećalo zabrinutosti da će preduzeti vojne korake pod izgovorom da štiti lokalne Ruse u istočnom delu zemlje.
Ozdem Sanberk, koji je bio podsekretar u Ministarstvu spoljnih poslova, kaže da je Apakan iskusni diplomata, stručnjak za međunarodno pravo i uspostavljanje pomirljivog tona u diplomatiji.
„Tokom krize u Gruziji 2008. godine pokazao je veliku veštinu za izlaženje na kraj sa pitanjima povezanim sa Poveljom iz Montrea iz 1936. godine o uređenju Crnog mora, kao i vremenom ostanka i težinom brodova koji pripadaju trećim zemljama“, rekao je Sanberk za SETimes.
Oktaj F. Tanrisever, profesor međunarodnih odnosa na Bliskoistočnom tehničkom univerzitetu u Ankari, kaže da Apakan „može da dođe do nekih interesantnih viđenja“ o trenutnim tenzijama u Ukrajini i da bi mogao da iznese „konstruktivne preporuke za rešavanje ove situacije“.
„Očekuje se da će [Apakan] naglasiti položaj krimskih Tatara i drugih neruskih etničkih zajednica na krimskom poluostrvu i preporučiti mere za zaštitu njihovih osnovnih ljudskih prava i kolektivnih kulturnih i političkih prava, pored niza mera za izgradnju poverenja u cilju upravljanja ovom krizom“, rekao je Tanrisever za SETimes.
Prema Sanberku, uspešno izlaženje na kraj sa ukrajinskim pitanjem važno je za Tursku u pogledu korišćenja njenih sredstava diplomatskog i mekog pritiska radi uspostavljanja stabilnosti i mira u susedstvu zemlje.
„Turska, sa svojim strateškim i geopolitičkim značajem kako kao članica NATO-a tako i kao zemlja koja se graniči sa Crnim morem, postaje ključni igrač u izlaženju na kraj sa ovom krizom, zajedno sa međunarodnom zajednicom“, rekao je Sanberk. „Turska takođe ima odgovornost za sprovođenje odredbi Povelje in Montrea za Crno more i za zaštitu prava krimskih Tatara koji imaju istorijski afinitet prema turskom stanovništvu.“
Poseta turskog ministra spoljnih poslova Ahmet Davutoglua Kijevu 1. marta pokazala je da Turska neće postati pasivni posmatrač u ovoj situaciji i da će nastaviti da teži prijateljskom i kooperativnom Crnom moru, kaže Sanberk.
Umut Koldaš, direktor Bliskoistočnog instituta na Bliskoistočnom univerzitetu na Kipru i bivši šef misije OEBS-a za nadgledanje izbora 2001. godine na Kosovu i misije u Bosni 1998. godine, kaže da se raspoređivanje specijalne posmatračke misije OEBS-a u Ukrajini odvija na kritičnom raskršću krize.
„Imajući na umu nevoljnost Rusije, ne može se sa lakoćom reći da će OEBS lako izaći na kraj sa odjecima krize u kratkoročnom periodu“, izjavio je Koldaš za SETimes . „Međutim, bez obzira na zabrinutosti i strepnje Ruske Federacije, posmatračka misija OEBS-a mogla bi da razbije led između država članica OEBS-a u pravcu rešavanja spora, dugoročno gledano.“
U tom smislu, vanredni predsednički izbori, zakazani za 25. maj, biće važna prilika za posmatračku misiju da nadzire izborni proces, rekao je on.
OEBS je ranije imao ključnu ulogu u mnogim delovima sveta kada su u pitanju nadziranje stanja ljudskih prava i izbori -- na primer devedesetih godina tokom jugoslovenske krize, a onda na Kosovu, pa u Gruziji 2008. godine.
Kakav bi uticaj posmatračka misija OEBS-a u Ukrajini mogla da ima na tenzije u zemlji? Iznesite svoje mišljenje u prostoru za komentare.
Nastavak na Southeast European Times...
