Izvor: Politika, 02.Mar.2015, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Trka za američkim naoružanjem
Američki kongresmeni, i republikanci i demokrate, zatražili su ovih dana od predsednika Baraka Obame da, „u vidu pomoći”, odobri slanje najrazličitijih tipova naoružanja vojsci koja se pod komandom vlade u Kijevu bori u ukrajinskom Donbasu. Državni sekretar SAD Džon Keri se zasad nije decidirano izjašnjavao o ovom zahtevu, ali je iz svega što je izjavljivao proteklih dana jasno da je i on vrlo blizak pomenutoj opciji.
Ovaj, po svemu opasan potez, kako se slažu analitičari >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << postsovjetskih zbivanja, sigurno ne bi doneo mir u Ukrajinu. Naprotiv, u rat bi, kao dve direktno sukobljene strane, uvukao SAD i Rusiju. A imajući u vidu istorijske fakte i činjenicu da se u bivšoj sovjetskoj republici na terenu vodi klasičan kopneni sukob, nema nikakve sumnje ko bi iz njega izvukao deblji kraj.
Sve pomenuto navelo je analitičara Daga Bendoua da se u listu „Forbs” izuzetno grubim rečima obruši na američku vlast.
„Američku spoljnu politiku vode – glupaci!”, piše Bendou. „Kako drugačije razumeti zahteve obe parlamentarne partije da se SAD mešaju u svaki sukob u svetu, bez obzira na moguće posledice? Uopšte nije važno koliko katastrofalni mogu da budu rezultati takve umešanosti, vojni lobi insistira na njihovoj opravdanosti. Svi problemi koji bi iznikli iz takvog procesa objašnjavaju se tek nedostatkom istinske namere: premalo vojnika je uključeno, premalo stranaca likvidirano, premalo stranih država bombardovano, ili je uništen njihov državni poredak, premalo zemalja okupirano, premalo godina potrošeno, nedovoljno para protraćeno...”, objašnjava Bendou.
Bendou za svoje tvrdnje ima jake adute. Naime, prema najnovijim istraživanjima javnog mnjenja koje je sproveo institut „Pju”, većina Amerikanaca (53 odsto) ne slaže se sa slanjem oružja Ukrajini. Razlozi su očigledni. Prvo: Ukrajinci u ratu protiv proruskih snaga nemaju nikakve šanse. Drugo: to oružje neko mora da plati, a vlada u Kijevu nije baš pri parama, tako da će konačni račun, najverovatnije, na ovaj ili onaj način, na naplatu stići samim američkim građanima. Treće: to je direktno uvlačenje SAD u još jedan bespotreban i unapred izgubljen rat. I četvrto: sada je već jasno da je Moskva i na propagandnom planu uspela da potisne Amerikance i veže za sebe i zemlje koje su, kao članice NATO-a, direktni vojni partneri SAD.
Sa druge strane, više od 40 odsto žitelja Rusije veruje da bi, ukoliko bi Amerikanci ostali pri nameri da Ukrajini isporuče novo naoružanje, lako mogao da izbije novi veliki svetski rat. Tako je pokazalo istraživanje Sveruskog centra za ispitivanje javnog mnjenja, obavljeno u 46 subjekata Ruske Federacije.
Kako je prenela agencija Tas, ista anketa pokazala je i da će ukrajinski građanski rat samo dobiti na žestini i tragičnosti ukoliko pripadnici vojske pod komandom Kijeva dobiju američko oružje.
Na pitanje kako bi Moskva trebalo da se ponaša u datom slučaju, nema unisonog odgovora, ali 23 odsto ispitanih se izjasnilo da njihova zemlja ne bi trebalo bezglavo da reaguje na sličnu provokaciju već bi, pre svega, trebalo da vodi računa o sopstvenim interesima i interesima sopstvenih građana. A pod time se sada već podrazumevaju i žitelji ratom zahvaćenih ukrajinskih provincija – Donjeck i Lugansk.
U problemu su i Evropljani. Države članice Evropske unije, kao verni sledbenici Vašingtona, strepe da bi prekomorski saveznik u tom eventualnom novom ratu mogao upravo njihove mladiće da upotrebi kao „meso za klanicu”. A posle 60 godina kakvog-takvog mira i nesumnjivog ekonomskog napretka, malo je onih na Starom kontinentu koji se danas, posle ne tako davne balkanske drame, oduševljavaju idejom o novoj ubistvenoj oružanoj avanturi.
Interesantno je da se priča o isporukama američkog oružja Ukrajini intenzivirala baš u trenutku kada je na terenu postignuto primirje i kada su dve strane ozbiljnije počele da razmišljaju o povlačenju teškog naoružanja iz zone borbenih dejstava. Ovo specifično dolivanje ulja na vatru nije novitet u američkoj ekspanzionističkoj politici. Svuda tamo gde nisu uspeli da se pokažu kao direktni vojni pobednici, kao na primer u Avganistanu, Libiji i Iraku, vašingtonske birokrate su nekoj od tamošnjih zaraćenih strana bile spremne da „pomognu”. Pri tome su uvek birale onu stranu za koju su bili ubeđeni da će po okončanju klanice pristati da bude sluga Amerikanaca. I uvek su pogrešili.
Uostalom, i stvaranje Islamske države, koja se pokazala kao najljući protivnik SAD posle Al Kaide, potvrda je politike koju Dag Bendou naziva – glupom.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 02.03.2015.
.jpg)
