Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 25.Mar.2022, 17:59
Tibor Varadi: Daleko od međunarodne pravde
Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda Karim Kan najavio je istragu o navodnim ratnim zločinima i zločinima protiv čovečnosti počinjenim u Ukrajini od početka invazije Moskve. Saopštenje je usledilo nakon što je 39 zemalja zatražilo zvaničnu istragu. Problem je što Rusija, poput Amerike i Kine, ne priznaje jurisdikciju ovog suda. Američki kongres otišao je korak dalje i Vladimira Putina već proglasio ratnim >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << zločincem!? Sa druge strane svoju invaziju na Ukrajinu Rusija opravdava navodnim genocidom koji je oružana formacija Azov počinila od 2014. godine na prostoru samoproglašene Donjecke Republike! Gde je u celoj priči međunarodno pravo i koji su to mehanizmi koji garantuju da je moguće doći do konačne pravde, pitali smo profesora međunarodnog prava, akademika dr Tibora Varadija.
Gospodine Varadi deo ratne ukrajinske krize svakako je i priča o krštenju međunarodnog prava. Međutim, vi ipak spadate u eksperte koji tvrde da pravo i pravično postupanje nikad u ljudskoj istoriji neće postati krajnja istina nego ću uvek biti samo cilj kome se teži. Koliko smo bliži pravu u definisanju ukrajinskog rata?
Kao što ste to i citirali zaista ja mislim da je pravo više cilj nego rezultat, i kod Ukrajinskog rata mislim da smo daleko od rezultata. Pre svega kad je reč o međunarodnom pravu to je pravo mnogo manje moćno nego unutar jedne države. Postoji individualna odgovornost za to je Nirnberg bio možda najsnažniji primer, zatim je Haški tribunal koji je sudio za zlodela počinjena u sukobu u bivšoj Jugoslaviji, i danas postoji Međunarodni krivični sud koji sudi pojedincima za počinjena dela međutim najveće zemlje sveta nisu pristupile se to Međunarodnom krivičnom sudu. Znači pojedincima koji čine nedela a državljani su recimo Amerike ili Rusije, ne može se suditi pred Međunarodnim krivičnim sudom jer ni Amerika, ni Rusija, i još neke moćne sile kao što je Kina nisu pristupile međunarodnom krivičnom sudu. E sad ono što je moguće ali ne verujem da će ovde dati rezultat, to su sporovi pred Međunarodnim sudom pravde.
Treba napomenuti da se sporovi između država pred Međunarodnim sudom pravde mogu voditi po dva osnova. Voleo bih da nam pojasnite koje su to situacije?
Pa vidite ta dva uslova, alternativna uslova su ili da se države sporazumeju da se jedan konkretan sud vodi pred Međunarodnim sudom pravde za to ovde ima vrlo malo šansi, a drugo da su obe države članice neke međunarodne konvencije koja predviđa nadležnost. Takva je konvencija Konvencija o genocidu i ona je primenjena, odnosno bilo je nastojanje da se primeni i u sporovima oko bivše Jugoslavije gde su tužbe možda i zbog toga veštački podignute na nivo genocida, jer da je reč o drugim delima ne bi bilo nadležnosti. E sad, između Ukrajine i Rusije postoji jedan spor koji je pred Međunarodnim sudom pravde koji je poslednjih godina mislim da je dobio mnogo manje pažnje to je spor povodom Krima i tu je Ukrajina tužila Rusiju, ako se dobro sećam 2017. godine na osnovu dve konvencije - Konvencija o finansiranju međunarodnog terorizma i Konvencija o eliminaciji rasne diskriminacije. Obe konvencije su konvencije u kojoj su i Ukrajina i Rusija zemlje članice i taj spor je u toku koliko je tu prikladno govoriti o finansiranju terorizma i rasnoj diskriminaciji to je otvoreno pitanje, ne znam pojedinosti jer nisam bio u prilici da vidim spise, ali znam da je to u toku i da je 8. april vreme kada Ukrajina treba da podnese jedan novi pismeni podnesak, dok Rusija ima vreme do 8. decembra. E sad, ono što je danas izazvalo više pažnje to je tužba Ukrajine sa osloncem na Konvenciju o genocidu, i opet kažem da je verovatno taj oslonac nađen zbog toga što tu postoji nadležnost jer su i Rusija i Ukrajina zemlje potpisnice konvencije. Po mom ličnom mišljenju sigurno je tu bilo povreda međunarodnog prava pre svega od strane Rusije ali i od strane Ukrajine međutim ne verujem da se to može staviti na tako visoku policu kao što je užas genocida. Onda je 16. marta doneta jedna privremena mera, i u toj privremenoj meri je odlučeno da Rusija treba da obustavi svoje vojne operacije i da treba da obuzda svoje paravojne snage, a isto tako je odlučeno da obe strane treba da se uzdrže od svake akcije koje bi doprinele jačanju sukoba. Znači doneta je ta privremena mera ali ne verujem da će imati ozbiljan uticaj na sam spor, mada mi se čini da je to upravo i jedini način da se dođe do nekog sporazuma.
Kada ste pomenuli Konvenciju o genocidu koliko je problem u činjenici, čak i na osnovu iskustava rata na prostoru bivše Jugoslavije, da se pojam genocida koristi više kao politički a manje kao pravni argument? Sa druge strane imamo i Rezoluciju američkog kongresa kojom se Vladimir Putin ad hok proglašava ratnim zločincem!? Koliko takve i slične političke inicijative imaju težinu u kontekstu međunarodnog prava, a koliko nas zapravo udaljavaju od pravde?
Znate taj rat je pomalo i komunikacijski rat i u tom komunikacijskom ratu neke stvari, kao što je recimo stvarnost ili kao što je pravo, nažalost dobijaju posrednu ulogu. Što se genocida tiče ja sam više puta rekao da kvalifikacija genocida za svako nedelo koje nam je pred očima samo zato jer zvuči jače, čvršće i grublje, pomalo šteti dostojanstvu onih koji su stvarno žrtve genocida, i ne bi trebalo tu reč previše koristiti u političkim sukobima, ali nažalost koristi se. I ovde, ja mislim da je napad Rusije na Ukrajinu zaista jedna povreda međunarodnog prava, trebalo bi posebno dokazivati, ali je sasvim verovatno gotovo izvesno da su činjena nedela kojima se kršilo međunarodno pravo, verovatno ne samo sa jedne strane, ali mi je teško poverovati da to dostiže nivo genocida. A što se izjave Džozefa Bajdena tiče ja mogu da se složim da je Rusija prekršila međunarodno pravo kao što je to učinila i Amerika u više navrata. Baš zbog toga ja i dalje navijam za to da umesto komunikacijskog rata ukrajinska kriza napokon dođe na poprište prava ali to je ovom času više želja nego stvarnost!
Ne grade se sporovi pred međunarodnim sudovima samo kroz užasne pojmove koji čine jedan rat, naime ovih dana se postavlja i pitanje koliko su sankcije koje zapad uvodi Ruskoj federaciji po svojoj prirodi u suprotnosti sa odredbama pojedinih međunarodnih pravnih normi?
I to je zaista jedna važno važno pitanje. Vidite ja mislim da tu postoji reakcija koju je koju nosi više zanos nego logika. Da navedem jedan najbizarniji primer, međunarodna federacija koja se bavi zaštitom mačaka je zabranila da se mačke ruskog porekla pojave na izložbama i priredbama. Zatim znate da Vimbldon traži da se ruski teniseri ograde od Putina, a ti ruski teniseri imaju porodicu u Rusiji u kojoj u ovom času nije na delu baš neka savršena demokratija što bi značilo da to može naštetiti njihovim porodicama. Kada se svojevremeno zapad, sa razlogom, odvojio od staljinizma onda je princip, da li neko može da igra tenis, ili može da peva, ili može da bude dirigent, isključivo zavisio od toga da li taj neko dobro peva i dobro igra tenis, a ne kakvog je političkog uverenja. Znači da tu apsolutno ima preteranih reakcija, mada što se tiče ekonomskih sankcija tu bi se i moglo naći malo više logike mada i tu ima preterivanja. Ponavljam da bi, čini mi se, umesto nadgornjavanja trebalo ići ka nekom sporazumu. U toj tužbi pred međunarodnim sudom pravde koji vodi Ukrajina i koji je u toku na osnovu Konvencija o zaštiti protiv rasne diskriminacije najviše govori o pravima Čečena i Ukrajinaca na Krimu, i oni svi sigurno zaslužuju da sačuvaju svoj identitet, baš kao što i Rusi zaslužuju da sačuvaju svoj identitet na teritoriji Ukrajine! 2014. godine su doneti ukrajinski propisi koji su bili dosta grubi prema manjinama pre svega prema ruskoj manjini, ali prema rumunskoj i mađarskoj manjini. E, sada Ukrajinci traže da se štite manjina na Krimu i to bi trebalo da budu rešivi problemi, bez da se odustane od nekih suvereniteta. I možda je krajnje vreme da se vratimo rešivim problemima umesto što stvaramo nerešive.
I za sam kraj gospodine Varadi, da li se može zaključiti da je jedina "dobra stvar" u ovoj invaziji Rusije na jednu suverenu državu to što je opet tema međunarodnog prava vraćena u javnost?
Mislim da je to vrlo umesna opaska i pitanje, i ja se slažem i radujem se tome na neki način, mada je cena previsoka, ali je zaista međunarodno pravo stavljeno u centar pažnje, međutim to nije samo po sebi još nije pobeda međunarodnog prava, ali je data šansa međunarodnom pravu. Ja sam tokom svog života video mnogo šansi, iskorišćenih i neiskorišćenih, pa eto ostaje mi da se nadam da će ovo zaista biti šansa za međunarodno pravo da konačno napravi korak napred.
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
