Izvor: Politika, 26.Sep.2012, 23:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajne nosača pod brojem 16
Prvi kineski nosač aviona označava zaokret u politici zemlje koja je vekovima bila okrenuta ka unutrašnjosti
Vašington – Prvi kineski nosač aviona ušao je u utorak u operativnu službu posle gotovo 15 godina otkako je jedna putnička agencija iz Hongkonga na aukciji u Ukrajini kupila nedovršeni nosač „Varjag“ koji potiče iz sovjetske ere.
Kini je nosač kulminacija duge borbe da stekne globalno uvažavanje i uspostavi čvrstu poziciju među >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << glavnim globalnim silama, ne samo kao središte proizvodnje, već podjednako i u ekonomiji, politici i vojsci, piše u analizi američki centar „Stratfor“.
Nedavno nazvan „Ljaoning“, nosač je pre mesec dana obavio deseti i poslednji test na moru, i ušao u službu u trenutku intenzivnog zanimanja za kineske pomorske kapacitete.
Peking i Tokio nastavljaju da se sukobljavaju oko kontrole spornih ostrva Senkaku/Đaoju, a Kina je poslednjih nekoliko godina pokazala da je mnogo aktivnija u Južnom kineskom moru suprotstavljajući se teritorijalnim zahtevima Filipina i Vijetnama, što je sve izazov akcijama američke mornarice u regionu.
Kineski komentatori već su konstatovali da će nosač aviona značajno ojačati stratešku poziciju Kine oko ostrvskih sporova.
Ipak, Peking je „Ljaoning“ označio brojem 16 – dvocifreno a ne trocifreno – čime ga identifikuje kao brod za obuku a ne za borbene operacije. Ova dihotomija – priznanje izlaska Kine na globalnu vojnu scenu uz umanjivanje bilo kakvih agresivnih namera kineske vojne evolucije – zalazi u srž sadašnje situacije.
Dok stiče svoju vojnu moć, Kina rizikuje rastuće odgovore suseda koji bi želeli da se suprotstave uvećavanju njenih još nedovoljno razvijenih kapaciteta. Uprkos izgradnji kineske armije u vreme trodecenijskog ekonomskog rasta, Kina ostaje ranjiva.
Unutrašnji stresovi uključuju uvećani raskorak između ekonomskog i socijalnog razvoja i stagnaciju jednopartijskog sistema. Povrh toga, Kina se suočava sa vekovnim problemom tradicionalne kontinentalne sile koja pokušava da uđe u pomorsku sferu.
Iako ima duge obale, Kina je tokom istorije bila okrenuta ka unutrašnjosti i njenim još dužim granicama. Najveći deo prirodnih bogatstava i ljudskog kapitala Kine lako je dostupan kopnenim putevima, dok se najveće pretnje bezbednosti takođe nalaze na kopnenim granicama.
Rezultat je da se Kina retko oslanjala na jaku mornaricu, čak nije ohrabrivala ni gradnju jake trgovačke flote.
Dolazak zapadnih ratnih brodova sredinom 19. veka šokirao je Kineze. Još teže su doživljene pobede Japanaca u kinesko-japanskom ratu krajem tog veka i kasnije japanske pobede u ratu sa Rusijom početkom 20. veka. Uzdrman kineski sistem nije uspeo da se suprotstavi Evropljanima.
Ali, rast konkurentske azijske sile – koja je mogla da pobedi ne samo Kineze već i Evropljane, potpuno je šokirao Kinu. Uspon Japana naterao je Kinu da preispita svoje poglede na pomorsku moć.
Kina je uprkos tome najvećim delom 20. veka bila fokusirana na unutrašnju nestabilnost: japansku invaziju, građanski rat, haos tokom Maovih godina, menadžment ekonomskih reformi Deng Sjaopinga.
Tek devedesetih, kada se Kina jasno uzdigla kao središte globalne proizvodnje, zemlja je usmerila pažnju na poboljšanje svojih pomorskih kapaciteta više od obalske straže.
Vojna evolucija propraćena je snažnijom političkom pozicijom oko teritorijalnih pitanja. Uporedo sa konfrontacijom niskog intenziteta sa Japanom i Filipinima, Kina agresivnije uzvraća na američke pomorske aktivnosti blizu svojih voda.
Razvoj pomorske moći u nekoj meri nije samo pitanje vojnih kapaciteta Kine. To je potvrda da Kina može da se suprotstavi prodoru zapadne vojne sile, da više nije slaba kao u vremenima dinastije Ćing.
Kina želi da pokaže svoju rastuću vojnu moć. Peking želi da pretnju silom iskoristi da SAD odvrati od ulaska u kinesku sferu uticaja i da pojača težinu sopstvenih zahteva prema susedima.
Čak i ako „Ljaoning“ prevashodno ima trenažnu ulogu – kao simbol osnažene namere Kine da osigura i odbrani svoje interese – nosač ističe političke zamke kineskog napora da izgradi bolju mornaricu.
Nosač sam po sebi neće u kratkom roku podići ukupne pomorske kapacitete niti će pomoći efikasnijoj odbrani pomorskih zahteva. Istovremeno, dok Kina nastavlja da jača, odgovor susednih zemalja mogao bi da vodi upravo suprotnom od onoga što Peking želi: stvaranju velikog okeanskog zida koji ne bi postojao da neprijatelje Kine drži izvan – već da zaključa Kinu.
objavljeno: 27.09.2012.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
