Izvor: Prva.rs, 23.Feb.2016, 10:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Svadba, svadba! Na ukrajinski način
Vreme je za svadbu!
Pripreme za svadbu u Ukrajini traju dosta dugo, a sama svadba u ukrajinskom narodu može da potraje danima, pa čak i nedeljama. Ukrajinska svadba sačinjena je od niza običaja, od kojih većina datira još iz prehrišćanske (pa i paganske) ere, i ima dosta magijskih i ritualnih elemenata.
Svakako, Ukrajinci dosta pažnje pridaju ceremoniji svadbe, s obzirom na to da uključuje pevanje običajnih pesama, ples, pa čak i neke vizuelno-scenske delove.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs <<
Svadba se obično sastojala iz tri velika dela. Prvi deo je činio prosidbu : mladoženja, sa svojim pomoćnicima, „starostama” ili svatovima, išao je kod roditelja mlade, da bi uspeo da privoli mladu da se uda za njega. Ovaj ritual vrlo je sličan srpskom „otkupu mlade”. Ako mlada nije htela da se uda za njega, dala bi mu bundevu, što je bio simbol odbijanja, i često je bilo vrlo sramno za mladića koji se ženi (veruje se da mladić dobija bundevu od mlade koja ne želi da se uda za njega samo da ne bi otišao kući praznih ruku, a ako jednom dobije bundevu od mlade, više ne može da je ponovo pita da se uda za njega). Ukoliko mlada pristane na brak, vezala bi svatovima vezeni peškir preko leđa, a mladoženji bi pružila tanjir sa maramo, koju je neretko sama pravila, a zatim bi ih sve pozvala da se ugoste i da večeraju. Ovaj obred se često radio kasno noću, kako bi „ostao u tajnosti”.
Nakon uspešne prosidbe, roditelji mlade su posećivali mladoženjino domaćinstvo, da bi mogli da procene da li je mladoženja uspešan domaćin i da li je dovoljno dobar za njihovu ćerku. Neretko je mladoženja za ovaj trenutak od bliskog komšije pozajmljivao konje, burad sa zrnevljem, i sl. kako se dokazao i pokazao pred svojom izabranicom i pred njenim roditeljima.
Veselje!
Napokon, dolazi glavni deo i sam početak svadbe – veridba, koja predstavlja „ugovor o braku” nakon kojeg se odbijanje smatralo zabranjenim, i nepoželjnim, a mlada koja bi, bez obzira na sve, ipak odbila mladića, naišla bi na osudu naroda.
Veridba je označavala početak svadbe, koja traje dva dana, ali proslavljanje braka između dvoje ljudi, kao što smo rekli, može da traje i nedeljama. Pevaju se obredne pesme, naročito pri pravljenju “korovaja” – specijalnog ritualnog hleba koji su, po pravilu, morale da prave domaćice iz dobrostojećih porodica, kako bi donele sreću i blagostanje mladom bračnom paru. Gosti su dolazili i kod mladoženje, i kod mlade. Mladoženja je pravio svojevrsni „karavan” koji je išao po mladu i čašćavao je. Mlada je morala biti spremna da napusti svoju rodnu kuću, i zato je, pre nego što ode, morala da sedne na „svadbenu stolicu”, dok joj devojke raspliću kosu uz tužne pesme. Potom se njena kosa prekriva vezenom maramom, „korovaj” se lomi i deli gostima i mlada je spremna da napusti svoj dom i svoje roditelje i započne novi život sa mladoženjom.
A svekrva?
Drugi dan svadbe rezervisan je za prilagođavanje mlade novom domu i njenim roditeljima, tačnije, „dodvoravanje svekrvi”. Mlada je tokom drugog dana svadbe bila zadužena da skuva ručak u novom domu, založi vatru u peći i udovoljava i ugosti svekrvu kako valja.
Tokom celog drugog dana svadbe razni dramski elementi su se uključivali u ceremoniju jer se smatra da imaju poseban, magijski uticaj. Svi su se prerušavali – u životinje, u prosjake, itd. Najinteresantniji običaj je prerušavanje u „lažnu mladu”. Naime, jedan mladić se oblačio u dronjke, nosio je venac od koprive na glavi, i bio je sav čađav, i takav je dočekivao goste. Ubeđivao je majku mlade da je to „ona, njena mila kćerka”, sve dok se prava mlada eventualno ne pojavi.
Mesec dana nakon završetka svadbe porodice mladenaca su išle u česte međusobne posete kako bi se učvrstio jak i zdrav odnos među njeima i kako bi se oformila „nova, zajednička porodica”.
Svadba u Ukrajini je, bez sumnje, jedan od najradosnijih i najveselijih običaja jer se njome slavi ljubav mladenaca, rađanje nove, velike porodice, i naravno, slavi se život.
Autor teksta – Milovan Milojević
