Izvor: Politika, 22.Apr.2010, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strategija iz Harkova
Ruski gas je dobrodošao, ali ne i ruska crnomorska flota, smatraju pojedini ukrajinski analitičari
Ukrajina je dobila jevtiniji ruski gas, ali je opasno ugrozila sopstveni suverenitet – zaključak je većine komentara povodom dogovora koji su u sredu u Harkovu postigli predsednici Dmitrij Medvedev i Viktor Janukovič. Potpisivanje sporazuma o povlašćenoj ceni gasa kojim bi se Ukrajini obezbedila ušteda od čak četiri milijarde dolara na godišnjem nivou, sasvim je pala >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u zasenak vesti da su dvojica predsednika tokom susreta utanačili i ostanak ruske crnomorske flote na Krimu, praktično, do 2042. godine.
Sudbina kao da se u proteklih godinu dana poigrala sa Ukrajinom. Na inače krhku ekonomiju sručila se svetska finansijska kriza. Potom su krenule i političke nesuglasice, privremeno umirene izborom novog šefa države, početkom 2010. Posle harkovskog mini-samita bura se ponovo diže. Opozicija je ogorčena, ostanak ruske flote na Krimu naziva se izdajom nacionalnih interesa, gubitkom suvereniteta, Janukoviču se preti impičmentom, lideri „narandžaste revolucije“ (2004) Julija Timošenko i Viktor Juščenko ponovo su na istoj strani barikade i po mnogima – Ukrajina je pred raskolom...
Oni koji podržavaju dogovor Janukoviča i Medvedeva tvrde, međutim, da će ostanak ruske flote na Krimu samo doprineti razvoju poluostrva, posebno luke Sevastopolj u kojoj je flota i smeštena, obezbediti sigurnost zemlje na crnomorskim granicama, ojačati mir u regionu. San o uključivanju Ukrajine u NATO ionako je odavno raspršen. Iz Brisela su još pre izvesnog vremena jasno stavili do znanja da se neće (otvoreno) uplitati u strateške odluke vlasti u Kijevu. Uostalom i kancelarije Komisije za pridruženje Ukrajine alijansi već zvrje puste.
U jedno, međutim, nema sumnje: uticaj Moskve na dešavanja u bivšoj sestrinskoj sovjetskoj republici dolaskom Janukoviča na vlast naglo je ojačao. Kako piše „Volstrit džornal“, ovo će svakako uticati i na položaj drugih bivših sovjetskih republika, posebno centralnoazijskih, koje ni skoro tri decenije nakon raspada SSSR-a nisu uspele da zauzmu jasnu poziciju u međunarodnoj areni. Dogovor o crnomorskoj floti nesumnjivo je jasan signal i Gruziji sa kojom je Rusija u avgustu 2008. vodila kratkotrajan rat, a u kojem je ruskoj vojsci pomoć sa mora bila i te kako dobrodošla.
Po komentatoru „Kembridž enerdži riserč asocijacije”, „na dobitku su svi“. „’Gasprom’ je sačuvao svoju poziciju, Ukrajina dobija gas po povoljnoj ceni, a Kremlj dokazuje svoju geopolitičku moć.” „Vašington post”, sa svoje strane, dogovor iz Harkova ocenjuje kao drugu spoljnopolitičku pobedu Moskve tokom ovog meseca. Prva je nesumnjivi uticaj Rusije na promene u još uvek nemirnoj Kirgiziji. Nemački „Prese“ kratko zaključuje da za Ukrajinu sa sadašnjom žalosnom ekonomijom drugog izlaza, jednostavno, nije bilo. Uostalom, i mnogi ukrajinski privrednici smatraju da bi bez saradnje sa ruskim partnerima njihova zemlja brzo otišla na doboš.
Pitanje je kako će iz svega isplivati Viktor Janukovič. Iz opozicionog Bloka Julije Timošenko u Vrhovnu radu (parlament) je već stigao zahtev za vanrednim zasedanjem na kojem bi se razmatrala novonastala situacija. Kako navode u BJT, harkovski dogovor suprotan je nacionalnim interesima Ukrajine. Tim povodom Julija Timošenko je pozvala građane da se okupe pred zdanjem parlamenta kako se ne bi dozvolilo „kršenje ustava“. Na kršenje ustava se poziva i „Naša Ukrajina“ bivšeg predsednika Viktora Juščenka i zahteva pokretanje impičmenta sadašnjeg šefa države.
Ono što dodatno izaziva nedoumicu kod ukrajinskih, ali i drugih, analitičara jeste činjenica da je ostankom ruske crnomorske flote na Krimu, na neki način, narušen stav po kojem se Ukrajina spoljnopolitički deklariše kao – nesvrstana. Budući da je reč o, posle Rusije, najvećoj evropskoj državi, sa izuzetno jakom armijom, njena vojno-politička određenost, kakva god bila, i te kako je značajna za dešavanja na Starom kontinentu.
I na kraju, teško je verovati da je ruski predsednik Medvedev, zarad jedne političke pobede Moskve, spreman da žrtvuje svog saveznika iz Kijeva. Njegova, eventualna, smena mogla bi Rusiji da se vrati kao bumerang bačen svom silinom. Nema sumnje da su dvojica partnera to imala na umu kada su jedan drugome stegli ruku, u sredu, u Harkovu.
Slobodan Samardžija
[objavljeno: 23/04/2010]
