Izvor: Glas javnosti, 15.Maj.2011, 07:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sto dvadeset godina od rođenja Bulgakova
BEOGRAD - Danas se navršava 120 godina od rođenja velikog ruskog pisca, dramaturga i novinara Mihaila Afanasijeviča Bulgakova, autora remek dela svetske književnosti "Majstor i Margarita".
Rođen 15. maja 1891. godine u porodici intelektualaca, Bulgakov posle završene kijevske gimnazije upisuje studije medicine. Po završetku studija volontira u Crvenom krstu i biva mobilisan i poslat u bolnicu u Smolenskom. Godinu dana kasnije, 1917. godine, vraća se u Kijev gde se deset >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << puta smenjivala vlast belogardejaca i boljševika.
Kijevski "beli" ga mobilišu 1919. godine i šalju da radi kao lekar na severu Kavkaza gde ostaje do 1921. godine. Scene građanskog rata u Rusiji biće opisane u njegovim delima "Bela garda" i "Avanture doktora N".
Nakon što je Crvena armija 1921. odnela konačnu pobedu počela su proganjanja političkih protivnika. Bulgakov zbog rana zadobijenih na frontu i preležanog tifusa ne uspeva da pobegne iz zemlje.
Njegov mlađi brat Ivan dolazi u Srbiju gde svira balalajku u beogradskom restoranu "Kazbek" i šalje mu vesti o uspešnoj premijeri njegovog dela "Zojkin stan" u Narodnom pozorištu 1934. Nakon prvih uspeha svojih eseja i drama, Bulgakov se sve više suočava sa cenzurom Staljinovog komunističkog režima. U jednom trenutku bio je prinuđen da se obrati samom Staljinu tražeći da mu se odobri pravo na azil.
Staljin mu čini ustupak dodelivši mu mesto dramaturga u Moskovskom teatru. Tada piše i svoje i drame "Dani Turobnih" (dramatizacija njegovog romana "Bela garda"), "Beg", "Poslednji dani ili Puškin", "Robovanje licemera ili Molijer", "Priglupi Žurden", kao i grotesknu komediju "Ivan Vasiljevič".
Njegova drama "Beg" skinuta je sa scene kao i "Dani Turobnih" jer nije prošla cenzuru.
U to vreme počinje i njegova borba sa morfijumom koji je počeo redovno da uzima zbog rana zadobijenih tokom rata. Tokom njegovog života u Rusiji mu je objavljen samo prvi deo romana "Bela garda", ciklus priča "Beleške mladog lekara", i jedan broj novinskih feljtona.
Ovaj velikan svetske književnosti umro je 10. marta 1940. u Moskvi, ne doživevši objavljivanje mnogih svojih dela, uključujući i remek-delo "Majstor i Margarita" koje je počeo da piše još 1928. godine. Do svoje smrti napisao je čak osam verzija ovog romana, spalivši prvu verziju.
Jelena Sergejevna, ljubav Bulgakovljevog života, večna Margarita, ostala je verna zavetu koji mi je dala. Ne samo što se decenijama trudila da se njegovo remek delo štampa u domovini, već je pre toga uspela da složi ogromnu građu teksta sa velikim brojem ispravki i dopuna koje joj je Bulgakov dve nedelje pred smrt neprestano diktirao.
Do 1966. godina Jelena je "Majstora i Margaritu" neprestano nudila različitim izdavačima da bi tek 13 godina posle Staljinove smrti časopis "Moskva" pristao da objavi roman u nastavcima. Delo je bilo cenzurisano, i iz njega je izbačeno ni manje ni više nego 20 odsto originalnog teksta. U SSSR je prva necenzurisana verzija ovog dela objavljena je tek 1973. godine.
Roman je 1989. godine ponovo štampan u dopunjenom izdanju tako da i danas postoje nedoumice kako izgleda original. Mnogi režiseri su u svojim filmovi koristili pojedine sižejne linije "Majstora i Margarite" ponekad ih ubacujući u druge priče.
Jugoslovenski režiser Saša Petrović bio je inspirisan ovim delom i režirao je nezaboravni film "Majstor i Margarita" 1972. godine. Tako ovo remek delo nastavlja neprestano da živi pokrećući i mnoga pitanja koja i dalje tište savremenog čoveka.
