Izvor: VOA, 08.Sep.2023, 00:00
Šta je municija sa osiromašenim uranijumom i zašto je opasna?
SAD su u sredu saopštile da šalju protivtenkovsku municiju sa osiromašenim uranijumom u Ukrajinu, po uzoru na Britaniju koja je već poslala kontroverznu municiju da pomogne Kijevu da probije ruske linije fronta u iscrpljujućoj kontraofanzivi. Meci od 120 mm koristiće se za naoružanje 31 tenka M1A1 Abrams koje SAD planiraju da isporuče Ukrajini na jesen. Takve metke koji probijaju oklop SAD su razvile tokom Hladnog rata da unište sovjetske tenkove, uključujući iste modele, T-72, sa kojima se Ukrajina sada suočava u kontraofanzivi. Osiromašeni uranijum je nusproizvod procesa obogaćivanja uranijuma potrebnog za stvaranje nuklearnog oružja. Municija zadržava neka radioaktivna svojstva, ali ne može da izazove nuklearnu reakciju kao što bi to uradilo nuklearno oružje, rekao je Edvard Gajst, stručnjak iz Instituta za istraživanja RAND. Kada je Britanija u martu objavila da šalje Ukrajini bombe sa osiromašenim uranijumom, Rusija je lažno tvrdila da imaju nuklearne komponente i upozorila da bi njihova upotreba otvorila vrata daljoj eskalaciji. U prošlosti je ruski predsednik Vladimir Putin sugerisao da bi rat mogao eskalirati upotrebom nuklearnog oružja. Šta je osiromašeni uranijum? Osiromašeni uranijum je nusprodukt procesa stvaranja ređeg, obogaćenog uranijuma koji se koristi u nuklearnom gorivu i oružju. Iako je daleko slabiji od obogaćenog uranijuma i nesposoban da generiše nuklearnu reakciju, osiromašeni uranijum je izuzetno gust - gušći od olova - što ga čini veoma adekvatnim za municiju. „Toliko je gust i ima toliku inerciju da samo nastavlja da prolazi kroz oklop — i toliko se zagreva da se zapali“, rekao je Geist. Kada se ispali, municija sa osiromašenim uranijumom postaje „u suštini egzotična metalna strelica ispaljena izuzetno velikom brzinom“, rekao je Skot Boston, viši analitičar odbrane iz RAND-a. Sedamdesetih godina prošlog veka, američka vojska je počela da pravi oklopne metke sa osiromašenim uranijumom i od tada ga je dodala kompozitnom oklopu tenkova kako bi ga ojačala. Američka vojska je takođe dodala i osiromašeni uranijum u municiju za avion A-10, poznat kao “ubica tenkova”. Američka vojska još uvek razvija municiju sa osiromašenim uranijumom, posebno oklopni metak M829A4 za glavni borbeni tenk M1A2 Abrams, rekao je Boston. Šta je saopštila Rusija? Putin je u martu upozorio da će Moskva „reagovati u skladu sa tim, s obzirom na to da Zapad počinje da koristi oružje sa ’nuklearnom komponentom‘“. Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je rekao da je municija „korak ka ubrzanju eskalacije“. Putin je nastavio nekoliko dana kasnije, rekavši da će Rusija odgovoriti na potez Britanije postavljanjem taktičkog nuklearnog oružja u susednoj Belorusiji. Putin i beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko su u julu rekli da je Rusija već isporučila deo oružja. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je odluka SAD da Ukrajini isporuče municiju sa osiromašenim uranijumom „veoma loša vest“. Saopštenje SAD je stiglo kasno u sredu tokom posete državnog sekretara Entonija Blinkena Kijevu. Pentagon je do sada branio upotrebu municije. Američka vojska „nabavlja, skladišti i koristi metke sa osiromašenim uranijumom već nekoliko decenija, pošto su oni dugogodišnji element neke konvencionalne municije“, rekao je u martu portparol Pentagona, potpukovnik Geron Garn, kao odgovor na upit agencije Asošiejted pres. Meci su „spasili živote mnogih pripadnika vojske u borbi“, naveo je Garn, dodajući da „i druge zemlje već dugo poseduju municiju sa osiromašenim uranijumom, uključujući Rusiju“. Garn nije želeo da razgovara o tome da li će tenkovi M1A1 koji se spremaju za Ukrajinu sadržati modifikacije oklopa sa osiromašenim uranijumom, pozivajući se na bezbednosne protokole. Nije bomba, ali je i dalje opasno Dok se municija sa osiromašenim uranijumom ne smatra nuklearnim oružjem, nizak nivo radijacije koji emituje naveo je stručnjake Ujedinjenih nacija da apeluju na oprez pri rukovanju i upozorava na moguće opasnosti od izlaganja. Rukovanje takvom municijom „treba da bude svedeno na minimum i potrebno je da se nosi zaštitna odeća (rukavice)“, upozorava Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA), dodajući da „zato može biti potrebna kampanja u sredstvima javnog informisanja kako bi se osiguralo da ljudi izbegavaju rukovanje projektilima”. „Ovo bi trebalo da bude deo svake procene rizika i takve mere predostrožnosti treba da zavise od obima i količine municije koja se koristi u nekom području”. IAEA napominje da je osiromašeni uranijum uglavnom toksična hemikalija, za razliku od opasnosti od zračenja. Čestice u aerosolima mogu se udahnuti ili progutati, i dok bi se većina ponovo izlučila, neke mogu ući u krvotok i izazvati oštećenje bubrega. „Visoke koncentracije u bubrezima mogu izazvati oštećenje i, u ekstremnim slučajevima, bubrežnu insuficijenciju“, kaže IAEA. Niska radioaktivnost metka sa osiromašenim uranijumom „je greška, a ne karakteristika“ municije, rekao je Gajst, a ako bi američka vojska mogla da pronađe drugi materijal iste gustine, ali bez radioaktivnosti, verovatno bi ga koristila umesto toga. Municiju sa osiromašenim uranijumom, kao i oklop sa osiromašenim uranijumom, koristili su američki tenkovi u Zalivskom ratu 1991. protiv iračkih tenkova T-72 i ponovo u invaziji na Irak 2003, kao i u Srbiji i na Kosovu. Američke trupe dovode u pitanje da li su neke od bolesti sa kojima se sada suočavaju uzrokovane udisanjem ili izlaganjem fragmentima nakon što je ispaljena municija ili su njihovi tenkovi pogođeni, oštetivši oklop poboljšan uranijumom. U postu na društvenoj mreži Telegram, portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova osudila je odluku SAD da daju municiju Ukrajini, napisavši: „Šta je ovo: laž ili glupost?“. Ona je navela da je zabeležen porast slučajeva obolevanja od raka na mestima gde je korišćena municija sa osiromašenim uranijumom.
.jpg)
