Izvor: Vostok.rs, 20.Feb.2014, 11:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šta govore na Balkanu o događajima u Ukrajini?
20.02.2014. -
Događaji u Ukrajini na različite načine se predstavljaju u čitavom svetu. Između ostalog na Balkanu.
Na koji način balkanski mediji predstavljaju situaciju u Kijevu? O tome kako se to dešava u Srbiji govori novinar izdanja Pečat Nikola Vrzić.
Srpsku medijsku scenu treba posmatrati na taj način na koji bi trebalo da se posmatra srpska politička scena. Kada je srpska politička scena u svom najvećem delu ka evroatlantskim integracijama, >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << proevropski stil su predvodili i srpski mediji. Nažalost poput izdanja „Pečat“ u kome ja radim većina srpskih medija prati zapadni pogled na događaje u Ukrajini. Nema neke dublje analize položaja u Ukrajini, dileme pred kojom se Ukrajina našla. Srpski mediji ne dovode u pitanje i opredeljenje Srbije za put ka EU niti se o tome vodi bilo kakva sadržajna i ozbiljna rasprava u kojoj bi se razmotrili argumenti za ili protiv puta Srbije ka EU. U tome leži i suština izveštavanja o događajima u Ukrajini. Naime ako bi se ušli u dublju analizu pokazalo bi se da Ukrajina ima alternativu putu ka EU, pokazalo bi se da bi put Ukrajine ka EU imao ogromne posledice po samu Ukrajinu. Ako bi se na taj način izveštavalo o događajima u Ukrajini automatski bi se postavilo isto pitanje i u odnosu na Srbiju. To je ono što u Srbiji ne sme da se dogodi pošto se put Srbije ka EU izjavljava kao jedna apsolutna neminovnost i kao nešto što nema alternativu. Ako bi se izveštavanje medija u okviru Ukrajine dotaklo sve što sam pomenuo to bi moglo da podstakne raspravu za put Srbije ka EU.
U BiH situacija se razlikuje po tome što u dva entiteta, Muslimsnako-hrvatskoj Federaciji i u Republici Srpskoj mišljenja o tom pitanju se razlikuju. O tome govori profesor Fakulteta za međunarodne odnose Univerziteta u Banjaluci Miloš Šolaja.
- Što se tiče izveštavanja medija u BiH o situaciji u Ukrajini postoji jedan kompleksan pristup. Pre svega mi nemamo tako mnogo sredstava, a nemamo ni mnogo interesa da se posebno izveštava upravo o događajima u Ukrajini. Upravo se to prati preko svetskih agencija, a one su najčešće i prozapadno orijentisane i daje više na neki način jednostranu informaciju o tome što se događa. Kada je Bosna i Hercegovina u pitanju, onda moramo govoriti da su javna mnjenja u Republici Srpskoj i u Federaciji BiH u velikoj meri razlikuju kada je u pitanju praćenje događaja u Ukrajini. Veoma je malo izveštača koji su odavde direktno tamo otišli da izveštavaju. Oni koji su otišli su uglavnom prozapadno orijentisani. Oni su pre svega iz Hrvatske. Isto tako i satelitska televizija „Al Džazira“ koja ima svog izveštača i koja takođe nije naklonjena nekim snagama koje su sada na strani pozicije a više promoviše i podržava snage uličnih nereda i snage opozicije. Ali u poslednje vreme ima i dodatni trenutak koji je na neki način odvlači pažnju od događaja u Ukrajini. To su sami ulični nemiri u većem delu Federacije BiH. Tako da se u suštini to prati jako malo. U Republici Srpskoj sa dosta odobravanja prihvataju politiku Rusije kada je u pitanju ukrajinska kriza, odnosno pokušaje da se spreči direktivan i ultimativan uticaj EU kroz naredbu u potpisivanju tog sporazuma o pridruživanju. Sa dosta odobravanja se prate i mere finansijske i druge pomoći.
Sada se u nekim ruskim medijima sprovodi paralela između ovih pojava, demonstracije u Muslimansko-hrvatskoj Federaciji se nazivaju „sarajevski majdan“. Da li se slažete sa tom tvrdnjom i da li slične paralele povlače novinari?
- Ima neke naznake da se pokušava da se izvesti jedna takva simbolika, jedna takva sličnost. Ali u suštini tu se radi o potpuno različitim procesima koji se dešavaju u Ukrajini i u BiH. Dok se u Ukrajini govori o jednom strateškom pristupu u odnosu prema budućim spoljnim politikama u BiH se više govori o samoj Federaciji BiH: o određenim pitanjima koja se postavljena na socijalno-ekonomsku osnovu i čiji je početak upravo zbog te socijalno-ekonomske osnove. Verovatno da i u Ukrajini ima mnogo takvih situacija, mnogo tih paralela, ali se u našim medijima ne predstavljaju kao takve zato ne mogu da direktno utiču na ono što se događa u tom delu BiH koje se zove Federacija BiH. Činjenica je da se zaista ne radi o istim stvarima i ne može se to uopštavati. Ovde ipak se više radi o nekim unutrašnjim ekonomskim i političkim pitanjima dok se u Ukrajini radi ipak o razlici u pristupu spoljnog okruženja, da li će biti bliža EU ili će Rusija imati snažniju poziciju. Prema tome ne može da se poistovećuje ta stvar. Svaki oni koji to žele naprave veliku grešku. U suštini nema generalnog poistovećivanja te situacije već se pokazuje da to ide u apsolutno različitimom pravcu. Ovde se nemiri usmeravaju u pravcu održavanja tih građanskih plenuma koji su već više mirna i demokratskija forma nego što to ulično nasilje.
O događajima u Ukrajini u balkanskim medijima govorili su novinar srpskog izdanja Pečat Nikola Vrzić i profesor Fakulteta za međunarodne odnose Univerziteta u Banjaluci Miloš Šolaja.
Grigorij Sokolov,
Izvor: Glas Rusije, foto: RIA Novosti
