Izvor: JUGpress.com, 25.Feb.2021, 12:32
Srbija na 52. mestu Globalnog indeksa sigurnosti hrane
BRISEL-BEOGRAD
Srbija je 52. od 113 zemalja po Globalnom indeksu sigurnosti hrane koji je objavio britanski nedeljnik Ekonomist. Sa ukupnom ocenom 63,2, Srbija je od evropskih zemalja bolje rangirana jedino od Ukrajine, koja je na 54. mestu.
Druge zemlje Zapadnog Balkana nisu obuhvaćene istraživanjem Ekonomist intelidžens junita (EIU), dela Grupe Ekonomist koji se bavi istraživanjima i analizama.
Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu JUGpress.com << je najbolje rangirana kada je u pitanju pristupačnost hrane, na 31. mestu, sa ocenom 83,2. U kategoriji kvaliteta i bezbednosti hrane je na 39. mestu, a u kategoriji priordnih resursa i otpornosti na 72. mestu.
U kategoriji dostupnosti hrane nalazi se na 99. mestu, sa prosečnom ocenom 43,9.
U odnosu na 2012. godinu, kada je objavljen prvi Indeks, Srbija je poboljšala ukupan rezultat za 9,1.
Srbija je najvišu ocenu (100) dobila kada su u pitanju programi za bezbednost hrane i nutricionistički standardi. Takođe je dobro ocenjena u pogledu udela stanovništva koji je ispod globalne granice siromaštva (89,5), promena prosečnih troškova za hranu (89), dostupnosti mikronutrijenata (85,9), bezbednosti hrane (82) i gubitaka hrane (78,3).
Sa druge strane, nestabilnost poljoprivredne proizvodnje i ispunjvanje obaveza u pogledu sigurnosti hrane i politike pristupa hrani ocenjeni su nulom.
Od 2012. do 2018. godine Globalni indeks sigurnosti hrane beležio je konstatno poboljšanje na globalnom nivou, ali je 2019. i 2020. zabeleženo pogoršanje. Pandemija korona virusa još više je pokazala zašto je važno ispitati osnovne pokretače bezbednosti hrane.
Na vrhu liste su Finska (85,3) i Irska (83,8), a iza njih su Holadnija, Austrija i Češka. SAD su na 11. mestu, a Nemačka deli 13. mesto sa Novim Zelandom, Danskom i Italijom.
Od zemalja izvan Evrope u prvih 10 našle su se samo Izrael (8. mesto) i Japan (9. mesto).
Najlošije ocenjene su Jemen, Sudan i Zambija.
Više od polovine zemalja su smanjile siromaštvo od 2012. godine, a neke zemlje, posebno u Aziji, zabeležile su izuzetan napredak. Najveća poboljšana zabeležena su u Kini, Mjanmaru i Indoneziji.
Ipak, u 20 zemalja je povećano siromaštvo od 2012, a pandemija bi mogla da ugrozi uspehe postignute u smanjenju siromaštva tokom protekle dve decenije.
Prvi podaci pokazuju da su pandemija i mere ograničavanja javnih aktivnosti imale nesrazmeran uticaj na ekonomski ranjive grupe i one koji su ispod granice siromaštva.
U gradskim sredinama, radnici u sivoj ekonomiji i migranti su pogođeni poskupljenjem hrane, a manji poljoprivrednici su bili izloženi neizvesnosti prihoda i hrane.
Indeks ove godine prvi put sadrži kategoriju “Prirodni resursi i otpornost”, u kojoj se prikazuje uticaj klimatskih promena na ukupnu sigurnost hrane.
“Ova promena u metodologiji objašnjava istinsku pretnju klimatskih promena po sigurnost hrane i potrebu da one postanu sastavni deo izgradnje otpornosti u globalnom prehrambenom sistemu”, navedeno je u saopštenju.
Izvor: EURACTIV.rs
Foto: Pixabay.com
I ovo Vam može biti interesantno
.jpg)
