Izvor: Politika, 21.Okt.2013, 12:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sloboda za Juliju Timošenko
Ukrajinski predsednik Viktor Janukovič konačno je prelomio. Odlučio je da dozvoli svojoj najljućoj protivnici, bivšoj premijerki i lideru opozicije Juliji Timošenko da ide u Nemačku na lečenje.
U Vrhovnoj radi (parlamentu Ukrajine) već je u toku izrada zakona kojim bi bilo omogućeno oslobađanje Timošenkove (osuđene na 7 godina zatvora zbog malverzacija u prometu gasom), čime bi bila stavljena tačka na jednu od velikih kočnica za približavanje bivše sovjetske republike >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evropskoj uniji.
Kako se bliži novembarski samit Istočnog partnerstva u Vilnjusu, pritisci na Kijev da oslobodi Timošenkovu dobijaju na intenzitetu. Pojedine države, članice EU, čak su jasno stavile do znanja da dok je bivša premijerka iz rešetaka njihov glas za potpisivanje Sporazuma o partnerstvu između EU i Ukrajine ne dolazi u obzir.
Tračak nade za izlazak iz ovog vrzinog kola ukazao se pre dve nedelje kada je Timošenkova, kako je tada prenela agencija UNIAN, prihvatila predlog predstavnika Evropskog parlamenta (EP) – bivšeg predsednika Poljske Aleksandra Kvašnjevskog i bivšeg predsednika EP Peta Koksa – da ide na lečenje u Nemačku.
Timošenkova trenutno služi sedmogodišnju kaznu u Kačanovskoj popravnoj koloniji u Harkovu. Ona je, naime, proglašena krivom zbog zloupotrebe punomoćja prilikom potpisivanja ugovora o isporukama ruskog gasa, u vreme dok je rukovodila ukrajinskom vladom. U međuvremenu, tokom boravka u zatvoru, obolela je i, prema mišljenju lekara, neophodna joj je hitna medicinska pomoć, tačnije – operacija.
Timošenkova je putem svog advokata Sergeja Vlasenka na konferenciji za štampu održanoj u Kijevu objasnila da je spremna na hirurški zahvat, ali ne u domovini. Kako je navela, to ne znači da ne veruje ukrajinskim lekarima, ali sigurno znači da ne veruje – ukrajinskom režimu.
U svojoj poruci Timošenkova je dodala da je prinuđena da ide u Nemačku, ali i da nema nameru da iskoristi lečenje kako bi emigrirala iz otadžbine. „Nikada i nigde neću tražiti politički azil, naprotiv”, naglasila je. „Borila sam se, borim se i boriću se za svoju potpunu političku rehabilitaciju, kao i za odbacivanje svih optužbi i povratak punom političkom životu.”
Interesantno je da se mišljenja o neophodnosti operacije među lekarima u Ukrajini i Nemačkoj u dobroj meri razlikuju. U svakom slučaju, na klinici „Čeriti” u Berlinu praktično je sve već sređeno za dolazak bivše ukrajinske premijerke.
Odluku predsednika Janukoviča nikako ne bi trebalo posmatrati kao puki gest humaniste. Jer, koliko pre neki dan, on je vodio prilično teške razgovore sa ruskim premijerom Dmitrijem Medvedevom koji mu je tom prilikom jasno stavio do znanja da se „ne može sedeti na dve stolice”. Rusija je strateški zainteresovana da uključi Ukrajinu u Carinsku uniju u kojoj su za sada Rusija, Belorusija i Kirgizija.
Sa druge strane, kako se nedavno čulo u Italiji na sastanku posvećenom izgradnji gasovoda „Južni tok”, Ukrajina bi mogla da izgubi status jednog od glavnih distributera ruskog gasa zemljama zapadne Evrope.
Jasno je da se Janukovič našao u delikatnoj situaciji, ali ne i u bezizlaznoj. Njegova kombinatorika, barem kada je reč o saradnji sa EU, mogla bi se pokazati dobitnom. Naime, puštanjem Timošenkove na slobodu obezbedio bi saglasnost svih Evropljana za potpisivanje Sporazuma o partnerstvu. Time bi sigurno dobio mnogo poena i na domaćem terenu, uverivši sumnjičavi deo opozicije da je „za Evropu” i da mu je prevashodni cilj „dobrobit Ukrajine i njenog naroda”. To bi, dalje, značilo i moguću podršku onih biračkih slojeva koji su dosad pravili oštru razliku između njega i Timošenkove. Naravno, na štetu Janukoviča.
Predsednikova „igra” ima, međutim, i svojih slabosti. Zbližavanje sa EU osetno bi udaljilo Kijev od Moskve, pa i od planova ruskog predsednika Vladimira Putina da od bivših sovjetskih republika stvori jak evroazijski savez kojim bi mogao da parira zapadnom suparniku.
Prve posledice svakako bi bile nastavak već uvedenih sankcija na uvoz u Rusiju određenih proizvoda mašinske industrije, prehrambene robe, uključujući poljoprivredne proizvode, uz istovremeno podizanje cene gasa na nivo koji sada važi za partnere iz EU. Ukratko, ukrajinski proizvodi morali bi da traže nova tržišta, što bi svakako uticalo na sniženje njihove eksportne cene, dok bi sama Ukrajina morala dodatno da se snalazi sa energentima. A, kako predviđaju svetski meteorolozi, predstojeća zima biće žestoka.
Juliji Timošenko na klinici „Čeriti”, u Berlinu, sigurno neće biti loše, ali to ne znači da mogu da odahnu i njeni politički sledbenici kod kuće.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 21.10.2013.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
