Izvor: RTS, 13.Apr.2014, 15:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Slavjansk, žrtve na obe strane

Najmanje dve osobe su poginule, a više je ranjeno u sukobima ukrajinskih snaga reda i proruskih demonstranata u Slavjansku, tvrde ukrajinske vlasti, koje navode da su jutros pokrenule akciju protiv proruskih grupa koje su zauzele zgradu policije i Državne bezbednosti u tom gradu.

14.30 - Pristalice federalizacije Ukrajine zauzele su zgrade gradske uprave u Marijupolju i Jenakijevu, izveštavaju ruski i ukrajinski mediji, prenosi Tanjug.

14.00 >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << - Anders fog Rasmusen upozorava - "Svako dalje rusko vojno mešanje u Ukrajini" povećaće međunarodnu izolaciju Rusije, prenosi Tanjug saopštenje NATO.

12.50 - Jedan proruski aktivista ubijen Slavjansku, javila je ruska agencija RIA Novosti.

12.30 - Proruski demonstranati zauzeli su kabinet gradonačelnika Marijupolja, grada na istoku Ukrajine, javili su lokalni mediji.

11.45 - Više ljudi poginulo i povređeno na obe strane u sukobima u Slavjansku, navodi AFP. 

11.30 - Jedan ukrajinski policajac ubijen, a pet povređeno tokom "antiterorističke akcije" Kijeva u Slavjansku, javlja Rojters.

Ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov naveo je da je tokom operacije ukrajinskih specijalnih snaga u tom gradu na istoku Ukrajine "više ljudi poginulo i ranjeno na obe strane", preneo je AFP.

Kanada je odlučila da uvede sankcije protiv dvojice zvaničnika poluostrva Krim, koji se prošlog meseca pripojio Rusiji, kao i protiv krimske naftne kompanije "Černomorneftegaz".

"Od danas uvodimo sankcije protiv još dva pojedinca, kao i protiv naftne kompanije sa Krima", rekao je kanadski ministar spoljnih poslova Džon Berd, preneo je Itartas.

I Francuska je najavila da će u slučaju "vojne eskalacije" u Ukrajini podržati nove sankcije, preneo je AFP.

Avakov je naveo da je poginuo jedan, a ranjeno nekoliko pripadnika ukrajinskih snaga i da se još ne može precizirati broj poginulih i ranjenih na strani demonstranata.

"Separatisti su počeli da se štite koristeći ljudski štit", napisao je Avakov na svojoj Fejsbuk stranici, navodi AFP.

Ruska agencija RIA Novosti javila je da je u Slavjansku poginuo jedan proruski demonstrant. 

Ukrajinski ministar unutrašnjih poslova je jutros saopštio da su snage bezbednosti pokrenule "antiterorističku operaciju u cilju okončanja aktivnosti separatista" u Slavjansku, preneo je Rojters.

Avakov je dodao da u akciji učestvuju sve strukture oružanih snaga, a očevici iz Slavjanska, grada sa 120.000 stanovnika u istočnom delu Ukrajine, navode da helikopteri nadleću centar i da se čuju eksplozije i pucnjava.

Grupa od najmanje 20 naoružanih ljudi zauzela je juče prvo zgradu policije u Slavjansku, a kasnije i zgradu Državne bezbednosti u istom gradu na istoku Ukrajine, navodi se u saopštenju regionalne policije iz Donjecka.

Proruski demonstranti su nešto kasnije takođe uspostavili kontrolne punktove na putevima u Slavjansku.

Proruske grupe zauzele su i zgradu policije u Kramatorsku, takođe na istoku Ukrajine, čemu je prethodio oružani sukob sa policijom koja je pokušala da brani objekat od napadača koji su upali unutra, tvrde lokalni mediji i očevici.

Time je produbljen spor Ukrajine sa Moskvom koji bi, između ostalog, mogao omesti isporuke gasa širom evropskog kontinenta.

Moskva je sinoć upozorila Zapad da bi svaka vojna akcija u Slavjansku mogla da dovede do otkazivanje najavljenih pregovora o političkom regulisanju ukrajinskih problema.

Američki državni sekretar Džon Keri upozorio je Moskvu da će snositi "dodatne posledice" ukoliko se ne stišaju tenzije u susednoj Ukrajini i ukoliko se ruska vojska ne povuče sa granice.

U telefonskom razgovoru sa ministrom spoljnih poslova Rusije Sergejem Lavrovim, Keri je "jasno rekao da, ukoliko Rusija ne preduzme mere za smirivanja tenzija na istoku Ukrajine i ukoliko ne povuče svoje vojnike sa (rusko-ukrajinske) granice, snosiće dodatne posledice", izjavio je neimenovani zvaničnik Stejt departmenta.

Američki potpredsednik Džo Bajden trebalo bi 22. aprila da otputuje u Ukrajinu, gde će potvrditi podršku Vašingtona Kijevu i razgovarati o načinima da se poboljša energetska bezbednost te zemlje u kontekstu krize sa susednom Rusijom.

Krizu u Ukrajini razmatraće sutra šefovi diplomatija zemalja članica EU u Luksemburgu.

Rojters: Odlučujuće nedelje za Ukrajinu i Putinov uticaj

Sve su prilike da će Vladimira Putina istorija upamtiti kao ruskog lidera koji je povratio Krim, ali ruski predsednik sad se bori da ga istorija ne obeleži i kao čoveka koji je dozvolio Ukrajini da izađe iz sfere uticaja Moskve, ocenjuje Rojters.

Kako navodi ta agencija, narednih šest nedelja biće odlučujuće u toj bici, pošto se Ukrajina priprema za izbor predsednika 25. maja, dok se trudi da spreči proruske separatiste na istoku da se otcepe.

Ponovo preuzimajući kontrolu nad Krimom, 60 godina nakon što je to poluostrvo sovjetski lider Nikita Hruščov poklonio Ukrajini, Putin je ostvario trijumf na domaćem terenu. Ali, gubitak uticaja nad Ukrajinom značio bi da je cena preuzimanja Krima bila previsoka, ocenjuje agencija.

Iako su Ukrajina i Rusija prestale da žive u zajedničkoj državi kad se 1991. raspao Sovjetski Savez, ekonomske, političke i kulturne veze ostale su snažne, a Moskva je zadržala mnogo političkog i ekonomskog uticaja u Kijevu.

"Putin sada traži model u kojem će Moskva zadržati određen nivo uticaja", kaže Gleb Pavlovski, kojeg Rojters opisuje kao "bivšeg spin doktora" Kremlja, pošto je do pre tri godine savetovao Putina: "Mislim da su naredne sedmice ključne, jer Putin ne može da dozvoli da ukrajinski izbori proizvedu za Rusiju neprihvatljivu formulu, a ne može da dozvoli ni da deluje neodlučno. Potrebno mu je brzo rešenje."

Na prvi pogled, primećuje Rojters, Putin ne izgleda kao čovek koji ima gorući problem. Njegov rejting u zemlji najbolji je u poslednjih nekoliko godina - otkad su ruske snage preuzele Krim i Moskva anektirala poluostrvo posle brzinski organizovanog referenduma.

Putinov uspeh na Krimu potpuno je neutralizovao i rusku opoziciju, a Rojters procenjuje da će jedinstvena podrška predsedniku u Moskvi trajati bar još neko vreme.

Ipak, posle uvođenja zapadnih sankcija, poslovni i politički izvori kažu da "raste nelagoda ispod površine", jer euforija bledi zbog sankcija i mogućnosti uvođenja novih.

Neki se, tvrdi Rojters, brinu i zbog rata rečima sa Zapadom, koje vide kao pretnju povratka izolacije iz sovjetske ere - posle dve decenije izgradnje odnosa sa svetom.
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini

Nastavak na RTS...